Izlog knjige

Zoran Hr. Radisavljević
TRAŽIM REČ
„Svet knjige“, Beograd
Nova publicistička knjiga Zorana Hr. Radisavljevića, dugogodišnjeg novinara i urednika „Politike“. Moto knjige su misli Lukijana iz Samosate, koji je rođen dvadesetih godina drugog veka naše ere, a umro posle 180. godine drugog veka: „Pokvaren čovek probušena je bačva; sve što se u njega uliva odlazi u prazno“; „Srećnima je čitavi život kratak; nesrećnima je i jedna noć večnost“; „Sve je smrtno smrtnicima: sve nama izmiče i mi izmičemo svemu“.
U prvom delu knjige su razgovori sa srpskim piscima i intelektualcima: Ljubomirom Simovićem (uvodni), Gojkom Đogom, Sretenom Petrovićem, Rajkom Petrovim Nogom, Milisavom Savićem, Miroslavom Maksimovićem, Mirkom Magaraševićem, Simonom Simonovićem, Vukom Draškovićem, Milosavom Tešićem, Radovanom Belim Markovićem, Zoranom Avramovićem, Vladimirom Kopiclom, Bojanom Jovanovićem, Ivanom Hadži Popović, Jovanom Pejčićem, Labudom Dragićem, Milom Lomparom, Aleksandrom Milanovićem, Draganom Hamovićem, Vladimirom Kecmanović, Vitom Marković (završni)…
Drugi deo, naslovljen „Radni dan“, svojevrsna je hronika kulturnih zbivanja u Srbiji, u periodu od početka 2015. do maja 2017. godine.
Sagovornici Zorana Hr. Radisavljevića, kaže u predgovoru knjige akademik Svetislav D. Božić, veoma su kompleksne ličnosti čije delo i misli silovito udaraju i ciljane tačke. Novinar to oseća i nadahnuto ih uvezuje u rukovet visokih etičkih i estetskih vrlina. Ovo delo novinara Radisavljevića više je nego dobro situirana hrestomatija o zbivanjima u kulturi i politici na srpskoj sceni u proteklih nekoliko decenija.
Posvećeno i istinito, u onim okvirima gde je istina nasušno potrebna, ali i kreativno podsticajna, ovo tkanje je istovremeno i pomenik onima koji su otišli iz ovog sveta, namerni da predahnu, da se ozare svetlošću kojoj su išli u susret.
Na koricama knjige je slika Lazara Dimitrijevića: „Target“ (Meta), iz 2000. godine.

Fernando Aramburu
Otadžbina
„Dereta“, Beograd
Roman epskih razmera čija priča počinje u nevelikom baskijskom seocetu nedaleko od San Sebastijana, kada se, nakon vesti da su pripadnici ETA konačno odbacili oružje, Bitori vraća u praznu kuću gde je nekada živela: muž joj je davno ubijen, a deca otišla svojim putem. Na suprotstavljenoj strani je njena nekadašnja najbolja prijateljica Miren, koja živi sa mužem i paralizovanom ćerkom, dok joj je sin u zatvoru zbog terorističkih napada. Kada Miren primeti da u Bitorinoj kući gori svetlo, klupko tragičnih događaja kreće da se odmotava. Dugogodišnje prijateljstvo dve porodice stavljeno je pred iskušenje kada selo počnu da razdiru politička i ideološka razmimoilaženja: naklonost između žena tada prerasta u mržnju, čije će posledice porodice trpeti decenijama kasnije.
Kroz kratke odeljke prepune raznovrsnih likova svih društvenih slojeva, Aramburu prati sudbine junaka tokom gotovo tri decenije, od 80-ih godina XX veka, pa sve do 2011, kada ETA objavljuje konačni prekid oružanih aktivnosti. „Otadžbina“ se blistavo razvija nelinearnim pripovedanjem dok evocira istoriju nasilja, podstiče raspravu o istini i pomirenju, ali i otkriva moralne dileme s kojima se suočavaju i porodice žrtava i počinioci.
Roman je doživeo neverovatan uspeh među čitaocima: 2017. i 2018. bio je ubedljivo najprodavaniji roman u Španiji, a do sada je na španskom jeziku prodat u čak 1.100.000 primeraka širom sveta. Kritika ga je takođe prihvatila, te je ovenčan Nacionalnom nagradom za književnost, Nacionalnom nagradom kritike, zatim i nagradama Euskadi, „Fransisko Umbral“, Strega, „Tomasi di Lampeduza“.

Žorž Amado
ŠATRA ČUDESA
Srpska književna zadruga, Beograd
Najprevođeniji brazilski prozni pisac XX veka Žorž Amado, u romanu Šatra čudesa na slikovit i živopisan način dočarava stvarnost složenog životnog ambijenta grada Baije i njegovih stanovnika. Večni motivi književnosti – ljubav, erotika, prijateljstvo, radost života – glavne su karakteristike ovog izuzetno zanimljivog romana. Njegova osnovna priča plete se oko života neobične i originalne ličnosti glavnog junaka Pedra Arkanža i njegovog neposrednog i čulnog doživljaja svoga života i života svojih prijatelja, svojih mnogobrojnih ljubavi i svoga naroda. Ključni simbol romana je šatra čudesa, prostorija na periferiji grada koja je istovremeno atelje, cirkus, kafana, društveni prostor u kojem započinju, odvijaju se i okončavaju ljubavi i prijateljstva protagonista romana. U njegovu osnovnu priču uključena je celokupna stvarnost grada Baije – složena multikulturalnost, mešavina crnačkog, evropskog i domorodačkog stanovništva, specifičnosti etničke, psihološke, socijalne, etičke i religijske prirode, narodni običaji, umetnost, način života, tradicionalna kultura. Takođe je obuhvaćena i politička situacija iz vremena odvijanja ključnih događaja romana – nadiruća opasnost od totalitarnih režima i sputavanja slobode ličnosti, od fašizma, od aristokratizma, od tehnološke kulture. Ceo roman je međutim prožet neskrivenom emotivnošću, čulnošću, vitalizmom i humorom, književnim osobinama koje u odličnom prevodu Jasmine Nešković. Žorža Amada predstavljaju kao jednog od najzanimljivijih pisaca latinoameričke književnosti XX veka.