EVROPSKA ZAMKA ZA SRPSKU

Najavljena namera Brisela da, „preko reda“, obezbedi Bosni i Hercegovini status kandidata za prijem u EU ima za cilj da natera Srpsku da se, zbog „evropske budućnosti“, odrekne dejtonskih ustavnih nadležnosti, ali i pokida čvrste veze s Moskvom

Samo nekoliko dana nakon što je nekadašnja centralna jugoslovenska republika, 21. novembra, obeležila 27. godišnjicu potpisivanja Dejtonskog sporazuma, koji joj je doneo mir, ali ne i stabilnost i pomirenje sukobljenih naroda, iz Brisela su stigli nagoveštaji da bi Evropska unija mogla „preko reda“ da dodeli Bosni i Hercegovi status kandidata za prijem u njenu „porodicu“. U Sarajevo je ovu, kako neki ističu „ohrabrujuću poruku“, doneo komesar za proširenje EU Oliver Varhelji, koji je u gradu na Miljacki najpre razgovarao sa članovima Predsedništva BiH, a zatim imao ne manje značajan sastanak s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. [restrict]

VARHELJIJEV OPTIMIZAM Mađarski diplomata je, posle sastanka sa Željkom Cvijanović, Denisom Bećirovićem i Željkom Komšićem, izrazio nadu da bi Bosna i Hercegovina, „ukoliko nastavi ubrzani proces formiranja vlasti, mogla već 15. decembra dobiti od Evropske komisije status kandidata za članstvo u Uniji“. On je, doduše, ispoljio oprez naglasivši „da status kandidata razmatraju i odobravaju zemlje članice EU“, te ponovio da „na Bosni i Hercegovini ostaje obaveza ispunjenja 14 ključnih prioriteta koji joj je Evropska komisija postavila kao uslov 2019. godine“. Među tim uslovima, koji su predstavljali kamen spoticanja i bili u mnogo čemu neprihvatljivi za Republiku Srpsku, nalaze se zahtevi za promenu Ustava BiH u skladu s „presudom u slučaju Sejdić–Finci“, formiranje Vrhovnog suda BiH, ukidanje ili redukovanje entitetskog i nacionalnog veta, te gašenje funkcije visokog predstavnika u dejtonskoj tvorevini. Jasno je da Bosna i Hercegovina ne može do sredine decembra da ispuni sve ove uslove, odnosno da će Brisel, ukoliko zaista ovoj državi dodeli status kandidata, time „progledati kroz prste đaku koji nije uradio domaći zadatak“.
Milorad Dodik je uoči dijaloga s bliskim saradnikom Viktora Orbana (koji ima razumevanje za stavove rukovodstva iz Banjaluke) najavio da će komesaru za proširenje Unije postaviti pitanje „koja je to EU koja kaže da BiH može imati kandidatski status, ali da će ostati lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit, kao i strane sudije Ustavnog suda Bosne i Hercegovine“. Pretpostavljamo da su tokom razgovora vođenih u Istočnom Sarajevu „obrađene“ i ove teme, tek državnik iz Laktaša je nakon sastanka izrazio zadovoljstvo što će „BiH bez ikakvih uslova u decembru dobiti status kandidata za prijem u Evropsku uniju“. Prvi čovek manjeg entiteta BiH obavestio je javnost da je s Varheljijem razgovarao o „potrebi usvajanja strategije o upravljanju migracijama i azilu“, i „stavljanju u funkciju kontakt tačke za saradnju sa Interpolom“, kao i da je od sagovornika dobio obećenje „o deblokadi ‘zamrznutih’ sredstava Evropske unije koja će omogućiti nastavak izgradnje koridora od Doboja do Vukosavlja“.
Postavlja se, naravno, pitanje zašto je EU snizila „stroge kriterijume“ za uvršćivanje nekadašnjeg Bosanskog pašaluka među kandidate za prijem u „porodicu“? U Briselu, kao i najmoćnijim državama Unije, ne kriju da su ih motivisali „geostrateški razlozi“, tačnije želja da se na taj način suzbije „opasni maligni uticaj Rusije“. Pošto u tom pogledu, u dejtonskoj tvorevini glavni ili bolje rečeno jedini problem predstavlja Republika Srpska, u EU veruju da će davanjem kandidatskog statusa BiH ohrabriti rukovodstvo u Banjaluci da se potpuno okrene zajednici zapadnih „demokratskih država“ ili bar smanjiti dosadašnji manevarski prostor nepodobnog Dodika. Koji će – kako očekuju evropski „projektanti“ – biti primoran da u cilju eliminisanja prepreka na putu Bosne i Hercegovine ka članstvu u Uniji ispunjava brojne antisrpske i antiruske zahteve Brisela i na taj način daje prostor za dalju izgradnju unitarne „građanske“ države, ali i kida sadašnje čvrste veze „manjeg partnera“ s Moskvom.
Nije nikakva tajna da je za kolektivni Zapad, a pre svega „gazdu“ iz Vašingtona, primarni zadatak da se BiH „usisa“ u NATO, dok je najavljeno davanje statusa kandidata za prijem u Uniju samo jedan od „instrumenata“ za čvršće vezivanje „dejtonskog bolesnika“ za „aparate“ evroatlatnske zajednice i ucenjivanje Srpske da, zbog „svetle evropske budućnosti“, odustane od zaštite vitalnih nacionalnih interesa. Zato treba očekivati da će se na rukovodstvo iz Banjaluke u narednom periodu intenzivirati pritisci da odstupi od dosadašnjeg protivljenja ulasku Bosne i Hercegovine u vojnu alijansu iz Brisela, ali bi zato s druge strane kandidatski „staž“ Sarajeva pred vratima EU mogao potrajati znatno duže nego što priželjkuju domaći „evroentuzijsti“. Miloradu Dodiku se sigurno ne može pripisati takav „epitet“ iako on svih ovih godina zvanično podržava proces „integrisanja“ Srpske i BiH u Evropsku uniju. Da takav „kurs“ ipak nije bezuslovan, pokazuju njegove izjave o „neizvesnoj budućnosti političke zajednice iz Brisela“, kao i upozorenja „da Srpska neće podržati ulazak Bosne i Hercegovine u EU ukoliko će cena za to biti odricanje od njene dejtonske ustavne autonomije“.

SNSD obezbedio „kontrolni paket“ Najjača stranka Republike Srpske SNSD imaće željeni „kontrolni paket“ od četiri delegata u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH. Na taj način će predstavnici Dodikove stranke moći da u ovom domu parlamenta BiH blokraju odluke štetne po interese Republike Srpske. Da je SNSD dobio manji broj delegata, postojala bi opasnost da predstavnici partija „konstruktivne opozicije“, u skladu s politikom njihovih stranaka, „propuste“ zakonska rešenja nametnuta od strane Bošnjaka i njihovih partnera u projektu „unitarizacije BiH“.

PROTIV SANKCIJA RUSIJI Rat u Ukrajini je potvrdio da je Evropska unija samo ekspozitura NATO-a, kao i da ova, kako je neki nazivaju „tamnica naroda“ boluje od teške rusofobije i srbofobije, ali i nedostatka slobode i demokratije. Zbog toga ne treba da čudi što je nekada „bezalternativni evropski put“ izgubio privlačnost za većinu Srba sa obe strane Drine, čega je verujemo svestan i državnik iz Laktaša. Dodik, međutim, kao pragmatičan političar ne želi da (prevremenim) odbacivanjem „evropskog puta“ otvori još jedan „front“ u ratu s globalističkim centrima moći i možda izgubi podršku prijatelja iz EU poput Viktora Orbana, a verovatno gaji makar malu nadu da bi davanje kandidatskog statusa BiH moglo dovesti do gašenja institucije visokog predstavnika i odlaska stranaca iz Ustavnog suda te zemlje.
Ne treba isključiti mogućnost da će prvi državnik Srpske i njegovi saradnici ispoljavati „kooepartivnost“ i praviti određene kompromise oko ispunjavanja uslova koje je postavila EU, ali to nikako ne znači da će upasti u zamku i žrtvovati dejtonsku ustavnu autonomiju manjeg entiteta na „oltaru“ evropske budućnosti BiH. Što praktično znači da će gotovo izvesni zahtevi Brisela da se u cilju ispunjenja već spominjanih „14 ključnih prioriteta“ ukinu ili redukuju entitetska i nacionalna veta, te „trasnformiše“ sadašnje Predsedništvo BiH, naići na čvrst negativan odgovor iz Banjaluke.
Sigurno je i da Dodik neće pristati da, u cilju „usklađivanja politike kandidata iz Sarajeva sa vrednostima Evropske unije“, da saglasnost na uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji ili preduzimanje nekih drugih negativnih poteza prema Moskvi. Posle nedavnog sastanka sa ambasadorom Ruske Federacije u BiH Igorom Kalabuhovom potvrdio je da je RS izložena sve većim pritiscima da uvede sankcije najvećoj državi sveta, ali i naglasio da rukovodstvo prve srpske države zapadno od Drine „čvrsto stoji pri svojim stavovima“. Nije teško predvideti da će, ukoliko BiH dobije status kandidata za EU, ovakvo protivljenje Srpske neprihvatljivim zahtevima iz Brisela izazvati zastoj na „evropskom putu“ dejtonske tvorevine i naravno nove izlive nezadovoljstva Sarajeva i njegovih „zaštitnika“.
Dok manadatar Radovan Višković obavlja konsultacije s predstavnicima stranaka o formiranju nove Vlade RS, čelnici prozapadne opozicije žele da, uprkos izbornom porazu, „ugrabe“ deo vlasti u budućim zajedničkim organima BiH. Zbog toga su u Sarajevu vodili razgovore s predstavnicima Socijaldemokratske partije BiH (najjače članice osmočlane koalicije „građanskih“ stranaka Federacije BiH), ali im taj sastanak nije doneo željene rezultate iako je tema formalno bila samo izbor delegata u Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH. Problem za SDS i PDP je u tome što osmočlana koalicija bošnjačkih „građanskih“ partija, nakon postizanja dogovora sa HDZ-om o formiranju koalicije u Federaciji BiH, mora da vodi računa o „strateškom partnerstvu“ najjače hrvatske stranke sa SNSD-om što predviđa njihovo zajedničko delovanje u institucijama vlasti Bosne i Hercegovine. Mada igra oko formiranja vlasti na nivou BiH još nije okončana, najveći gubitnik bi mogla da bude još uvek najjača bošnjačka partija SDA, čiji lider Bakir Izetbegović upozorava „da ne bi bilo dobro da njegova stranka izostane iz vlasti i na federalnom i na državnom nivou“.

[/restrict]

Šmit bi da „preoblikuje“ Dejton Lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit nastoji da pokaže da je ključna figura u političkom životu BiH. Na sastanku s predstavnicima tzv. civilnog društva Bosne i Hercegovine izrazio je uverenje da je „došlo vreme da se Dejtonski ustav preoblikuje u moderan ustavni okvir koji će pomoći u prevazilaženju etničke ili individualne diskriminacije i umesto blokada otvoriti mogućnosti“. Šmit doduše ovom prilikom nije objasnio namerava li svojim „dekretom“ da nametne željeni ustav ili očekuje da tu promenu sprovedu predstavnici naroda Bosne i Hercegovine.