НЕВИДЉИВИ ХЕРОЈИ

Неуморним волонтерским радом и напорима малобројне екипе Музичке омладине Београда од 24. до 30. марта организовано је 51. Међународно такмичење у категорији виолина: Због чега ови културни посленици с пуним правом треба да носе име „невидљиви хероји“?

Међународно такмичење у категорији виолина (ове године организовано 51. пут) постоји више од пола века, и сада је једина активност наше Музичке омладине, која је пре доста година била моћно средство за упознавање класичне музике међу младима. Деца су посећивала концерте на Коларцу, у опери, а музичари су гостовали по школама широм Србије са својим програмима, у којима су школарце упознавали са инструментима и уметничком музиком. Музичка омладина, као и Културно просветна заједница, била је најактивнија организација у децентрализацији музике, радило се управо оно што се данас користи као културна мантра. Била је повезана с музичким омладинама света, Jeunesses Musicales International, чији је центар био у Бриселу, имала је свој камерни оркестар који је представљао земљу у иностранству. То је сада оркестар Душан Сковран, јер је он био први диригент оркестра МО. После 2000. министар културе Лечић је одмах скинуо Музичку омладину и КПЗ с буџета и наредио да иду на тржиште да зараде. Како се може зарадити од школских концерата, то је само њему било познато, и као што то бива, цела структура је полако нестајала. Данас у просторијама МО, Теразије 26, нема никога, кров се урушио од последњих киша, голубови се полако усељавају, запослени су побегли трбухом за крухом. И нико се од културних посленика и политичара којима су пуна уста културе за масе, али и музичара који су годинама свирали школске концерте, није нашао да ову трагедију спречи и излечи.
Да се подсетимо, Такмичење је део мреже Међународне федерације Jeunesses Musicales International (са седиштем у Бриселу), а од 1974. године је члан Светске федерације међународних музичких такмичења са седиштем у Женеви. Без обзира на умирућу институцију којој су припадали, бивши запослени, с музикологом Татјаном Војнов на челу, волонтерски одржавају организацију надметања, верујем да их за то нико неће посебно похвалити. И хвала им на томе, јер Београд још увек није избрисан с карте светских догађања тог типа.
Тридесет виолиниста из 25 земаља квалификовало се за учешће у првој етапи, у другој етапи се њих 15 такмичило за пролазак у финале, где је ушло пет младих виолиниста. Такмичаре је у две вечери финала пратио Симфонијски оркестар РТС са диригентом Србом Динићем, који је допринео да догађаји буду свечани и професионални. Све је било као на правим концертима, осим жирија који је седео на балкону Коларца. Међународни жири обухватио је значајна имена савременог виолинизма: Алексис Галперин (Француска), Стефан Миленковић (Србија), Павел Верњиков (Швајцарска/Италија), Донг-Сук Канг (Јужна Кореја), Магдалена Шчепановска (Пољска), Роман Симовић (Велика Британија/Црна Гора) и селектор Маја Јокановић (Србија).
Према одлуци жирија, Теофил Миленковић (2000, Србија-Италија) освојио је прву награду, 5.000 евра од Светске федерације МО и награду Коларца за најуспешнијег финалисту на основу гласова публике. Друга награда припала је Амији Јаницкој (1997, Швајцарска-Аустрија, студирала с Павелом Верњиковим, свира на историјској виолини Амати из 1645), 2.000 евра и виолина конструктора Панте Величковића. Мариам Оболашвили (2003, Грузија) освојила је трећу награду, 1.000 евра, награду Стефана Миленковића за најбоље извођење сонате у другој етапи као и награду РТС-а за најбољег финалисту кога је бирао оркестар РТС. Руна Кимура из Јапана (1998) и наша Софија Додиг (2005) биле су четврта и пета финалисткиња. Леп резултат наше младе музичарке, за који је награђена сликом академске сликарке Наташе Крстић (дародавац СУЛУЈ) као најбоље пласирани домаћи кандидат. Награду Удружења композитора Србије за најбоље извођење домаћег композитора добио је такмичар Вјачеслав Јермолаев (2004, Русија) који није ушао у финале. Обавезна композиција била је Свита за соло виолину Ивана Јевтића, коју су такмичари свирали у другој етапи. Сви финалисти су добили диплому и дукат златаре Дукат, као и ноте наших композитора од Удружења композитора, а Иван Јевтић је свим финалистима поклонио потписане примерке своје композиције.
Публика која је пунила Коларац, упркос тоталном игнорисању ове манифестације од стране наших медија, одушевљено је поздрављала младе уметнике, који су заслужили све аплаузе на свету, својим радом, напором и одличним музицирањем. Надамо се да ће учесници памтити ово такмичење по топлом пријему, гостопримству и срдачности наше публике. Такође се надамо да ће се наша културна јавност ангажовати у решавању статуса Музичке омладине, чији су се последњи Мохиканци потрудили да и ове године Такмичење буде успешно реализовано.