IZLOG KNJIGE

Goran Vesić
VAROŠ BEOGRADSKA I DRUGE PRIČE
Prometej, Novi Sad

Izabrane kolumne Gorana Vesića objavljivane u „Politici“ u periodu 2017–2020. godine. Sakupljene na jednom mestu, ove kolumne tvore pripovest o Beogradu, svojevrsni omaž njegovoj istoriji, pa slobodno možemo reći da je sam Beograd glavni junak ovog dela. Junaci okupljeni oko grada, njegovi stvoritelji, pa i oni koji su pokušali da ga unište, naći će svoje, na ovaj ili onaj način, zasluženo mesto u kolumnama Gorana Vesića. Sam grad stoji kao svedok brojnih događaja, ratnog i mirnodopskog vremena; svedoči o smeni vladara koje je poneo u sebi; vladara koji su ga osnivali i gradili; neprijatelja koji su ga rušili; ktitora koji su ga obnavljali; Beograd pamti svog prvog urbanistu, vojnika i inženjera Nikolu Doksata de Moreza koji je od orijentalne varoši Beograd pretvorio u centralnoevropski velegrad. Beograd Doksata večno čuva, jer je on u njemu sahranjen, pa će ga pamtiti i kad ljudi više ne budu mogli.
Priče su često inicirane savremenim događajima, pa je tako postavljanje spomenika Stefanu Nemanji inicijator „Da se konačno setimo” srednjovekovne istorije, kojoj, kako smatra autor, ne dajemo na značaju kao što bi trebalo. Prošetaćemo Bulevarom kroz istoriju i videti kakav je grad bio za vreme Despota Stefana; osmotrićemo Sahat-kulu i čuti kako se gradila; uočiti lepotu Barokne kapije; opaziti razmirice između Miloša, njegovih podanika, ali svedočiti i o dobrom radu Gospodara Jevrema i zastati na Ćošetu gospoje Tomanije. Sve priče i lepote Veroši beogradske praćene su izborom umetničkih slika akademskog slikara Nebojše Đuranovića.

Milosav Tešić
SA AVALE POGLED
Čigoja, Beograd

Zbirka „Sa Avale pogled“ tematski je svedena knjiga u koju su uključene ranije i nove pesme Milosava Tešića. Taj lirski niz ulančan je u pet celina: počinje pesmama „Žički natpis“ i „Račanska balada“ (I), nastavlja se znatno proširenom poemom „Kalopera Pera“ (II), za kojom slede pesme „Krfski natpis“ i „Vido, u sumrak“ (III), kao i novooblikovana pesma „Srbijom sloma“ (IV), a završava se sedmodelnim ciklusom „Sa Avale pogled“ (V). U tom pevnom rasponu ukrštaju se na osoben način tragična sudbina srpskog naroda, kao stvorenog pod zvezdom ukletstva, i njegovi retki istorijski prosjaji, uz slike koje dočaravaju dragocenost postojanja. Po svojoj strukturi, načinu oblikovanja i tematskoj okosnici, do kraja čvrsto izvedenoj, ovo Tešićevo delo novo je i osobeno pesničko ostvarenje. Jedno od njegovih obeležja predstavlja i obiman glosar, ponegde pisan i enciklopedijski, čija namena je samo delom objašnjenje značenja nepoznatih ili manje poznatih reči i pojmova. To je, čak i više, pokušaj da se čitaocu omogući dublji i potpuniji doživljaj pesme i njene šire istorijske atmosfere, ali i nastojanje da pesma i njeno rečničko tumačenje budu jedinstvena estetička jedinica, u kojoj to dvoje stoje u saglasju.

Aleksandar Čotrić
„ZAPOROŽAC“ NA VRHU ARARATA – PITANJA I ODGOVORI RADIO JEREVANA
Srpska reč, Beograd

Generacije ljudi širom sveta čule su poznatu šalu legendarnog Radio Jerevana koja se decenijama prepričavala:
– Da li je tačno da u Moskvi na Crvenom trgu poklanjaju automobile?
– U principu, da! Samo ne u Moskvi nego u Lenjingradu, ne na Crvenom trgu već u blizini Varšavske stanice, ne automobile već bicikle, i ne daju ih nego ih oduzimaju.
Ova i još skoro hiljadu sličnih šala, viceva, anegdota i burleski nalazi se u knjizi „Zaporožac“ na vrhu Ararata – pitanja i odgovori Radio Jerevana u prevodu s ruskog i izboru satiričara i prevodioca Aleksandra Čotrića. Priređivač nije imao pred sobom samo jedan izvor nego je materijal za srpsko izdanje knjige birao iz desetina zbornika, almanaha, časopisa i s internet-portala.
Prema mišljenju tumača sovjetskih medijskih prilika, istorija Radio Jerevana počinje od trenutka kada je jerevanski radio-voditelj 1961. godine izgovorio u etar: „U kapitalizmu čovek eksploatiše čoveka, a u socijalizmu je potpuno obrnuto.“ Jedan lapsus bio je dovoljan da oštroumni sovjetski narod stvori od Radio Jerevana simbol spontanog nastanka neobičnih pitanja i neočekivanih odgovora.