Umesto para – komisija

Aerozagađenje u Srbiji

Visok nivo zagađenja vazduha Srbiju prati već decenijama. S pojavom stranih investitora situacija je još gora, a Vlada Srbije umesto sredstava i konkretnih rešenja nudi još jedno kontrolno telo

Vest da je Beograd najzagađeniji grad na svetu ove zime je, kao i prethodnih, bila toliko česta da više i nije vest. Srbija nikako da se oslobodi višegodišnjeg balasta zagađenja vazduha koji preti da izuzetno dobar uspeh u vakcinaciji građana stavi u drugi plan, jer zbog posledica aerozagađenja u Srbiji za godinu dana umre više ljudi nego od korone. Vazduh u Beogradu, Pančevu, Nišu, Užicu, Valjevu, Zaječaru… izuzetno je zagađen, pokazali su podaci Agencije za zaštitu životne sredine, a Srbija je u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu, kako tvrdi Svetska alijansa za zdravlje i zagađenje. Zbog lošeg kvaliteta vazduha životni vek građana Srbije kraći je za 10 godina u odnosu na stanovnike Skandinavije. [restrict]

PRERANE SMRTI Ni svet nije mnogo bolji. Prema stručnim nalazima zagađenje vazduha je jedan od deset glavnih globalnih faktora rizika po zdravlje. Smatra se da je širom sveta oko sedam miliona ljudi umrlo zbog zagađenja, a u Evropskoj uniji 400.000 ljudi strada od bolesti koje su posledica lošeg kvaliteta vazduha. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predviđa da će 2050. godine na globalnom nivou zagađenje spoljašnjeg vazduha biti najveći uzrok smrti povezanih s ekološkim uslovima. Pored toga, zagađenje vazduha je klasifikovano i kao vodeći ekološki uzrok za rak.
Kod nas se najveća zagađenja detektuju u ranim jutarnjim časovima i uveče, kada bi trebalo izbegavati izlaske napolje, kao i upražnjavanje fizičkih aktivnosti, poput trčanja ili bilo kakvih treninga na otvorenom. Tada se ubrzano diše a to pospešuje udisanje štetnih materija. Preporuka se naročito odnosi na trudnice i malu decu. Jer, kako objašnjavaju lekari, pojačano zagađenje izaziva oštećenje sluzokože disajnih puteva što praktično predstavlja ulazna vrata bilo za koronavirusne infekcije bilo za alergijske reakcije.
Svedoci smo sve češćih protesta građana koji smatraju da država čini veoma malo kako bi otklonila glavne uzroke zagađenja. Organizacija Kreni-Pokreni, zajedno sa još deset organizacija civilnog društva, pre desetak dana je predala Vladi Srbije 50.000 potpisa za inicijativu „Rešenje za zagađenje“ s predlogom za koji oni ocenjuju da može doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u Srbiji.
Oni će reći da je Vlada Srbije odvojila 120 miliona dinara za subvenciju hibridnih automobila, dok bi veća korist bila da se tim novcem pomogne domaćinstvima kako bi unapredili svoja kućna ložišta. Iako je u budžetu za 2021. godinu predviđen i određen nivo sredstava upravo za individualna kućna ložišta, aktivisti za čist vazduh smatraju da se u te svrhe mora uložiti mnogo više novca i na taj način pomoći najugroženijima u rešavanju tog problema.

SLUČAJ MAKIŠ U Beogradu je poseban problem „slučaj Makiš“. Uprkos protestima građana i nakon rasprave koja je održana bez prisustva građana, Skupština grada Beograda je usvojila Plan detaljne regulacije Makiškog polja, kojim je omogućeno da se na tom području vodoizvorišta izgradi 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, podzemna železnica sa stanicama i depoom za metro.
Koplja se „lome“ oko toga da li gradnja na Makiškom polju ugrožava ključna izvorišta za snabdevanje Beograda pijaćom vodom. Nasuprot gradskim vlastima, nemalo građana upozorava da se radi o kompleksnom terenu vodoizvorišta na kome se nalaze rezervoari pitke vode za buduće generacije. Posebno se naglašava da će koristi od ovog projekta imati samo povlašćeni investitori i pojedinci koji će skupo prodati svoje parcele.
Još stručnije rečeno, na Makišu ima oko 40 reni bunara, do njih voda dolazi s uzvišenja na kojima se nalaze Žarkovo i Železnik i prolazi preko 425 hektara gde je planirana gradnja. Prema urbanističkim pravilima nije dopušteno da se probija zastor koji štiti podzemne vode, a još manje sme na njemu da se gradi. Ogromne količine betona i gvožđa mogle bi prodreti do izvorišta pitke vode i zatrovati ih.
Odavno se govorilo da bi na Makiškom polju kompanija „BK grup“ gradila Tesla grad, ali po poslednjoj izjavi potpredsednika ove kompanije Dragomira Karića ta kompanija odustaje od pomenute gradnje, što ne znači da to neće uraditi neki drugi investitor, s obzirom da je usvajanjem Plana put za gradnju i dalje otvoren.
Ako je s makiškom vodom sve u redu, kako tvrde gradske vlasti, otkuda najednom traženje novih izvorišta pijaće vode i to na Velikom ratnom ostrvu, što je dodatno ražestilo aktiviste koji već mesecima protestuju zbog gradnje na Makiškom polju. Kao razlog za traženje novih izvora vode navode se urbanizacija Beograda i sve veće potrebe stanovnika, ali i podatak da je opala količina raspoloživih zaliha vode na Makiškom polju i drugim vodoizvorištima s kojih se snabdevaju Beograđani. Opet se naglašava da ti reni bunari ne bi uticali na autentična svojstva Ratnog ostrva, iako urbanisti i mnogi građani tvrde suprotno, plašeći se posledica po zaštićeno područje i dalje urbanizacije netaknutog parka prirode.

GRADOVI – TAOCI INVESTICIJA Slično je i po drugim gradovima Srbije, poput Zrenjanina, koji inače kuburi s pijaćom vodom i više je nema nego što je ima. U ovom gradu je 19. februara održana javna rasprava o studiji procene uticaja na životnu sredinu fabrike guma „Linglong“, ali bez prisustva zainteresovanih građana. Umesto da učestvuju u raspravi, pošto ih nisu pustili da uđu, okupljeni su odlučili da svoje žalbe podnesu Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam jer, kako kažu, u pitanju je jedan od projekata koji bi mogli da nanesu znatnu štetu životnoj sredini, a koji se od početka gradi mimo zakona.
Kineska kompanija „Linlong“ je u martu 2019. počela izgradnju fabrike automobilskih guma, da bi, u martu 2020. godine Grad Zrenjanin izdao investitoru građevinsku dozvolu za prvu fazu izgradnje pomoćnih objekata u okviru fabričkog kompleksa fabrike guma, iako je Regulatorni institut za obnovljivu energiju ranije upozorio da je građevinska dozvola izdata uprkos evidentiranim propustima, s obzirom na to da nije bila urađena studija uticaja na životnu sredinu.
Aktivisti iz Zrenjanina su upozorili da zvanična studija o uticaju te fabrike na okolinu, a koja tvrdi da projekat nije opasan po zdravlje i okolinu, nije obuhvatila bitne stvari o izgradnji postrojenja na svega dva kilometra od Carske bare, zaštićenog rezervata prirode.
U Smederevu i okolini po kućama, dvorištima i usevima pale se velike količine crnog praha koji je emitovala smederevska železara. Dok je ranijih godina u pitanju bila crvena prašina, sada je crna, što govori da je u pitanju zastarela tehnologija i da se u novu, ekološku, vrlo malo ulaže.
Slično je i u Boru, gde se građani žale na prekomerno zagađenje iz pogona iz kojih se dobija bakar. Kineska kompanija „Ziđin“, u čijem vlasništvu su i smederevska železara i RT Bor, navodi da su zagađenja posledica upravo zastarele opreme jer su, recimo, u nekadašnjem RTB-u bile zanemarene neophodne mere „desulfurizacije izduvnih gasova prilikom izgradnje topionice“, tako da sumpor-dioksid nije mogao efikasno i u potpunosti da se preradi pre ispuštanja, a i oprema za topionicu je veoma zastarela.
U „Ziđinu“ napominju da se to istorijsko nasleđe ne može rešiti preko noći i da je kompanija, po preuzimanju RTB-a, veliki značaj dala zaštiti životne sredine, što se, kako naglašavaju, već odražava na ukupnu situaciju životne sredine.
Dežurni kritičari će reći da Srbija daje značajne beneficije kako bi privukla strani kapital, a da istovremeno proglašava tajnim ugovore u kojima su, navodno, mnogo više naglašene povlastice za investitore nego njihove obaveze. Tu, pre svega, misleći na kineske kompanije.
Očigledno je teško pomiriti „glad“ za stranim investicijama i protokole o zaštiti životne sredine. Jednostavno, teško je ostvariti i „jare i pare“, mada ostaje pitanje šta je korisnije, odnosno štetnije po građane Srbije.
Tako se na drugom kraju Srbije, u Loznici, posle prvobitnog oduševljenja što je ta oblast proglašena za jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma, meštani sve više protive otvaranju rudnika jer je, navodno, kompanija „Rio Tinto“, koja je vršila istraživanja a uskoro namerava da počne i eksploataciju, svuda gde je radila za sobom ostavila pustoš i uništenu okolinu.

ZAGAĐENJE 20 PUTA VEĆE NEGO U ZEMLJAMA EU Projektom „Jadar“ kompanije „Rio Tinto“, koja planira da otvaranjem rudnika jadarita proizvodi litijum u blizini Loznice, bilo bi obuhvaćeno preko 2.000 hektara zemljišta, a sedam do osam miliona evra godišnje, koliko bi država ubirala od eksploatacije litijuma, „bedna je suma“ za gubitak tolikog zemljišta, ocenio je svojevremeno dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić. „Ta zemlja predstavlja izuzetan prirodni resurs a na njoj će biti formirana deponija jalovine visine 40 metar. Pri tome Loznica je grad koji već ima jednu ekološku bombu, a to su ostaci nekadašnjeg giganta ’Viskoza’. Tamo je uskladišteno stotine kubnih metara hlorovodonične i sumporne kiseline i još niko nije počeo s eliminacijom tog izuzetno opasnog otpada“, upozorio je tada Ristić.
Na zagađenje u Srbiji utiču i termoelektrane, koje sagorevanjem lignita lošeg kvaliteta godišnje oslobode oko 46 tona arsena. Smatra se da 16 termoelektrana na ugalj u zemljama (Zapadnog) Balkana predstavlja zdravstveno i ekonomsko opterećenje za celu Evropu.
U vezi s ovim problemom oglasio se i NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) s podatkom da je zagađenje vazduha u Srbiji i 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije, a da se prihodi od eko-taksi i naknada nedovoljno ulažu u rešavanje problema. Stoga NALED predlaže uvođenje viših naknada za velike zagađivače, a proširenje bi obuhvatilo i štetne gasove koji se oporezuju, kao i izmenu sistema podsticaja. Na taj način bi se obezbedilo dodatnih 18,5 miliona evra u budžetu za ulaganja u zaštitu životne sredine.
Prema analizi NALEDA, prihod od naknada za emisije štetnih gasova u 2015. godini je iznosio 3,05 milijardi dinara, dok je u 2019. ova suma uvećana za 105 odsto i iznosila je 6,26 milijardi, što i dalje nije bilo dovoljno kako bi se podstakla preduzeća da smanje emisiju štetnih materija, a nije ni srazmerno količini zagađenja. Tako se, recimo, 5.000 dinara naplaćuje i onima koji ne prave nikakvu štetu, dok veliki zagađivači plaćaju malo u poređenju sa stvarnim količinama zagađenja koje stvaraju.
Iako je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, povodom povećanog nivoa zagađenja u Srbiji, izjavila da nema mesta ni razloga za paniku, jer se ne radi o nečemu što je nova pojava, pošto se to ponavlja godinama, zbog vremenskih uslova, ipak je sredinom januara tim povodom sazvala hitan sastanak u Vladi, na kome se govorilo o kvalitetu vazduha i merama koje se preduzimaju. Na sastanku su bili ministri životne sredine, zdravlja i energetike, predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine, RHMZ-a, Grada Beograda, MUP-a.
Rezultat tog sastanka je najava formiranja tela koje će koordinirati rad svih državnih organa, obaveštavati javnost i predlagati i analizirati efekte mera koje Republika Srbija sprovodi u cilju zaštite životne sredine.
Dakle, u Srbiji i dalje važi poslovica: Kad nešto ne možeš da rešiš, ti formiraj komisiju. Još jedno birokratsko telo samo će „zamazati oči“, a stvarne efekte po životnu sredinu još ćemo (prilično) čekati.

[/restrict]