Poslednji Inckov udar na Srpsku

Republika Srpska sprema odgovor: Dodik predlaže Narodnoj Skupštini RS povlačenje srpskih predstavnika iz zajedničkih organa, kao i zabranu delovanja na teritoriji Srpske svih institucija BiH (Sud i Tužilaštvo BiH, SIPA) nastalih nakon Dejtona

Nije nimalo slučajno što je, gotovo u isto vreme kad je u Savetu bezbednosti UN „suzdržanošću“ 13 preostalih članova ovog tela odbačena, jer formalno za nju nije bilo dovoljno pozitivnih glasova, rusko-kineska rezolucija o zatvaranju institucije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, odlazeći guverner Bosne Valentin Incko konačno sakupio hrabrosti da odledi svoja „bonska ovlašćenja“. I nametne dopune u Kaznenom zakonu BiH kojima se „zabranjuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca“, pa bi tako – u slučaju da se ova Austrijančeva kaznena politika zaista počne primenjivati u praksi – svako ko dovede u sumnju „nesporne istine“ Zapada o Srebrenici, Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, mogao da odleži u zatvoru pet godina. [restrict]

ZAOŠTRAVANJE KRIZE Jasno je da diplomata iz Klagenfurta, koji je nedavno izjavio kako ovaj zakon „treba da usvoje predstavnici naroda BiH“, nije spomenuti dekret doneo svojevoljno.
Da ga „stavi u promet“ dobio je prethodno, nema nikakve sumnje, signale od relevantnih predstavnika zemalja takozvanog kolektivnog Zapada koji je, u saradnji s prinudnim ili iskrenim manjim partnerima, na Ist Riveru blokirao rezoluciju Moskve i Pekinga – čiji je ponuđeni sadržaj od nekih analitičara ocenjen kao kompromis koji „spasava obraz“ Inckovom (ne)suđenom nasledniku Kristijanu Šmitu i njegovim sponzorima, budući da je predviđao da Bavarac bude poslednji, od Saveta bezbednosti „ozakonjeni“ visoki predstavnik (doduše, bez „bonskih ovlašćenja“) do zatvaranja ove institucije 31. jula 2022. godine.
Mada bi svakako voleli da izbor njihovog kandidata dobije legalitet u najvažnijem organu svetske organizacije, za Vašington, Berlin i London je očigledno bilo neprihvatljivo ukidanje „institucije“ koju vide kao jednu od svojih najvažnijih poluga (bez obzira na njeno srozavanje u Inckovoj eri) za ostvarivanje željenih ciljeva u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici. Tvorci Inckovog dekreta žele da ovim potezom zaoštre ionako tešku krizu u BiH, ali i da pokažu da se donošenje zakona o „zabrani negiranja genocida“ može sprovesti ne samo u Crnoj Gori i na Kosovu već i u Bosni i Hercegovini uprkos svim zaštitnim ustavnim mehanizmima koje ima Republika Srpska.

Dogovor – bez predstavnika RS u organima BiH Na sastanku lidera svih (srpskih) parlamentarnih partija Republike Srpske donesena je odluka da predstavnici RS neće učestvovati u radu zajedničkih institucija BiH (Predsedništvo BiH, Savet ministara, oba doma parlamenta) „sve dok se ne reši pitanje nametnutog zakona visokog predstavnika Valentina Incka o ’zabrani negiranja genocida’“. Takođe je postignut konsenzus da Srpska više neće prihvatati odluke bilo kog visokog predstavnika („Svi smo saglasni da se više nikada neće prihvatati bilo koja odluka visokog predstavnika“, saopštio je posle sastanka predsednik SDS-a Mirko Šarović). Dogovoreno je da u parlamentarnu proceduru pred Narodnu skupštinu RS budu upućena dva važna zakona o čijem konkretnom sadržaju lideri stranaka nisu želeli da za sada govore. Prema nepotvrđenim informacijama, jedan od tih zakona predviđa da „svako ko Republiku Srpsku ili srpski narod nazove genocidn(im)om bude sankcionisan zatvorskom kaznom“.

TRANSFORMACIJA DEJTONSKE BiH Neposlušne i nepodobne Srbe treba ućutkati i poniziti, pri čemu će naravno kadar CSU-a iz Bavarske nastaviti ili, bolje rečeno, intenzivirati posao koji je na kraju svog mandata započeo njegov prethodnik iz Austrije.
Pored Šmita, svoj deo zadatka u operaciji slamanja aktuelnog rukovodstva iz Banjaluke i „pacifikaciji“ manjeg entiteta trebalo bi da obave i druge institucije – Ustavni sud, Sud i Tužilaštvo BiH, SIPA…
Jedna od ključnih uloga u realizaciji zamišljenog scenarija namenjena je „konstruktivnoj opoziciji“ Republike Srpske, koja – kako očekuju na Zapadu – radi dolaska na vlast neće želeti da čvrsto brani nacionalne interese. Tačnije, da se zbog njih suprotstavlja moćnim međunarodnim faktorima koji joj mogu olakšati put do entitetskog kormila. Krajnji cilj „okončavanja nedovršenog posla“ je transformacija „dejtonske“ u „građansku“ BiH (po meri njenog najbrojnijeg naroda) i guranje ove vazalne države u NATO.
Zbog nastojanja da projekat sprovedu u delo evroatlantski partneri se gotovo izvesno neće (bar javno) osvrtati na upozorenja ambasadora Rusije i Kine u UN da „Šmit nema legalitet novog visokog predstavnika u BiH“, kao ni na konstataciju Marije Zaharove, portparolke ruskog Ministarstva inostranih poslova, da „Inckove protivzakonite odluke ne mogu imati pravne posledice“.

Marfi novi ambasador SAD u BiH Bajdenova administracija imenovala je Majkla Marfija za novog ambasadora SAD u BiH. Marfi je bio zamenik šefa misije u američkoj ambasadi u Prištini, a prethodno je tri godine radio kao politički savetnik u Ambasadi u Sarajevu. „Mi ćemo pokušati da sa američkim ambasadorom, ako je to moguće, imamo odnose pune razumevanja, ali odavno već nismo spremni da zbog bilo kakvog poltronstva ili nečeg drugog prihvatamo neke stvari“, prokomentarisao je Milorad Dodik.

ODGOVOR SRPSKE Drugo je, ipak, pitanje da li će se stvari razvijati u skladu sa zamislima her Valentinovih naredbodavaca, pošto Republika Srpska neće istaći belu zastavu, odnosno prihvatiti, za njene interese ponižavajući, Inckov zakon koji je planiran sa ciljem uništenja prve srpske države zapadno od Drine.
Svesni su čelnici RS iz Banjaluke, ali i većina naroda, da bi makar nevoljnim pristajanjem na Inckovu „istinu“ došli u situaciju da ne mogu javno iznositi svoja mišljenja o onome šta se dešavalo tokom rata u BiH, te da bi – ukoliko se ogreše o nametnuti dekret – bili krivično gonjeni i zatvarani (Tužilaštvo BiH je već najavilo da će formirati predmet u kome će pratiti javno iznošenje stavova u kojima se negira genocid).
I drugo, ne manje važno, jasno im je da će, ukoliko sada popuste, započeti proces koji će, pre ili kasnije, neminovno dovesti do potpunog razvlašćivanja Srpske, odnosno njenog faktičkog, a zatim i formalnog gašenja.
Zato je sasvim logično što Republika Srpska najavljuje odgovor na izazov s kojim se suočava, a njegova sadržina će biti definitivno poznata nakon sednice Narodne skupštine Republike Srpske. Osim što je najavio da će Kristijanu Šmitu, na sastanku u Predsedništvu BiH zakazanom za 3. avgust, saopštiti da „nije legitiman visoki predstavnik za RS“, Dodik je pokrenuo i potpisivanje peticije među građanima Srpske kojom se izražava neprihvatanje Inckovog zakona, ali i ističe da se u Srebrenici – uz uvažavanje svih žrtava – nije dogodio genocid. Državnik iz Laktaša je takođe saopštio da će Narodnoj skupštini RS predložiti povlačenje srpskih predstavnika iz zajedničkih organa BiH, kao i zabranu delovanja na teritoriji Srpske svih institucija Bosne i Hercegovine (Sud i Tužilaštvo BiH, SIPA) nastalih nakon Dejtonskog sporazuma.
Nesumnjivo je da će poslanici vladajuće većine usvojiti Dodikove predloge, ali je sigurno da bi za poziciju Republike Srpske u ovoj teškoj situaciji bilo znatno bolje ukoliko bi odluke u Narodnoj skupštini RS bile donesene konsenzusom svih relevantnih političkih partija. Istina je da su čelnici SDS-a i PDP-a, Mirko Šarović i Branislav Borenović, osudili Inckov dekret kao „nepotreban“ i „štetan“, što, međutim, ne mora da znači da će biti spremni i da prilikom glasanja podrže iznuđene oštre mere srpskog odgovora i sprovode ih u praksi. Voleli bismo da grešimo u proceni, ali bojimo se da će ovo društvo postupiti kao u nekim ranijim sličnim situacijama, bez obzira na to što bi im to ovog puta (a prvenstveno SDS-u) moglo doneti dalji pad rejtinga među patriotski opredeljenim biračima.

[/restrict]