Politički nekorektna korektnost

Portret s razlogom: američka tok-šou zvezda Bil Mar

Američki tok-šou voditelj Bil Mar je zahvaljujući oštrom jeziku, duhovitosti i drskosti postao miljenik ne samo američke publike. Njegove izjave i video-prilozi izvučeni iz šoua „Pravo vreme sa Bilom Marom” (HBO) koji vodi preko dvadeset godina su hit na društvenim mrežama. Zbog toga što ljudi i u Americi i van nje pomno prate svaku njegovu reč, Mar je postao jedan od politički najuticajnijih televizijskih zabavljača, pa nije čudno da su mu u emisiji gostovale najpoznatije slavne ličnosti, ali i predsednik Amerike Barak Obama

Slavni američki komičar i tok-šou voditelj Bil Mar je dobro zašao u svoje šezdesete godine i veteran je sa iskustvom od preko tri decenije. I pored manje ili više stvarnih, kao i manje ili više nameštenih skandala tokom te karijere, izrastao je u posebnu vrstu komičara sa sopstvenim tok-šouom, a što je tamo odavno najisplativija i najkonkurentnija vrsta bavljenja takozvanom satiričnom televizijskom komedijom. Nebrojeno je figura koje su kao voditelji oštrog jezika zabavljali publiku komičnim, satiričnim ili makar sarkastičnim primedbama na sve ono što ih u životu inspiriše da budu takvi. I zarazili su ceo svet ovakvim vidom televizijske zabave. S obzirom na to da je odavno u celom svetu politika postala najvažnija važna stvar na svetu i da se sve vrti oko nje i zbog nje, nije ni čudo da su svi ti silni tok-šou voditelji postali toliko popularni, a mnogi od njih i dugovečni, baveći se otvoreno ili retko suptilnije uvijeno upravo politikom, najradije zapravo političarima. I baš kao takvi su se „razmnožili” širom sveta. Kao „franšize”, američki su bogovi ovakve zabave dobili kojekuda svoje malene kopije. I mi smo na prigodnim televizijskim kanalima koji su ispostava američkog šou-biznis globalizma dobili dve takve kopije zadužene da kritikuju, izvrgavaju ruglu i „duhovito vređaju” sve što je naše, a najviše aktuelnu vlast, dičeći se da su neviđeno liberalni i demokratski nastrojeni (osim prema onima koje mrze ili su plaćeni da mrze). I tu, kao i u Marovim emisijama, ekipa njegovih pudlica sedi pored njega u studiju da bi se smejuljili na svaki njegov vic, a publika se smeje i aplaudira posle svake njegove izgovorene rečenice koja bi morala da bude smešna svima koji ga gledaju. Drugim (njegovim svakako) rečima – da moroni pored TV-a znaju kada treba da se smeju. Tu su i prigodni gosti uvek na istoj liniji odbrane naprednih vrednosti novog poretka, pa je zabava sa uvek visprenim voditeljem koji nijednog trenutka ne sme da ispadne iz fokusa pažnje publike kompletna. Uvek, doduše, ista do najsitnijih detalja.

Kontroverza unutar kontroverze

Ali kod Bila Mara postoji i jedna značajna razlika. On se trudi da ostane kontroverza unutar kontroverze. Da bude „neutralno pristrasan”, da se bori za svaki pedalj neoliberalnih vrednosti i demokratije u koju malo ko još veruje, a da istovremeno napada nametanje tih vrednosti iz centara moći koji njemu idu na živce. Njemu je dozvoljeno da kaže baš sve, da psuje i grdi, da se verbalno obračunava čak i s predsednicima (od gadosti koje je izgovorio na račun Trampa dok je bio predsednik mogla bi da se napiše knjiga, a zbog njih bi u mnogim zemljama sveta krivično odgovarao), da ismeva sve političare bez obzira na koliko su visokoj funkciji, da se doslovno verbalno iživljava na slavnim ličnostima, da tvrdi za sopstvene sunarodnike da su beznadežno glupavi… Zato je Mar postao jedan od politički najuticajnijih televizijskih zabavljača, pa nije čudno da su mu u emisiji gostovale najpoznatije slavne ličnosti, ali i predsednik Amerike Barak Obama.
U najkraćem, nema šta tokom karijere nije rekao, nema tabua koji nije napao, uvrede koju nije izrekao. Ali radio je to veoma vešto, najpre izuzetno duhovito i s pozicije intelektualca koji je u odnosu na sve druge božanski superioran. Iako je, dakle, arogantan i otrovan, njegove duhovite opservacije na aktuelne ljude, teme i probleme su ga uvek ostavljale ne samo netaknutog na poslu već i slavnog. Doduše ne uvek; jedan posao, ispostavilo se, nakratko je izgubio. Bila je to lepa tezga na čuvenoj kablovskoj mreži „Komedi sentral” na kojoj je Mar 1993. godine dobio svoj šou „Politički nekorektan”, koji ga je i proslavio upravo zahvaljujući gorepomenutim atributima, odnosno, u najkraćem, forsiranjem komentara prigodnim naslovu. Međutim, kada je posle čuvenog terorističkog napada na Ameriku izjavio da su teroristi koji su izveli taj napad pokazali veću hrabrost od američkih trupa u Avganistanu, šou mu je odmah skinut iz ponude ove kablovske mreže. Nije dugo bio bez posla. Već 2003. godine ga preuzima HBO i daje mu odrešene ruke u stvaranju i vođenju tok-šoua „Pravo vreme sa Bilom Marom”, koji će ga postaviti među najpopularnije televizijske zvezde i na kome neprekidno radi sve do danas. Usput je vodio i internet tok-šou na Amazonu „Amazonov akvarijum sa Bilom Marom”, napisao je nekoliko knjiga i koristio svaku priliku da se pojavi kao gost u emisijama drugih slavnih tok-šou voditelja od kojih ga je najviše cenio i zato neretko pozivao u goste najčuveniji i najdugovečniji od svih Lari King. Predstavljajući sebe kao zagriženog demokratu, još odlučnijeg apateistu (osoba koja nije zainteresovana ni da prihvati ni da odbaci bilo kakve tvrdnje da Bog postoji), „pravog liberala”, vrhunskog intelektualca i osobu posebno bogate inteligencije, on je u tim gostujućim epizodama kod drugih najčešće vrlo samouvereno i s visine komentarisao aktuelne političke i društvene odnose najpre u Americi. U svojim je emisijama, međutim, oduvek daleko arogantniji i kao kritičar svega, svačega i svakoga – suroviji. Kao što glupost, koju, kako uvek ističe, izuzetno ne podnosi i stalno joj se sa svoje superiorne visine ismeva, koristi za duhovite opaske kojima osvaja popularnost kod publike, tako su mu dragi i političari, politika, ali i napad na religiju i ljude njome obuzete bez obzira o kojoj je veri reč. Uostalom, suma svih njegovih otrovnih opaski na račun religije mora biti rečenica u kojoj je religiju nazvao neurološkim poremećajem!

Marova nova pravila

Citati izvučeni iz njegovih emisija, posebno dela aktuelnog šoua pod naslovom „Nova pravila”, u kome on arogantno i s nebeske visine prosipa mudrosti glupavoj raji namećući joj (kako naslov i nalaže) nova pravila. Tako, recimo, Mar svog omiljenog pacijenta Donalda Trampa, pored bezbroj pogrdnih komentara na njegov račun, često zove „opasnim idiotom u Beloj kući” (mada mu ni Tramp nije ostao dužan nazvavši ga manijakalnim levičarskim radikalom i neprijateljem Amerike), pa je svu svoju popularnost upregao u to da ukaže američkoj javnosti da bi povratak Trampa na mesto predsednika na sledećim izborima mogao da znači i kraj Amerike. Uveren u svoju poziciju intelektualca upućenog u sve tajne sveta i posebno američkog društva, u svoju mudrost i znanje, Mar se često postavlja na mesto komičarskog mesije koji se bavi predviđanjima u stilu „evo šta će biti ako me ne poslušate”, ili superiornog savetodavca „o svemu” svojih sunarodnika bez obzira na kojoj se društvenoj i intelektualnoj lestvici nalaze. A najpre je arogantni cinik čiji je jedini istinski dar da je veoma duhovit. Otrov koji nosi u sebi neprestano se ispoljava u njegovim emisijama i nastupima na televiziji. Otud je on bez posledica po svoj ugled i društveni status najvulgarnija TV zvezda u istoriji ove vrste zabave, ali je i najduhovitija. Često su njegove opservacije sasvim na mestu, promućurne i precizne. Ali i kontradiktorne. Napadajući, recimo, naloge novog svetskog poretka o pitanju nove rodne nomenklature i uopšte gej prava, on istovremeno ističe kako je na strani svih gej osoba i kako smatra da se njihova prava moraju poštovati. Isto je i o svim ostalim pitanjima novih društvenih vrednosti koje se nameću svetu, a dolaze s njegove strane okeana. Kako na taj šizofreni način istovremene osude i hvaljenja novih vrednosti dobija poene u publici, pitanje je na koje naizgled nema odgovora, a zapravo je dokaz bezumlja u koje tone naša civilizacija.
Mesija Mar nudi jedini izlaz i kaže: „Potrebno nam je više ljudi koji se neće ustručavati da govore. Ovu zemlju ne vode buntovnici i slobodoumni mislioci. Vode je ovce i konformisti!”
Na drugom mestu je, čini se, u najkraćem sažeo svet u kome smo danas: „Fašizam je kada korporacije postanu vlast.”
O svojoj zemlji i svojim Amerikancima je izjavio: „Prava osovina zla u Americi je genijalnost našeg marketinga i proždrljivost našeg naroda!”