STRAH DUŠMANE MIRI

Strah je urođena osobina i zato je sa njim lako ciljeve, ako uopšte postoje, ostvarivati. Jedino se ne zna ko se više plaši. Da li oni koji strah podstiču ili oni koje treba uplašiti

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

STRAH JE LIČNA IMOVINA Strah se širi od kolevke pa do groba. Dok ste mali plaši vas Babaroga. S njom barabar se kreću i ostale karakondžule, bauci, veštice, demoni, bukavci, vampiri, vukovi, zduhaći, zle vile, drekavci, nekrštenci i ostali đavoli. Nema tog junaka koji može nabrojati sve nazive iza kojih se nešto strašno valja.
Kako dete raste, tako raste i strah. Nema više Babaroge, nit se svako plaši mraka, ali strah ne nestaje. Javljaju se novi, ili stari strahovi samo pod drugim nazivima. Strah od škole, propitivanja, loših ocena, roditeljskih prekora, polaganja ispita, zapošljavanja, donošenje odluka, ženidbe i udaje, stvaranja porodice, bolesti stvarnih ili umišljenih. Brzo te „stare“ strahove zaboravljamo i okrećemo se „novim“: gubitku posla, zdravlja, novca, starosti i ovozemaljskog kraja. Tako je bar zapisano u narodnoj tradiciji i to ne samo Srba, već svih naroda na ovozemaljskoj planeti.
Strah nije svojina nijednog naroda, nijedne zajednice. On je isključivo vlasništvo svake žive osobe pod nebeskom kapom. Strah je lična imovina s kojom svako od nas raspolaže po sopstvenom nahođenju. Jednostavno, strah pripada svima, i nema osobe od južnog do severnog pola, od najsiromašnije do najbogatije, od najružnije do najlepše koja nekog straha nema. Bogu hvala kad je u pitanju strah – svi smo jednaki.

POČETAK MUDROSTI U Rečniku, Lujo Bakotić strah je definisao:osećaj uznemirenosti i gubljenja vladanja samim sobom pred nekom opasnošću, ili na samu pomisao da se pojavi neka opasnost; (Beograd, 1936)
Nauka je u knjige zapisala: „Strah se smatra normalnom reakcijom na situacije koje zaista prete očuvanosti organizma“ ( Dragan Krstić, Psihološki rečnik, Beograd 1988).
U svetim knjigama, starozavetnim i novozavetnim, strah se pominje na mnogim mestima. On može biti strašan, ali i oslobađajući. Strah Božji je početak mudrosti (Ps. 110,10); on je potreban da se ne bi bojali ljudi (Luka.12,4) su neki od zapisanih saveta, kako se sa strahom nositi.
Može li se od straha uteći pitanje je na koje narodna predanja sačuvana u pričama, pesmama i poslovicama nemaju izričit odgovor. Evo nekoliko iz mnoštva narodnih poslovica: Strah dušu čuva; Strah je iznutra šupalj, a spolja ga nema; Strah obraz kalja;Strah kosti lome; Strah dušmane miri; Strašljivi doma dolaze, a junakova majka prva zakuka;Plašiti se i od svoje senke;( narodne poslovice, Arhiv Srbije,2018).
U narodnim poslovicama iz Dragačeva, Čačka i okoline, koje je zabeležio protojerej Milisav D. Protić, kazuju se i ove: Strašljiv preti, nejak plače a junak trpi; Strašljivcu ni Bog ne pomaže.
Zato je čoveka bilo koje dobi i obrazovanja lako plašiti, strah uterivati. Strah je, bar meni se čini, urođena osobina i zato je sa njim lako ciljeve, ako uopšte postoje, ostvarivati. Klimatske promene, virusi, poplave, zemljotresi, glad, ratovi, sankcije, nestašice svega i svačega, borbe protiv diktature i komaraca, samo su izgovori za manipulacijom ljudima. Jedino se u smišljenim prevarama ne zna ko se više plaši. Da li oni koji strah podstiču ili oni koje treba uplašiti?

ETO VUKA Uzajamna veza između plašitelja i uplašenih neodoljivo podseća na narodnu priču o dečaku čobaninu i vuku. Njegovo vikanje iz dosade Eto vuka, pretvorilo se u nesreću kad se vuk pojavio. Čobanin je mali dečak, ali kakvo mi opravdanje možemo pred sobom i svojim potomcima izreći, ako dozvoljavamo da nas svako, prema svom nahođenju i iz svog straha, plaši. U strahu jesu velike oči, ali sem straha Gospodnjeg drugih strahova ne valja imati.
Na Svetoj liturgiji u veri pravoslavnoj sveštenik poziva vernike da pristupe Svetom pričešću rečima: Sa strahom Božijim i verom pristupite, a verujući odgovaraju: Blagosloven je koji dolazi u ime Gospodnje, Bog je Gospod i javi nam se.
Braćo Srbi i sestre Srbkinje: Verujte, strah će proći i sve će dobro biti!
Molimo se za srpske heroje, Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i generala Pavkovića. Molimo se za zdravlje Džulijana Asanža. Pamtimo stradanje srpskog dečaka Slobodana Stojanovića. Budimo uz Anri Gujona. Pomozimo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji. Čuvajmo Republiku Srpsku. Sačuvasmo svetinje u Crnoj Gori. Dogodine u Prizrenu.