MIŠEL ČOSUDOVSKI – Nacizam je kontinuitet Volstrita

Ako pogledamo svu tragediju američkih ratova, to je zemlja u kojoj nema posleratnog perioda, jer stalno ratuje. Zato, teza o Prvom, Drugom i trećem svetskom ratu naprosto nije tačna, jer sve je to jedan veliki rat, o kome se sve možete naći u dokumentu „Projekat novog američkog veka“!

Ako ne pre, najšira srpska javnost čula je za profesora emeritusa Mišela Čosudovskog 2014. godine, kada je od Republike Srbije odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge, a povodom radova napisanih o agresorskom napadu NATO-a na SR Jugoslaviju. Uz već pomenutu profesuru na Univerzitetu Otava u Kanadi, profesor Čosudovski je i direktor Centra za istraživanje globalizacije i osnivač i urednik portala „Global riserč“. Bio je i gostujući profesor u Zapadnoj Evropi, Jugoistočnoj Aziji, Pacifiku i Latinskoj Americi. Radio je i kao ekonomski savetnik vladama zemalja u razvoju i konsultant za nekoliko međunarodnih organizacija. Saradnik je Enciklopedije Britanika, a spisi su mu objavljeni na više od 20 jezika. Sve svoje znanje i iskustvo o globalnim svetskim dešavanjima pretočio je u 11 knjiga…
Profesor Čosudovski bio je čest gost skupova koje je povodom godišnjica NATO agresije na SRJ organizovao Beogradski forum za svet ravnopravnih i njegov predsednik, bivši ministar spoljnih poslova gospodin Živadin Jovanović. Ovih dana profesor Čosudovski ponovo je gost Beograda i u hotelu „Moskva“ predstavljena je njegova knjiga „NATO agresija na SR Jugoslaviju“, a „Pečat“ je tom prilikom razgovarao sa autorom o najnovijim geopolitičkim događanjima, uključujući izglede za početak nuklearnog rata u Ukrajini.

Gospodine profesore, rat u Ukrajini dokaz je da smo savremenici verovatno najmračnijeg perioda u ljudskoj istoriji. Da li je moguća pobeda dobra nad zlom, ili je ovo kraj slobode i nezavisnog ljudskog duha?

Možemo da predvidimo tendencije, ali ne možemo da predvidimo krajnji ishod rata na istoriju civilizacije. Jer ni u jednom trenutku otkad je 6. avgusta 1945. prva atomska bomba bačena na Hirošimu svet nije bio bliže nezamislivom. Sve zaštitne mere iz doba Hladnog rata koje su nuklearnu bombu kategorisale kao „oružje u krajnjoj instanci“ – ukinute su. Na vrhuncu rata u Ukrajini Pentagon u svojoj ratnoj mapi ima ucrtan „preventivni nuklearni napad na Rusiju“. To, međutim, ne znači da će on biti sproveden. Jer kao što je rekao američki predsednik Regan, „nuklearni rat se ne može dobiti i nikada se ne sme voditi“, a „jedina vrednost dve nacije koje poseduju nuklearno oružje (SAD i Rusije, prim. aut.) je da osiguraju da ono nikada ne bude upotrebljeno“. Bez obzira na to postoje moćni glasovi i lobističke grupe unutar američkog establišmenta i Bajdenove administracije koji su ubeđeni da je nuklearni rat moguće dobiti. Zato sam uveren da treba da obnovimo diplomatiju i dijalog. S druge strane, moramo rat u Ukrajini prezentovati javnosti u okviru istine i istorijskih činjenica, ne samo osam godina unazad nego i u mnogo daljoj prošlosti, što sada nije slučaj. Svi znamo da je sveukupna ratna propaganda sponzorisana od vlade SAD i da su svi ugovori, svi savezi, dogovoreni protiv Rusije, a u korist Ukrajine.
Na čemu zasnivate tvrdnju koju ste upravo izneli?
Na osnovu sveukupne istorije Amerike i njenog ponašanja u poslednjih više od stotinu godina. Konkretno, na osnovu jednog rata koji je u potpunosti „zaboravljen“, a koji je počeo u januaru 1918. godine i bio direktna operacija protiv Sovjetskog Saveza uz učestvovanje više zemalja. Taj rat je trajao dve godine tokom kojih su neprijateljske trupe dovedene čak do Vladivostoka. Sve se to desilo nakon samo dva meseca od događaja koji mi zovemo Oktobarskom revolucijom. Postoji još jedna fundamentalna istorijska odrednica za odnose SSSR-a i SAD, a to je odluka Amerike o bombardovanju 66 gradova Rusije sa više od 200 bombi, donesena 15. septembra 1945. godine, samo dve nedelje posle završetka Drugog svetskog rata i mesec dana posle događaja u Hirošimi i Nagasakiju. Danas su dokumenti o tome dostupni i mogu da se pročitaju, ali nikada nisu bili deo istorije nuklearnog rata. Moje je mišljenje da „Menhetn projekat“, iniciran od Amerike 1939, nikada i nije bio namenjen nacističkoj Nemačkoj nego Sovjetskom Savezu. Dakle, fundamentalno pitanje su razgovori o miru i pregovori sa ciljem izbegavanja nuklearnog rata kao sredstva masovnog uništenja, jer ne smemo zaboraviti da SAD od 2001. godine nuklearni rat prezentuju kao upotrebu nuklearnih bombi u humanitarne svrhe. Takođe, mnogi njegovi lobisti, kao što su Hilari Klinton, Barak Obama i sada Džo Bajden, smatraju da nuklearni rat može da bude samo jedan, i to onaj pokrenut od Sjedinjenih Država, što je notorna glupost.

KORONA EKONOMSKI RAT, VAKCINA BIOLOŠKI RAT Upravo sam završio knjigu o korona krizi, a ovde hoću da se fokusiram na samo jedan segment. Naime, u martu 2020. došlo je do „zaključavanja“ koje je u osnovi podrazumevalo dva koncepta. Prvi – da radna snaga ostane kod kuće, i drugi – da se zamrznu radna mesta. Ko iole razume fenomen ekonomije, zna da to dovodi do najveće krize ekonomije u svetskoj istoriji, jer se „zaključavanje“ simultano dogodilo u više od 190 država. U periodu od janura do marta 2020. isfabrikovao je više od 44.000 obolelih, što nije istinit i tačan broj. Ali to i nije važno koliko činjenica da – ako zatvoriš ljude u kuće i zatvoriš radna mesta, dogodi se kolaps. I to se desilo. U svakom slučaju brojke ukazuju na ekonomski kolaps, odnosno ekonomski rat. A vakcine su nešto drugo, vakcine su biološki rat protiv čovečanstva!

[restrict]

Ipak, koliko je nuklearni rat realan, s obzirom na to da Vladimir Putin poručuje da ga Rusija ne želi i da nuklearni rat što se Rusije tiče može da bude samo iznuđen?
Sasvim sam siguran da Rusija ne želi nuklearni rat, jer političko rukovodstvo Rusije razume ono što se naziva „obezbeđenje uzajamnog uništenja“. Na kraju, to je bila doktrina Hladnog rata koju su razumeli i Amerika i Sovjetski Savez, ali što se tiče ovog koncepta, Amerika u njega više ne veruje i dokazala je to redefinisanjem nuklearne bombe i posebno taktičkog nuklearnog naoružanja. Procedura u tom procesu je brza i jednostavna koliko i promena oznake na paklici cigarete sa „štetna je“ na „nije štetna po zdravlje korisnika“. Drugim rečima, Amerikanci nam kažu da je nuklearna bomba, zapravo, humanitarna bomba i da je oni koriste u odbrambene svrhe.

Šta znači američka doktrina „preventivnog nuklearnog rata“ kao sredstva „samoodbrane“ protiv nuklearnih i nenuklearnih država, koja je u posthladnoratovskom vremenu zamenila doktrinu „uzajamno osiguranog uništenja“?
To je doktrina Amerike iz 2001. godine kada je izvršena revizija nuklearnog položaja SAD i redefinisana upotreba nuklearnog oružja na način da takozvano taktičko nuklearno naoružanje može da se koristi u konvencionalnom ratovanju bez odobrenja vrhovnog komandanta, odnosno predsednika Sjedinjenih Država. I ta doktrina je postala veoma opasna jer je podržavaju i veruju u nju mnogi koji ne razumeju šta je nuklearni rat. Izjava Vladimira Putina od 21. februara 2022. upravo je odgovor na pretnje SAD da će „preventivno upotrebiti nuklearno oružje protiv neprijatelja Amerike“. A poznato nam je, kao što je naglasio Putin, da je Rusija u svim dokumentima NATO-a označena kao glavni neprijatelj i glavna pretnja SAD i Severnoatlantske alijanse. Putin je, zbog toga, u istom govoru izrazio uverenje da će Ukrajina poslužiti kao odskočna daska za napad nuklearnim oružjem.

Kome je, onda, to što zovete „privatnim nuklearnim ratom“, u interesu, i šta njime želi da se postigne?
Kada sam pomenuo privatizaciju nuklearnog rata, mislio sam na tajni sastanak održan od 6. do 8. avgusta 2003, baš na dan kada je davne 1945. izvršen nuklearni napad na Hirošimu, iza zatvorenih vrata u štabu Strateške komande u vazduhoplovnoj bazi Ofut u Nebraski. Prisustvovali su mu visoki rukovodioci iz nuklearne industrije i vojnoindustrijskog kompleksa, ali i predstavnici privatnog sektora i neki političari. Cilj je bio da se privatne kompanije integrišu ne samo u proces proizvodnje nego i u proces odlučivanja o proizvodnji nuklearnog naoružanja, što je postao nepresušan izvor ogromnog profita. Bilo je, naravno, i drugih sastanaka, ali nakon ovog sastanka budžet za proizvodnju nuklearnog oružja SAD određen je u visini od trilion dolara, koji je u međuvremenu porastao na sadašnjih 1,3 triliona dolara, a u Bajdenovoj administraciji definisan je na dva triliona dolara u 2030. godini. To nije godišnji budžet nego samo budžet za jedno od tih specifičnih nuklearnih oružja koji je krenuo u nebesa. Što više novca se troši na odbranu, to više ratova ima i više para se uliva u džepove svetskih moćnika. Prema tome, rat je odličan biznis. Međutim, proizvodnja naoružanja, kao uostalom i proizvodnja hrane, determinisane su energijom i ako se na tržištu energije stvori haos, po celom svetu proizvodni sistem može da se destabilizuje. Henri Kisindžer je o tome već rekao da – „ko kontroliše naftu, kontrolisaće vlade država, a ko kontrolišite hranu, kontrolisaće ljude“. I u osnovi to je suština svih ratova.

Jesu li glavni zaverenici nuklearnog rata, u stvari, nosioci krupnog kapitala koji svoju ideju novog svetskog poretka promovišu i sprovode kroz agendu utvrđenu iza kulisa Svetskog ekonomskog foruma?
S apsolutnom sigurnošću mogu da kažem da upotreba nuklearnog oružja nije smanjenje broja ljudi nego definitivno uništenje civilizacije na planeti Zemlji. Ali postoje i atomske bombe malog prinosa koje su okarakterisane kao upotrebljivije, imaju kapacitet eksplozivnosti otprilike jedne trećine bombe bačene na Hirošimu, ali i šest do 12 puta viši od bombe bačene na Hirošimu. Strateško nuklearno oružje je, naravno, moćnije. S obzirom na to da se nuklearne bombe mogu koristiti i protiv zemalja koje nemaju nuklearno naoružanje, NATO i SAD su ih iskoristili 1995. u borbi protiv Libije. A postoji veoma realan kontekst da budu upotrebljene na Srednjem istoku. Bombe koje su postavljene na granicu Ukrajine prema Ruskoj Federaciji, one kojima je Rusija okružena sa zapadne, evropske strane, mogu da budu aktivirane u roku od osam minuta jer su veoma blizu velikih gradova, to su strateške bombe, i njihova moguća upotreba može da nas dovede do nuklearnog holokausta. A kome je on u interesu, jasno je.

Ovo zvuči kao otrežnjenje onima koji misle da je Rusija jača sa nuklearnim naoružanjem od NATO-a i Amerike?
Rusija zasigurno ima tehnologiju i napredna oružja koja Zapad nema. A ne treba zaboraviti ni činjenicu da Rusija ima i najnapredniji sistem vazdušne odbrane, S-400. Turska ima jedan S-400. Druge zemlje su uglavnom oslonjene na vazdušno odbrambeni sistem Amerike, ali treba napomenuti da ono što Amerikanci imaju nije okrenuto odbrambenom sistemu. Veliki deo ovog budžeta od 1,3 triliona dolara se koristi za stvaranje taktičkog naoružanja, na bombe s različitim finesama. Dakle, ne za stvaranje nekih novih bombi. A sve to dovodi do trenutnog kolapsa zdravstvenog i obrazovnog sistema. Još je interesantno da mnoge zemlje kupuju naoružanje od Rusije, pa čak i one koje su saveznici Amerike, kao što je Turska. Ima tu logike, jer ne možeš da imaš odbrambeni sistem Rusije ako nemaš rusko oružje.

Kako ste došli do zaključka da američka pretnja nuklearnim ratom Rusiji postoji duže od jednog veka i, štaviše, da su Volstrit i Rokfeleri finansirali nemačku ratnu mašineriju i predizbornu kampanju Adolfa Hitlera?
Zahvaljujući veoma opsežnoj literaturi o tome kako je Volstrit učestvovao u finansiranju nacističke Nemačke, u njenu vojnu i ostalu industriju. Međutim, mnogo važnije od toga je investiranje u izbornu kampanju Adolfa Hitlera ranih 30-ih od strane Federalnih rezervi Amerike i Banke Engleske. Braća Dals su takođe učestvovala u tome, ali istoričari to ne žele da priznaju. Sada se takođe zna da je deda Buša Mlađeg bio duboko uključen u nacističku Nemačku. Ali postoji još jedan prilično jasan dokaz – nacistička Nemačka nije imala nafte, osim nešto od Rumunije, a vođenje Drugog svetskog rata, posebno operacije „Barbarosa“, zahtevalo je kontinuirano snabdevanje naftom koju je obezbeđivao „Standard ojl“ u vlasništvu Rokfelera. Drugim rečima, bez Rokfelera i njegove podrške ne bi bilo Drugog svetskog rata, ili ne bi bilo operacije „Barbarosa“. Postoje mnoge knjige koje analiziraju ovu specifičnu temu, i koje su mi pomogle da zaključim – da je Drugi svetski rat pokrenut sa ciljem uništenja Sovjetskog Saveza i svega onoga što su posedovali Nemačka, Italija i Britanska imperija koja se u istorijskim knjigama ne pominje. Međutim, Amerika je 1921. formulisala tzv. crveni plan, čija je namera bila da se izvrši invazija na Britansko carstvo. Meni je poznatiji plan koji se odnosio na invaziju Kanade koja je te 1921. bila deo Britanskog carstva i po kome je trebalo bombardovati Vankuver, Montreal i Halifaks i zasuti ih hemijskim oružjem. Osnovna ideja Drugog svetskog rata bila je da se razbiju velike imperije, ali se od napada na Kanadu iz nekog razloga odustalo i on je mirovao sve do 1939. godine.
Da li sve o čemu govorimo potvrđuje kontinuitet nacizma i posle Drugog svetskog rata, odnosno njegov nastavak u ratu koji se sada vodi drugim sredstvima, kao što je biološki rat čije je delimične potencijale Pentagon instalirao u ukrajinske laboratorije a, možda, i kineske?
To je nešto veoma kompleksno, a opet jasno. Sve je kontinuitet Volstrita, jer od samog početka Volstrit je podržavao i finansirao naciste u Nemačkoj. To je istorijska činjenica. A za vreme buđenja Drugog svetskog rata pomagali su i naciste u Ukrajini koji su do danas ostali tu. Mislim da je problem što ljudi posmatraju nacizam kao ideologiju. Ali kad gledate politiku i ekonomiju iza nacizma, tada otkrivate ljude koji su ih finansirali iz svojih privatnih, profiterskih interesa. Danas je u Nemačkoj na pozornici Nacionalsocijalistička radnička partija koja je akronim za nacizam.

MEJNSTRIM MEDIJI SAUČESNICI U LAŽIMA Mejnstrim mediji su saučesnici u razbuktavanju opasnih i neizvesnih ratnih sukoba, i ljudi kroz razne pokrete treba da im se pažljivo konfrontiraju jer treba da se bore sa moćnicima koji stoje iza tih medija. Znam to iz iskustva, jer do rata u Jugoslaviji 10 godina sam radio za „Mond diplomatik“. Ali ovaj magazin nikada nije objavio tekst u kome sam napisao da se vojska Kosova bazira na kriminalu. A kada sam odlučio da ga sam objavim, stavljen sam na crnu listu medija. Problem mejnstrim medija je što nemaju granicu laži, a što svi vidimo iz potpunog iskrivljavanja istine o ratu u Ukrajini iz američkih medija.

Dakle, upravo iz na svaki način najjače države Evrope Nemačke, SAD i NATO vode rat do uništenja Evropske unije!?
To nedvosmisleno dokazuje teroristički akt na Severnom toku koji je Bajdenova administracija isplanirala i pre ruske specijalne operacije u Ukrajini, a sam Bajden javno potvrdio izjavom „moći ćemo to da uradimo“. Severni tok nastaje u Rusiji, ali prolazi kroz teritorijalne vode četiri zemlje članice EU, uključujući Finsku, Švedsku, Dansku i Nemačku, čiji su ga parlamenti odobrili pre izgradnje. Štaviše, gasovodi Severni tok takođe su zahtevali odobrenje Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske. A sa pravne tačke (Međunarodno pravo: Povelja UN, Pomorsko pravo) ovo nije bio teroristički napad na Rusiju već je to bio američki akt rata protiv Evropske unije. Jer gasovodi Severni tok koji su bili predmet napada nalaze se u (pomorskoj) teritorijalnoj jurisdikciji četiri države članice EU, a u međunarodnom pravu „teritorijalni integritet“ proteže se na „imovine“ koje se nalaze unutar teritorijalnih voda nacionalne države. A namerno uništavanje pomenute „imovine“ unutar teritorijalnih voda zemlje od strane ili u ime stranog državnog aktera predstavlja čin rata. Istovremeno, ovaj teroristički akt predstavlja izdaju na najvišim nivoima vlasti u državama EU, uz čiju pomoć Vašington vodi rat protiv Evrope. Dakle, Amerika više nije saveznik EU, jer njeni korumpirani političari postavljaju pozornicu za uništenje Evropske unije u ime SAD.

Mogu li svakodnevni protesti širom Evrope protiv uvođenja sankcija Rusiji na svoju štetu prerasti o ozbiljan antiglobalistički pokret za rušenje globalista i njihovih korumpiranih kolaboracionista na vlasti u zemljama širom sveta?
Rekao bih da je odgovor NE! A isključivi razlog za to je što sve pokrete antiglobalista finansiraju upravo sami globalisti. Zapravo, postoje različiti progresivni pokreti za koje ne znamo ko stoji iza njih. Oni, na primer, promovišu retoriku da su pobornici zdrave, prirodne klime, ili da su protiv globalizma, ali ne shvataju da novac kojim su finansirani dolazi od Rokfelera, ili od Soroša u slučaju Srbije. Dakle, neophodno je stvoriti takve pokrete koje neće finansirati Soroš. Što se Srbije tiče, oni levo orijentisani podržavaju i nezavisno Kosovo zato što su finansirani iz Soroševog fonda.
Šta je uloga zelenih u ratnom zamešateljstvu globalista?
Važno je da se razume da je i klima deo onoga što finansira Rokfeler. Ironija je u tome što su ti koji brinu za klimu vlasnici naftnih kompanija. I govore o fosilnim gorivima koja uništavaju klimu, što je apsolutno van pameti. Oni takođe stoje iza projekata UN o održivosti, što je opet povezano s klimom. Ako gledate te projekte o održivom razvoju, tu ima čitav niz humanitarnih projekata. Ali sredstva koja vode do tih humanitarnih projekata su sve samo ne humanitarna. I to možemo da vidimo na primeru Holandije gde farmeri više ne mogu da koriste gnojiva što je preduslov za bankrot privrede. Takođe je ironična velika briga o klimi Egipta gde je dolina Nila, počev od 1991, potpuno uništena. Iako je bila žitnica hiljadama godina unazad, dolina Nila je sada bankrotirala i egipatska vlada je bila prisiljena da uvozi povrće. Pri tome, GMO hrana je uveliko ušla u sve zemlje, a ta činjenica prikriva se lažima.

Kako cenite poziciju Srbije u slučaju da se njeno političko rukovodstvo ne odupre pritiscima i prikloni se sankcijama protiv Rusije?
Mislim da nije u interesu Srbije da prihvati stavove Evropske unije, i da Srbija treba da napravi otklon od onoga što se pod uticajem SAD i NATO-a dešava na Starom kontinentu. Potpuno podržavam samostalnu politiku koju sprovodi Srbija.

Na kraju, da li bi povratak na hladnoratovsku poziciju i eventualni dogovor velikih sila o novoj blokovskoj podeli mogli da dovedu svet do mirne koegzistencije slobodnih i mislećih ljudi?
Mislim da je to dugotrajan proces, kojemu kraj nije na vidiku. Pomenuću jedan istorijski događaj – kongres u Đenovi 1923. godine, na kome je Sovjetski Savez predložio dokument o mirnoj koegzistenciji. Amerika je tu bila samo posmatrač, ali su zapadne sile odbile ponuđeni dokument, i to je veoma važna činjenica u istorijskom pogledu. Mislim da je fundamentalna ta miroljubiva koegzistencija između nacija, ali ako pogledamo svu tragediju američkih ratova, to je zemlja u kojoj nema posleratnog perioda, jer stalno ratuje. Zato, teza o Prvom, Drugom i trećem svetskom ratu naprosto nije tačna, jer sve je to jedan veliki rat, o kome sve možete da nađete u dokumentu „Projekat novog američkog veka“!

[/restrict]