Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Nedavno objavljena knjiga „Košare – novi kosovski boj“ namenjena deci od osam i više godina, izuzetno je važna u vreme kad se budućim nastavnicima i profesorima istorije nameću „haška istorija“ i autošovinizam.
Knjigu „Košare – novi kosovski boj“ namenjenu deci od osam i više godina napisao je istoričar Milan Bojić, ilustrovao Vladimir Krstić Laci, a izdavač i urednik knjige je Aleksandar Miljević iz kuće „Dobrodetelj“.
Protiv „haške istorije“ i autošovinizma
Prema Bojićevim rečima, Miljević je došao na ideju za knjigu jer ništa slično nije napisano za decu, a njemu je važno što je objavljena jer je završio Filozofski fakultet u Beogradu na kome postoji jedna interesna grupa čiji je interes da nam nametne „hašku istoriju“ i autošovinizam.
„Shvatio sam na svojoj koži koliko je važno to uraditi. Nije toliko važno za našu generaciju, ali je suštinski važno za našu decu da zapamte šta se desilo na Košarama. Mada, ni naše generacije nisu znale do skoro, kao da je to bila tabu tema. Glavni razlog je da se otrgne od zaborava, a sa druge strane, mi smo narod koji se uvek borio za svoju slobodu i to bismo trebalo da cenimo“, ističe Bojić.
Istorija se, nažalost ponavlja, tako da smo posle Prvog svetskog rata imali situaciju da su mnogi junaci prosili po ulicama i da su jako teško živeli. I posle bitaka na Košarama i na Paštriku, imamo situaciju da su ti ljudi ostavljeni od svih, da su razočarani a neki od njih imaju posttraumatski stresni sindrom, dodaje Bojić.
„Haška istorija“ – meka moć Amerike
Bojić zbog „Košara“ nije polemisao sa „revizionističkom školom haške istorije“ ali je kao student istorije imao brojne probleme. Imao je problem što je bio student profesora Miloša Kovića kog danas progone.
„U tome i jeste važnost ove knjige jer SAD i danas vode neku vrstu medijskog rata i putem meke moći pokušavaju da nam nametnu autošovinističku sliku, da smo krivi za sve što se dešavalo devedesetih, a jedina naša krivica je što smo bili protivnici najveće sile na svetu u tom momentu“.
Junaci koji su opisani u knjizi, njih 110, zaustavili su u prvom naletu, na dva i po dana 1500 do 2000 terorista OVK. Za sve to vreme bombardovala ih je NATO avijacija i artiljerija, a teroristi su imali i prednost terena jer su u Albaniji više planine.
„Kad je došla 125. motorizovana brigada, naši su krenuli u kontraofanzivu i tu je zaustavljena najveća sila na svetu. Podsećam, OVK teroristi prošli su obuku u NATO koji je imao kampove u Albaniji i to će istorija pamtiti“, naglašava Bojić.
Godina 1999. je bitna i za istoriju Rusije jer su posle NATO agresije na SRJ do tada uspavani Rusi shvatili da ako se ne uozbilje, sledi im ista stvar. Posle agresije Rusija je počela da se razvija i jača. Slično je bilo i 1941. kad niko u Evropi nije smeo da kaže reč protiv Hitlera, ali su se „ludi Srbi“ digli i smenili vladu koja je potpisala nametnuti pakt.
„Naravno, Hitler za kratko vreme porazio Srbiju, ali zbog martovskog puča u Jugoslaviji odlaže se napad na Sovjetski Savez za nekoliko meseci i na taj način SSSR dobija najvećeg saveznika, a to je zima. Pitanje je šta bi bilo da su Rusi ostali bez tog saveznika“, kaže Bojić.
Kad su objavili prethodnu knjigu „Srpski junaci od kosovskog boja do Košara“ desile su se dve interesantne stvari koje su izbrusile ideju za knjigu o Košarama, otkriva Miljević. Prva je da su ljudi na knjigu o junacima odlično reagovali, tako da je u knjižarama „Vulkan“ već godinu dana ona hit knjiga za decu.
„To je bila prva knjiga za decu u kojoj su opisani ljudi, junaci ratova devedesetih za slobodu srpskog naroda, među njima i junaci sa Košara. Mnogi su nam govorili da je to sjajno, da niko to nije uradio i kao da su to srcem primili jer dobro pamte te traume i to teško vreme. Smatraju da je to bio herojski otpor jednog malog naroda bez ijednog saveznika i da smo branili svoj narod u svim krajevima gde je živeo. Te priče su njima legle i smatrali su da bi trebalo svojoj deci da ih pročitaju“, ističe Miljević.
Posle jedne promocije „Srpskih junaka“ imali su malo okupljanje na kom su bila i deca koja su čitala priče na toj promociji a posle su ih čuli kako su uzeli imena Jaguara i Grubog, junaka sa Košara igrajući se u dvorištu. Tad su shvatili da su toj deci, koja pohađaju treći i četvrti razred, Košare bliske i da očigledno cene junake.
„Shvatili smo da je knjiga o Košarama prirodan nastavak ‘Srpskih junaka’, da su ljudi zainteresovani za jednu takvu, modernu temu a da ti heroji jesu uzor deci, kao i heroji Prvog svetskog rata, Karađorđevog ustanka ili kosovske bitke“, kaže Miljević.
Košare – politikološka tema
Prema Bojićevim rečima, Košare nisu istorijska već politikološka tema. Da bi bila istorijska, trebalo bi da prođe 30 godina da bi se otvorili arhivi. Ističe da nije pisao naučni rad već knjigu za decu, ali kao istoričar ima princip da sve što piše bude istinito.
„Imao sam žive učesnike, ljude koji su bili na licu mesta. Jedan od njih je pukovnik Ljubinko Đurković koji je bio u vrhu komande tokom odbrane na Košarama, kao i Darko Anđelković, vojnik koji se istakao herojstvom. Našao sam materijal po časopisima i onda sam se konsultovao sa njima šta je istina a šta ne, da li je to realno ili malo izmaštano i dosta smo korigovali tekstove, a jedan smo izbacili.“
Bravo za ovu epsku ideju.Pozeleo sam da se vratim u detinjstvo i dozivim ovu epopeju kao dete,bez mrznje i iscekivanje -s l o b o d e….Kosare ce postati simbol odbrane ne samo Srbije,nego i Evrope.Zato je to drugi-kosovski boj.