GENERALNO BOLJE ZA KOGA?

ŠTA DONOSI PAVELOVA POBEDA?

Odmah po pobedi, Petr Pavel je jasno naznačio da će njegova politika biti ekstremno atlantistička i da se Češka punom parom vraća u okrilje „nove Evrope“, kako je to 2003, pred agresiju na Irak, definisao Bušov sekretar za odbranu Donald Ramsfeld

Pre nekoliko godina, u jednoj televizijskoj emisiji sa kolegom Boškom Jakšićem, vaš autor je bio iznenađen kada je ovaj novinar rekao da su „naši saveznici“ izgubili na izborima u Italiji i da u novoj vladi u Rimu nećemo imati partnera kada je „naš evropski put“ u pitanju. Tada su na vlast došli Liga Matea Salvinija i Pokret pet zvezdica pod vođstvom Luiđija di Maja. Pre koalicije Liga – Pet zvezdica na vlasti je bila koalicija predvođena Demokratskom strankom, a premijer je bio Paolo Đentiloni, koji je po porazu na izborima, 2019. godine otišao da bude evropski komesar za ekonomiju. Dakle, vrlo je jasna Jakšićeva logika – „naši saveznici“ su proevropske snage u Italiji sa očito dovoljno velikim uticajem u Komisiji da njihov predvodnik posle izbornog debakla dobije novu i značajnu funkciju. Oni nam mogu pomoći na „evropskom putu“, a ne evroskeptici koji veruju da ni Italiji nije mesto u Briselskoj uniji, a kamoli drugim zemljama.
S obzirom na to da je danas većini jasno da je „evropska integracija“ Srbije jedna fatamorgana koje, svako iz svojih razloga, neće da se odreknu ni Brisel, ni Beograd (pa ni Podgorica, Tirana, Sarajevo, ili Skoplje, a najmanje Kijev), a da je to bilo vrlo uočljivo i te 2019. godine, logičnije bi bilo da se „našim saveznicima“ smatraju oni koji su bili protiv NATO agresije (lider Severne lige, iz koje je nastala Liga, Umberto Bosi se čak sastao sa Slobodanom Miloševićem u Beogradu početkom aprila 1999, u jeku NATO bombardovanja) i secesije Kosova i Metohije, što je jasan stav Matea Salvinija i Lige, ali dobro. Svi imaju svoje prioritete.

SAVEZNICI NIN-a Na ovu razliku u viđenju saveznika nas je podsetilo pisanje beogradskog NIN-a o pobedi Petra Pavela na predsedničkim izborima u Češkoj pod naslovom „Generalno bolje“, što je, imajući u vidu generalski čin pobednika, odličan naslov, ali je, s obzirom na percepciju, krajnje upitan. „Godinama su odlazeći predsednik Miloš Zeman i bivši premijer Andrej Babiš udruženim snagama trovali atmosferu u zemlji i urušavali njen ugled u svetu. Sada je tome došao kraj“, s olakšanjem i izvesnom euforijom piše autor Vladan Marjanović.
Da bi se shvatila sva punoća ovog naslova i podnaslova, moramo napraviti jednu malu digresiju. Pišući o prodaji portala „Politiko“ nemačkom medijskom gigantu „Aksel Špringer“, „Njujork tajms“ je otkrio (tekst Inside Politico’s Billion-Dollar Drama od 29. avgusta 2021) da „novinari ’Politika’ neće biti podvrgnuti jednoj značajnoj praksi nemačke kompanije – potpisivanju izjave o misiji koju su zaposleni obavezni da potpišu kao znak podrške transatlantskoj alijansi i Izraelu, kao i drugim vrednostima kojima su privrženi“. Tek nešto malo više od mesec dana pre kupovine „Politika“ (27. jula 2021) dotadašnji partner u vlasništvu NIN-a „Ringijer“ je saopštio da se „Aksel Špringer“ povlači sa tržišta nekolicine zemalja, među kojima je i Srbija, i da ta kompanija preuzima njihov udeo u medijima koje su ranije zajedno kontrolisali, uključujući i NIN. Možda novinari ovog nekada uglednog nedeljnika nisu bili primoravani da potpisuju ovakvu „izjavu o misiji“, ali je jasno da se od privatizacije urednička politika NIN-a upravo vodi vrednostima te „misije“, među kojima je i „podrška transatlantskoj alijansi“. Kako onda izbornu pobedu bivšeg šefa Vojnog komiteta NATO-a, glavnog savetodavnog tela generalnog sekretara Alijanse, ne videti kao nešto sjajno?
To je ugao iz kojeg NIN sada piše da bi, „da je nekim slučajem trijumfovao“ Pavelov rival, milijarder Babiš, „to značilo samo jedno: da je najmanje na još pet godina osiguran kontinuitet toksične demagoške politike koju je – kako je vreme prolazilo, u sve skladnijem sadejstvu sa Zemanom – sprovodio“. Iz tog ugla je Zeman čovek koji se „redovno isticao prostaklukom i bahatošću“. Objektivnost u pristupu temi vidi se i u opisu ranije komunističke prošlosti oba kandidata dok se navodi da je Pavelovo članstvo u Komunističkoj partiji stvar „mladalačkih zabluda zbog kojih se u više navrata javno izvinjavao“, za Babiša se ističe da se „odavno osnovano sumnja da je bio saradnik državne bezbednosti“. Problem je, međutim, što se isto „osnovano sumnja i za Pavela“, ali on se (javno) „reformisao“.
„Biće, ipak, da je Pavel nešto sasvim drugo: neko ko će, posle dugih godina Zemanove i Babišove bezobzirnosti i vulgarnosti, ličnim primerom doprineti da se, za početak, u češku politiku vrate pristojnost i dostojanstvo“, zaključuje novinar NIN-a sasvim u duhu drugosrbijanske mantre o apsolutnoj prevazi „pristojnosti“ nad svim drugim stvarima. Dakle, posle nepristojnog i vulgarnog Zemana koji se Srbiji javno, poput Pavela za svoje mladalačke grehe, izvinio zbog svoje uloge u NATO agresiji i jasno izrazio protivljenje nezavisnosti tzv. Kosova, dolazi nam pristojni pristalica svih NATO doktrina. Biće generalno bolje, nema sumnje.

PRISTOJNOST NATO JASTREBA Kakvo to bolje sutra Česima donosi general Pavel? Još se mastilo na izbornim listićima nije osušilo, što bi ono rekli, a Pavel je počeo da pokazuje jasne smernice svoje buduće politike. Za početak, „generalno bolje“ će nam svima biti pošto Pavel veruje da Ukrajina može da pobedi Rusiju i da je zato treba neograničeno snabdevati oružjem. „Verujem da ne bi trebalo da stavljamo nikakvo ograničenje na opremu“, rekao je Pavel 3. februara za televiziju „Blumberg“ i dodao da je „jedini izuzetak nuklearno oružje i direktno učešće NATO-a u sukobu“. Svi vidimo da je do juče granica bila povučena kod tenkova, danas kod aviona, pa ko može sutra da isključi i nuklearno oružje? Predsednik Češke? I sve je u redu dok za NATO interese ginu samo Ukrajinci. NATO ne sme da učestvuje direktno, ali može da sprečava postizanje mira u Ukrajini, što se prema navodima brojnih zvaničnika već desilo u aprilu, a što je poslednji, pre neki dan, potvrdio bivši izraelski premijer Naftali Benet rekavši: „Oni (SAD i saveznici) su ga (mirovni sporazum) blokirali. Tvrdim da je postojala dobra šansa da se postigne primirje, ali ne tvrdim da bi to bila ispravna stvar.“ Koliko je Pavel razuman, pored toga što je izuzetno pristojan, govori nastavak njegove izjave od 3. februara: „Ukrajina može da pobedi Rusiju na ukrajinskom tlu. To znači potisnuti ruske snage iz Ukrajine i vratiti puni teritorijalni integritet i puni suverenitet Ukrajine.“
Pristojni Pavel ne čačka samo rusku mečku, nego se ozbiljno ostrvio i na kineskog zmaja. Za ovo prvo bi se još i moglo imati razumevanja, jer je činjenica da rat u Ukrajini traje već godinu dana i da se čitav Kolektivni zapad u njega uključio (za sada samo indirektno), pa kud svi natovci, tu i mali Pavel, ali je pitanje provociranja Kine za sada, ipak, uglavnom ograničeno na Vašington, i tu „stara Evropa“ još okleva da se ozbiljnije uključi. Da bi od Češke napravio uglednog člana „nove Evrope“, Pavel je morao da povuče radikalan potez koji bahatim i vulgarnim Zemanu i Babišu ne bi uopšte pao na pamet. Po pobedi na izborima, Pavel je, naravno, prvog morao da pozove Zelenskog i da mu obećava da „Ukrajina i dalje može da se oslanja na podršku Češke“. Pozivanje predsednice Tajvana Caj Ingven je, ipak, nešto sasvim drugačije. „Danas (30. januara) sam razgovarao sa predsednicom Tajvana Caj Ingven. Zahvalio sam joj na čestitkama i uverio je da Tajvan i Češka dele vrednosti slobode, demokratije i ljudskih prava. Dogovorili smo se o jačanju našeg partnerstva“, naveo je on na tviteru, ističući da se nada da će imati priliku da se sa Ingven u budućnosti sretne i uživo. Možda se posle Nensi Pelosi i najave njenog naslednika na čelu Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevina Makartija, i sam odvaži na put u Tajpej s nadom da ni njegov avion neće biti oboren.
Peking je, naravno, na vesti o Pavelovom razgovoru sa Caj Ingven reagovao oštro ističući da to predstavlja „ozbiljno mešanje u unutrašnje stvari Kine“. „Ovo je očigledno kršenje političke posvećenosti Češke principu jedne Kine i šalje pogrešan signal separatističkim snagama za nezavisnost Tajvana“, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova i pozvalo Češku da preduzme hitne i efikasne mere „kako bi poništila negativan uticaj ovog incidenta i verodostojno se pridržavala principa jedne Kine“.
Ako je Pavel protiv sebe i pre nego što je stupio na funkciju predsednika jedne svetske sile kakva je Češka, uspeo da iziritira dve od tri svetske supersile, šta se tek može očekivati kad počne da vlada? Možda će Česi brzo osetiti nostalgiju za Zemanovim „prostaklukom i bahatošću“ i ponovo požele da im neko u njegovom maniru ponovo „ruši ugled u svetu“, između ostalog izvinjavanjem zbog učešća u agresiji i priznavanjem kvazidržave. Ako u Češkoj do tada ne postane generalno dobro, kao u Ukrajini.