PAD NA PAMET – Putovanje u iluziju jezika

U odsustvu traženja istinske ravnopravnosti mi se bavimo jezičkim ustupcima, i u tom ustupanju prava svima naći ćemo samo privid demokratije i ravnopravnosti, ali i kraj jezika. Međutim, ovo i jeste cilj, jer bi to bio ogroman prilog globalizaciji i onome što ona zahteva, a to je ukidanje identiteta zarad manje polarizacije tržišta

Svuda oko nas vidimo privid borbe za nekakva prava i slobode kojih suštinski nema, niti su zaista cilj tih obračuna. Ovi okršaji se vode samo zarad što bolje pozicije u društvu u kom se o moralu više čak i ne priča i koje je sve ono što ga može održati u životu predalo retkima da na svojim leđima nose muku ove zemlje, dok se dave u poluanonimnosti i sreću samo po knjigama i naučnim skupovima.
Ako je jezik vododelnica nacije, ko smo mi da na njemu gradimo brane i ustave koje bi tu bujicu usporavale i smanjivale pretvarajući je u potok koji ne može da napoji ni vola, a nekmoli čitav narod.
Svedoci smo otimanja našeg jezika i njegovog preimenovanja, a to se ne bi dešavalo da taj jezik nije dobar. On, izgleda, samo ne valja nama kojima je maternji, dok kao jezik maćehe prija svima.
Iznuđivanje demokratije pretnjama zatvorom i novčanim kaznama za nekorišćenje rodno ravnopravnog, iako lingvistički neopravdanog, jezika dovešće samo do ugrožavanja te iste demokratije, lingvistike, a ako mene pitate i dostojanstva, pa i prava samih žena.
Umesto zahtevanja ravnopravnosti na nekom konkretnom nivou, recimo onom gde bi se u nekim strukama zaposlilo više žena, kao što je slučaj u prosveti, pa bi se, baš kao i tamo, vremenom došlo do toga da pojedina zanimanja u ženskom rodu sama uđu u jezik prirodno, te bi sve reči zvučale tako lepo poput „učiteljica“. Ali ne, oni koji nameću ove gluposti izabrali su „vodičkinju“, „klovnesu“, „psihološkinju“ i njima slične samoporugnice.
Mi koji nemamo ništa protiv rodne ravnopravnosti, ali imamo protiv kasapljenja jezika, a pojedini samo od jezika i živimo, moramo reći onim damama koje u stopu prate „borkinje“ da će ih one samo odvesti u iluziju jezika, i to potpuno obespravljene, i ostaviće ih zaglavljene negde u istoriji još uvek gladne ravnopravnosti, a hranjene lažima.
Dakle, u odsustvu traženja istinske ravnopravnosti mi se bavimo jezičkim ustupcima, i u tom ustupanju prava svima naći ćemo samo privid demokratije i ravnopravnosti, ali i kraj jezika. Međutim, ovo i jeste cilj, jer bi to bio ogroman prilog globalizaciji i onome što ona zahteva, a to je ukidanje identiteta zarad manje polarizacije tržišta čiji otac – korporativni kapitalizam – na ovo zadovoljno trlja radom nenažuljane ruke nakon predavanja bednog sitniša demokratiji da kupi novu šminku, ali i njenim stilistima koji će je uputiti kako da se iscrtava ne bi li podsećala na svoj mladalački lik – onaj rođen u staroj Grčkoj, a čije je lice estetskim zahvatima unakazio Zapad. Zarad čega? Zarad prodavanja prividne lepote ljudima koji lepotu, usled nedovoljnog obrazovanja i odsustva ljubavi za svoju zemlju, ne pronalaze u šaru rođenog naroda.
Oni koji grabe taj sitniš moraju shvatiti da prodaju bogatstvo za sitninu. Ako to znači biti „građanin sveta“, tim pre bi trebalo biti srpski seljak, ali onaj kom onda u nekom sledećem ratu nemate pravo da dođete na vrata i zahtevate da brani zemlju koja bez srpskog jezika više i nije njegova. Neka je tada brane vojnikinje, LGBTQ+-/* transvojnici i vedete zaluđivanja kvazidemokratijom zavaljene u fotelje na vodećim pozicijama ove države, pa neka tim svojim „prijateljima“, jer ovu zemlju nema ko drugi ni napasti, pri polasku u rat pričaju kako se groze nasilja i krvi.
Pošaljite mi broj računa na koji treba uplatiti kazne za nekorišćenje rodno ravnopravnih termina da vam svakog meseca pošaljem celu platu, iako unapred znam da ću vam uvek biti dužan i mnogo veće sume.