Zečevizija – Prevara veka: mejnstrim protiv naroda

Najgledaniji televizijski događaj prošle nedelje, američki izbori, doneo je razgor domaćih strasti na ekranima dva vodeća medija – Javnog servisa i stanice N1. Pokazalo se da je mala razlika između ova dva emitera u pogledu naklonosti Bajdenu. Ali glavni pravac udara nije toliko bila podrška kandidatu demokrata koliko antitrampizam oba medija

Sasvim očekivano, glavni televizijski događaj prošle nedelje, američki izbori, doneo je razgor domaćih strasti na ekranima dva vodeća medija – Javnog servisa i stanice N1. Pokazalo se da je mala razlika između ova dva emitera u pogledu naklonosti Bajdenu. Ali glavni pravac udara nije toliko bila podrška kandidatu demokrata koliko antitrampizam oba medija. To se prvo videlo u izboru sagovornika, a zatim u veštini spinovanja i istrajnosti kojom je nastavljeno ispiranje mozga masovnom gledalištu o Bajdenovim prednostima. To se, doduše, moglo očekivati od ćerke-firme Si-En-Ena registrovane u Luksemburgu (ćerka je, dakako, uvek na usluzi svojoj mami), ali je i dalje upitna skrivena ljubav Javnog servisa Srbije prema kandidatu koji ni u jednoj prilici nije oklevao da se javno izjasni u korist srpske štete. Štaviše, ovakav odnos prema Srbiji pokazao je Bajden loud and proud kada je u vreme zvanične posete Beogradu, 17. avgusta 2016. godine, odbio da se pokloni srpskoj zastavi. Koga će Amerikanci izabrati njihova je stvar, ali bi odnos naše državne televizije prema ovom liku trebalo da je drugačiji, naravno, pod uslovom da nam je uopšte stalo do nacionalne časti. Ovakvu uvredu Srbije nismo praštali ni jačima. [restrict]

Samo jedan konj se trka

Četiri godine Trampove vladavine proteklo je u znaku njegovog antagonizma prema „vašingtonskoj močvari“, koju je obećao, ali očigledno nije uspeo da isuši. Četiri godine gledamo uporne pokušaje američke duboke države da dođe glave svom zakletom neprijatelju u Beloj kući. Četiri godine vodeći elektronski i štampani mediji neoliberalne Amerike (kao i njihove ovdašnje filijale i saradnici) bacaju se drvljem i kamenjem na svog predsednika. I naravno da nisu sedeli skrštenih ruku u pripremi njegovog rušenja na izborima. Armije „polstera“ pakovale su ovaj događaj sistematski zasipajući američku scenu lažljivim prognozama. Ali sve je opet palo u vodu na dan glasanja! Sve do jedne propale su štimovane računice i navodna prednost Bajdena srozala se na nešto iznad nule. Na dan izbora, 3. novembra, na biralištima je pobedio Donad Tramp, čak i sa više glasova nego 2016. godine! Ali svemoćna korona već je stvorila alibi za prevaru veka. U noći kada je proglasio svoju pobedu, 5. novembra, Tramp je istovremeno i zazvonio na uzbunu: ogromna, nezamisliva reka glasačkih listića počela je tog momenta da se sliva u izborne centre s jednim imenom – Bajden. Više nije bilo nijednog glasa za Trampa. Kao na čuvenim komunističkim izborima za ustavotvornu skupštinu u Beogradu, 1945: „Nemoguća to je zbrka, samo jedan konj se trka.“ Ko je mogao da pretpostavi da će se boljševička ideja izbora ponoviti u demokratskoj Americi bezmalo osam decenija kasnije?! To govori da nešto duboko nije u redu s današnjom Amerikom, o čemu sledi više u ovom tekstu.

Tramp je pokazao fotografiju na kojoj se dobro vidi da je Bajden, posle pauze u brojanju glasova u Mičigenu, dobio 100% novopristiglih glasova. Na fotografiji se može videti da je na osnovu 4.261.878 prebrojanih glasova Tramp osvojio 2.200.902; posle prebrojavanja još 138.339 glasova njegov rezultat je ostao isti (!), a svi novi glasovi otišli su Bajdenu. Neverovatno, ali dogodilo se upravo tako. „O čemu se ovde radi? Ovo je dovoljan razlog za odlazak na sud… Sinoć sam vodio, vrlo ubedljivo u mnogim ključnim državama koje kontrolišu demokrati. Onda je prednost, jedna po jedna, počela magično da nestaje u iznenadnim odlaganjima. Vrlo čudno“, napisao je Tramp na tviteru. Prema rezultatima u vreme kad ovaj tekst odlazi u štampu, Bajden je preuzeo vođstvo u mnogim državama, recimo u Viskonsinu i Mičigenu, gde je u početku prednost imao njegov rival. „Veoma se trude da prednost od 500.000 glasova u Pensilvaniji nestane što je pre moguće“, napisao je Tramp i to se, sutradan, dogodilo! Primenjena je formula B: glasanje poštom (mail-in balloting), glavni džoker duboke države, zbog koga je ista uspela da promeni izborna pravila u poslednjem času, i ogromna, fantomska reka glasačkih listića potekla je u korist Trampovog protivnika. Još se broje ovi glasovi i to – koliko posle izbora? Dok se ne namiri prednost i ne izabere Bajden. Prevara, kao i svaka dobra prevara, drska je i prosta.
„Prisustvujemo krađi usred bela dana – sve se odvija po formuli da nedostaje još nekoliko hiljada glasova, da svi oni dolaze iz urbanih centara putem pošte i da pripadaju demokratskom kandidatu. Samo još treba da izračunaju koliko im fali i gde da ih nađu“, kaže povodom izbora politički analitičar iz Vašingtona Džim Džatras. „Izgleda da je Tramp pobedio, ali se demokratske mašine u gradovima iz petnih žila trude da ’pronađu’ ili ’proizvedu’ još glasova onih koji su glasali putem pošte”, komentariše Džatras. „Događa se plava smena (termin nazvan po plavoj boji Demokratske stranke – prim. B. Z.), odnosno Bajden pobeđuje zahvaljujući ’poštanskim’ glasovima, koji se pojavljuju danima ili nedeljama kasnije.“ „U toku je velika prevara“, potvrđuje bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani, šef Trampovog pravničkog tima, i ocenjuje da su „možda glasali i mrtvi Marsovci kao da je Bajden sam za sebe glasao 5.000 puta“. Dva dana posle toga, na mitingu u Filadelfiji, Đulijani izjavljuje: „U Pensilvaniji glasaju i mrtvi. Isto se događa u Džordžiji, Mičigenu i Severnoj Karolini.“

Obojena revolucija se vraća kući

Sledeći korak, prema Džatrasovim rečima, jesu nasilni građanski protesti koje podstiču „odredi onih koje finansiraju korporativni i NVO establišment. Na kraju dolazi do operacije promene režima u stilu obojene revolucije, koja može da kulminira vojnim pučem za uklanjanje Trampa i instaliranje Bajdena u Ovalnom kabinetu“, zaključuje on. Razvoj stvari pokazuje da je ovakav preokret moguć, na šta ukazuje u daske zakovana okolina Bele kuće, kao i formiranje „čeličnog obruča“ ljutih specijalaca oko Bajdena, u očekivanom konačnom obračunu za predsednički mandat.
O tome govori učesnik u debati Javnog servisa Miša Đurković u tekstu objavljenom odmah posle izborne noći: „Pišući o takozvanim obojenim revolucijama, kao delu hibridnog rata, analizirao sam kako se ceo sistem podrivanja ustavno-pravnih, političkih i demokratskih sistema svuda, zapravo, sada vratio kući – u Ameriku. I da taj sistem, koji je izvozio revolucije po svetu, na svaki način – preti demokratiji“, veli Đurković. „Radi se o mesijansko-revolucionarnoj marksističkoj ideologiji, suštinski usmerenoj protiv demokratije i volje građana, koja je usvojila lenjinističko stanovište o partiji kao avangardi koja zna više i bolje od građana.“ Sada postaju razumljivije analogije sa totalitarnom verzijom Brozovih izbora sa jednim konjem u trci, koji je hrabro i duhovito javno plasirala Grolova „Demokratija“ 1945, pa su je zbog toga spaljivale grupe ostrašćenih skojevaca po beogradskim ulicama. Sada je to rezultat „nenasilnih obojenih revolucija“, koje je po planu pukovnika Šarpa, Srđe Popovića i ko zna koga sve još izvodila duboka država od Srbije do Ukrajine, Gruzije, Jermenije, Venecuele i Belorusije. (Javio se, u istom kontekstu i Lukašenko, a povodom deklaracije Bundestaga o ponavljanju izbora u Minsku: „Najvažnije bi bilo da Nemačka sada zatraži od Amerikanaca da održe nove izbore“!) Eto do čega je dovela, sopstvenom voljom i učinkom, američka duboka država, čije su lekcije o demokratiji odavno dodijale celom svetu. „Ova demokratija je“, smatra Đurković, „već uveliko podrivena ponašanjem medija, pogotovo društvenih mreža, koje kontrolišu kompanije koje su glavni sponzori pokreta kao što je ’Blek lajvs meter’ i vodeće strukture Demokratske stranke. To je dovelo do toga da predsednik SAD bude cenzurisan. Radi se o mekoj, ali veoma brutalnoj cenzuri koja se sprovodi nad istaknutim političarima.“

Cenzura na velika vrata

U međuvremenu je „meka cenzura“ mejnstrim medija preko noći postala tvrda i bezobzirna, kao u svakoj pravoj totalitarnoj opresiji. Za vreme navedenog Trampovog govora, u kome je pokazivao dokaze krađe, u četvrtak, 5. novembra, uveče sedam televizija, među kojima En-Bi-Si, Si-Bi-Es, Ej-Bi-Si i Em-Es-En-Bi-Si kao po komandi isključilo je svoje kamere i skinulo Trampa s ekrana! Voditelj Lester Holt sa En-Bi-Sija odmah se pojavio i rekao: „Morali smo da intervenišemo jer je predsednik izgovorio mnogo pogrešnih stvari, uključujući i to da je bilo prevara na glasanju.“ Slično je reagovao i Brajan Vilijems, voditelj Em-Es-En-Bi-Sija: „OK, ovde smo ponovo u neobičnoj poziciji da ne samo prekidamo predsednika SAD već i da ga ispravljamo.“ Ništa slično se nikada nije dogodilo u analima masovnih medija. Bilo je veče 5. novembra 2020, trenutak za pamćenje! Na delu je bio primer brutalne televizijske cenzure, koju je prof. Stanko Crnobrnja s beogradskog FDU odmah nazvao „orvelijanskom“. A to što bilo ko uzima sebi pravo da instantno odlučuje šta je istina, a šta ne u javnom govoru, jeste primer najcrnje medijske diskriminacije, po kome će kompletni američki izbori 2020. godine, zajedno sa gospodom Holtom i Vilijemsom, ući u istoriju.
Izabranici panela Javnog servisa i N1 u noći između utorka i srede nisu mogli znati za ovakav razvoj događaja, ali su ga u velikoj meri nagovestili. Glavni govornik obe stanice bio je isti čovek – Ivan Vujačić, „žuti“ ambasador Srbije u Vašingtonu 2002–2009, bivši član Upravnog odbora Američke privredne komore u Beogradu i predsednik Političkog saveta Demokratske stranke (pojavio se prvi na RTS-u u izbornoj noći, a dva dana kasnije na N1 s novinarom „Politike“ Boškom Jakšićem, još jednim deklarisanim „antitrampovcem“). Kao što je na prošlim izborima podržavao Hilari Klinton, tako je i sada otvoreno stajao uz Bajdena i celu izbornu noć vodio glavnu reč: izbor sagovornika nije mogao biti direktniji kada je u pitanju podudarnost interesa Javnog servisa i N1! Iz Zagreba se za RTS uključivao Dejan Jović, nabrajajući još jednom sve Trampove falinke i razloge zašto ne bi trebalo da ostane u Beloj kući: naročito je apostrofirao Trampove zategnute odnose s NATO-om i zamerio mu kvarenje jedinstva sa istim, kao i sa saveznicima u EU. (Jović je delovao kao iskreni zagovornik ovog vojnog saveza, što sigurno neće promaći njegovim prijateljima u vladi Hrvatske i u Briselu.)
Pravi heroj izborne večeri na Javnom servisu bila je Ljiljana Smajlović. Sa Mišom Đurkovićem uspešno je odolevala Vujačiću i Joviću, a onda se u jednom trenutku okrenula prema ekranu i skresala svom zagrebačkom sagovorniku: „Šta me se tiče što je Tramp pokvario odnose sa NATO-om i EU! O tome ne treba da brinemo mi nego da gledamo šta je od koristi Srbiji. Zato sam pre za Trampa nego za Bajdena koji je već pokazao šta može i hoće“ (ako dobro parafraziram reči ove hrabre novinarke). Džaba. U subotu, 7. novembra, u 19 časova Si-En-En i ćerka-firma požurili su da saopšte ono za šta su sve vreme navijali: Bajden je pobedio u Pensilvaniji i tako postao novi predsednik SAD! Kada je Amira Krivošiju, reportera N1 iz Njujorka, voditeljka zapitala na osnovu čega je tako siguran, ovaj je, bez ikakvog oklevanja, odvratio: „Pa javili su svi mejnstrim mediji. Oni valjda znaju šta rade.“
Sada, reč imaju sudovi.

[/restrict]