Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Дискриминација при запошљавању, немогућност учења српског језика, изолација српских села и насиље, само су неки од разлога бруталног пада броја Срба у Хрватској, изјавио је директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон.
Гујон, који је говорио пред посланицима на скупштинском Одбору за дијаспору и Србе у региону о проблему нестајања Срба на простору Хрватске, после објављивања резултата пописа становништва, навео је да је Хрватска изгубила 10 одсто становништва, али да су Срби сведени на ниво статистичке грешке од 3,2 одсто, односно на 123.892.
Он је рекао да још нема комплетне анализе пописа с разлозима који објашњавају тако бруталан пад броја Срба у Хрватској.
„Старосна структура која се наводи, свакако има свој удео, али ко год је обилазио српски народ у Хрватској, зна да постоји још нешто а то су дискриминација, која се спроводи код запошљавања, код немогућности учења српског и изолације српских села, као и насиље. Забележи се око 300 напада годишње на Србе у Хрватској, што је три пута више него на Србе на Косову и Метохији”, рекао је Гујон, а саопштила Управа.
Он је нагласио да српски представници у Хрватској треба да нађу начин да живе и сарађују с Хрватима али да то не води ка асимилацији.
Говорећи о укупном паду броја становника у Хрватској Гујон је упоредио то са процентом људских губитака поражене Немачке након Другог светског рата или дупло више него француски губици у Првом светском рату.
„Ефекти беле куге су били вишеструко појачани 2013. уласком Хрватске у ЕУ. Да ли су ти кобни ефекти по демографију били очекивани и предвидиви? Јесу. Да ли се хрватска држава довољно припремила да их смањи? Очигледно није. Данашња Хрватска је огледало наше демографске будућности ако Србија уђе у ЕУ неприпремљена. Ово је одговорност свих нас“, истакао је Гујон.
Он је додао да су сви у законодавној, и у извршној власти, на располагању Србима у Хрватској за сву помоћ која им буде потребна.
„У оквиру Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону пратимо и темељно извештавамо о положају Срба у окружењу у оквиру билатералних и мултилатералних механизама као што су мешовите међувладине комисије или Савет Европе. Такође, финансирамо пројекте који доприносе очувању српског језика и идентитета“, саопштио је Гујон на свом налогу на Твитеру.
