Bojkotaška konfuzija

Deo opozicije koji je deklarativno za bojkot izbora nije, izgleda, potpuno principijelan i dosledan. Kada je u pitanju interes na lokalnom nivou, a možda i ne samo tu, onda prećutno ili uprkos odluci ne važe proklamovana pravila o bojkotu

Na manje od tri meseca do izbora politička scena, naročito u opoziciji, došla je do usijanja a turbulentna dešavanja jedno drugo potiskuju tolikom brzinom da ono što je bilo juče izgleda kao da se dogodilo odavno, a ono što se trenutno dešava već sluti da će ubrzo biti zaboravljeno i postati bajata prošlost. U protekloj godini na sceni su opozicioni protesti, bojkot parlamenta, najave bojkota izbora, sklapanja sporazuma sa narodom, afere, međusobni sukobi… Tu su i veliki gafovi i promašaji: upad u Radio-televiziju Srbije, prolećni miting koji je trebalo da „promeni Srbiju“, „opsada“ Predsedništva, odlazak na nazovi „okrugli sto“ u organizaciji CeSID-a i Fonda za otvoreno društvo pa njegovo napuštanje, pretenciozna lista zahteva „ekspertskog tima“ za učešće na izborima, blokade RTS-a…

[restrict]

JEDAN OD PET MILIONA Uprkos mišljenjima da bojkot predstavlja pasivizaciju opozicije, njeno posredno priznanje nemoći i bekstvo od realnosti, koje su kao upozorenje iznosili čak i ugledni opozicionari poput Dragoljuba Mićunovića, ili su poruke takve sadržine stizale iz Brisela i Vašingtona, deo opozicije predvođen „Savezom za Srbiju“ (SZS) istrajava na izbornom bojkotu, uvodeći i svoje pristalice u dodatnu konfuziju.
I tek što je došlo do nekakvog zaokruživanja opozicije i očekivanja da se krene u snažnu kampanju promocije bojkota, pokret „Jedan od pet miliona“, glavni nosilac protestnih šetnji, odlučuje da ide na izbore i tome konfuziju na opozicionoj političkoj sceni diže na novi nivo.
„Prema informacijama kojima raspolažemo, neke od potpisnica sporazuma sa narodom spremaju se da izađu na izbore“, rekla je na konferenciji za novinare Valentina Reković, članica ovog udruženja, napominjući da su među njima i neki iz stranaka koje formalno bojkotuju izbore. Za njih je, kako je naglasila, kulminacija bila kada je opozicija saopštila da se organizuje promocija bojkota 1. februara, ali ne na ulici već u dvorani.
Bojkot u parlamentu, onako kako ga opozicija bojkotuje, a nije vratila ni mandate ni plate i samo je prestala da posećuje zgradu, „ne znači ništa i sve je obesmišljeno“, predočila je Rekovićeva.
Po ocenama analitičara, pre svega onih naklonjenih opoziciji, odluka pokreta „Jedan od pet miliona“ da izađe na izbore „nerazumna je i neodrživa, sa tragikomičnim obrazloženjem“, a navodi se i da kod dela javnosti postoji sumnja da iza takve odluke stoji ili uticaj aktuelne vlasti, ili uticaj lidera „Saveza za Srbiju“ Dragana Đilasa.
I dok politički akteri tumače da li su se studenti odmetnuli od opozicije, „prodali“ vladajućim naprednjacima ili je reč o manevru Dragana Đilasa kojim je on „preveslao“ svoje saveznike za Srbiju iz Demokratske strane, „Dveri“ i Narodne stranke, učestali su signali da bi i „bojkotaši“ mogli da se pojave na lokalnim izborima u nekim opštinama.

BUBREZI U DRŽAVNOM LOJU A da pokret „Jedan od pet miliona“ ne ostane usamljen u odluci da ide na izbore, postarali su se Liberalno-demokratska partija (LDP), Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Srpska radikalna stranka (SRS), a deo opozicionih stranaka će odluku doneti kada se izbori i zvanično raspišu (Nova stranka Zorana Živkovića i Stranka moderne Srbije).
Zanimljivo je da LDP Čedomira Jovanovića ovaj put na izbore izlazi u okviru pokreta „Zvono a ne stranke“, u kome su pokret „Glas“ (grupa oko istoričara Nikole Samardžića), koalicija „Tolerancija“ koja okuplja grupu manjinskih stranaka i još niz udruženja, kako je javio „Tanjug“. Duhoviti komentari ovaj potez vide kao maštovit način da sa strankom od jednog čoveka uđeš u pokret od pet ljudi i osvojiš tri odsto glasova uz pomoć vlasti i tako uđeš u Skupštinu da bi održao svoj privilegovan status bubrega u državnom loju.

LOKALNI IZBORI Deo opozicije koji je doneo odluku o bojkotu izbora na subotnjem skupu u „Kombank dvorani“ u Beogradu označio je početak kampanje bojkota donošenjem deklaracije kojom se obavezuju da će svaki pokušaj formiranja vlasti na osnovu, kako su naveli, rezultata „lažnih izbora“ smatrati aktom rušenja ustavnog poretka. Lokalne izbore nisu spominjali.
A još odranije deo opozicije najavljuje da će učestvovati na lokalnim izborima „zato što je besmisleno da nešto što već imate samo predate (republičkoj) vlasti“.
Već nedeljama se u opozicionim krugovima može čuti da lokalni lideri koji su proglasili bojkot traže način da izađu na glasanje i pokušaju da zadrže vlast u retkim „opozicionim“ opštinama u Srbiji. Reč je o Šapcu, gde je na vlasti ZZS Nebojše Zelenovića, Paraćinu, gde je gradonačelnik Saša Paunović (DS), beogradskom Starom gradu s Markom Bastaćem na čelu, i Čajetini, gde je neprikosnoven Milan Stamatović.
Upravo je Stamatović, lider Zdrave Srbije, čija pozicija unutar SZS nije baš najjasnija, povukao nogu i, uprkos tome što se zalaže za bojkot na republičkom nivou, javno je najavio izlazak pred birače na lokalu.
Predsednik opštine Šabac i lider „Zajedno za Srbiju“ Nebojša Zelenović, kako se spekuliše, takođe planira izlazak na izbore na lokalu jer ne želi da prepusti Šabac naprednjacima. Ove glasove podgrevaju i lokalni mediji u „opozicionim“ opštinama, pa su tako ovih dana novinar Milan Vlajčić i arhitekta Dragoljub Bakić na TV Šabac pozvali Šapčane da izađu na lokalne izbore i „odbrane grad“ od naprednjaka. Međutim, dan ranije na sastanku u Briselu s potpredsednicom Evropskog parlamenta Klarom Dobrev, Zelenović i Dragan Đilas su poručili da ostaje „odluka o bojkotu lažnih izbora na proleće – na republičkom nivou, ali i na lokalnim nivoima“.
Njegov kolega, predsednik opštine Paraćin i potpredsednik DS Saša Paunović prošle nedelje je održao sastanak s odbornicima i predstavnicima mesnih zajednica, i tada su jednoglasno doneli odluku da na lokalne izbore izađu kao grupa građana, dok je u razgovoru za „Blic“ rekao da ostaje pri odluci o bojkotu.
Gotovo istovremeno, na opozicionom portalu „direktno.rs“ objavljen je tekst o tome da bi, prema istraživanju javnog mnjenja, ujedinjena opozicija u Čačku mogla da sruši vlast SNS. Podseća se i da su „Dveri“ u ovom gradu, koji se smatra za njihovo uporište, 2016. same osvojile 25 odsto glasova, a veliča se i uloga Čačana u rušenju Slobodana Miloševića.
Očigledno da odluka na centralnom nivou po dubini nije dobro primljena. Tu je i jedna tehnička prepreka – bojkot bi bio mnogo izgledniji da se radi samo o parlamentarnim izborima, a ne i lokalnim.
Oni koji na centralnom nivou zagovaraju bojkot neće moći da kontrolišu lokal, naročito ako se opozicija pojavi u vidu grupa građana. Još je teže poslati poruku – izađite na lokalne, nemojte na parlamentarne izbore. Samim tim, bojkot je vrlo neizvestan.

EVROPSKI POSREDNICI Opozicija, očigledno, nije izvukla pouke iz greške što se oslanjala na „evropske posrednike“ i često posećivala Brisel. I kada su ti isti Evropljani posle treće runde razgovora saopštili da su „mnogo postigli“ (izbor pet članova REM-a i održavanje izbora pred sam kraj zakonskih rokova) i pozvali predstavnike opozicije da preispitaju odluku o bojkotu, SZS se našao u problemu.
Uprkos ove notorne greške oni su, uz proglašenje bojkota, najavili nove aktivnosti ka EU. Predstavnici SZS Dragan Đilas i Nebojša Zelenović i „Pokreta slobodnih građana“ Natan Albahari nedavno su opet u Briselu razgovarali s evroposlanicima o izbornim uslovima. Tanji Fajon i Vladimiru Bilčiku kazali su da se u Srbiji televizija N1 „proteruje“ iz ponude kablovskih operatera i da je „još brutalnija medijska satanizacija neistomišljenika režima“. Rekli su i da je Vučić obmanuo predstavnike EP i da vlasti nisu ispunile ništa od dogovorenog u dijalogu o izbornim uslovima.
Oni, u stvari, zahtevaju izveštaje eksperata o stanju u medijima i stanju vladavine prava u Srbiji, nalik na tzv. „Pribe izveštaj“ u Severnoj Makedoniji koji je bio početak ozbiljnijeg angažovanja međunarodnih aktera na rešavanju krize u toj zemlji što je na kraju dovelo do Pržinskog sporazuma, prelazne vlade i svega što je potom usledilo. Pitanje je samo šta je u ovom trenutku interes evropskih zvaničnika u odnosu i na vlast i na opoziciju.
Saznaćemo to ovih dana, jer poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon najavila je da će 6. i 7. februara sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheiljem i izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom posetiti Beograd. To će, kako je navela, biti prilika da se „detaljno razmotre sva aktuelna politička dešavanja“ u susret izborima.
U međuvremenu, vladajuća koalicija podnela je Skupštini Srbije predlog za promenu izbornog cenzusa sa 5 na 3 odsto, a koji treba da važi i na republičkim i na lokalnim izborima. Biće to mamac za učešće na izborima kome je teško odoleti.

[/restrict]