Talenat i kako ga sačuvati

Otvaranje nove sezone i jubilej Zorana Todorovića

Kako je rođen naš tenor koji raduje publiku širom operskih scena Evrope

Da nije bilo profesora i dirigenta u muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu Aleksandra Krastavčevića, Zoran Todorović ne bi došao u klasu profesorke pevanja u istoj školi Mirjane Vlaović, ne bi znao kakav talenat nosi i ne bi postigao ono što jeste. Prepoznati talenat je dar pravih profesora. Talenat je Todorović usavršavao u Nemačkoj, kao redak primer pevača koji zna da mora stalno da uči i da se razvija, jer uspeh čini samo mnogo rada na sebi. Tako je rođen tenor koji raduje publiku širom operskih scena Evrope. Svoj jubilej, 25 godina rada, proslavio je u „Madlenianumu“ svečanim koncertom, sa orkestrom i prijateljima – dirigentom Albertom Veronezijem iz Italije i našim zvezdama baritonom Nikolom Mijailovićem i sopranom Evgenijom Jeremić. Istovremeno to je bilo i svečano otvaranje nove sezone u ovom teatru.
U prvom, oficijelnom i uozbiljenom delu, za program su izabrani delovi italijanskih opera Pučinija, Leonkavala i Verdija. Intermecom iz opere Manon Lesko je sve započelo, pomalo stidljivo i neefektno, što se može pripisati neodlučnosti orkestra da se u prvim sekundama upusti bez ostatka u suptilni muzički predložak. Za ovu priliku angažovani su muzičari iz Beogradske filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS i orkestra Opere. Veliki sastav pokazao je odmah zvučni nedostatak basove linije, jer su svirala samo četiri violončela i dva kontrabasa, koji će se pokazati kao najslabija karika. Iz Pučinijeve opere Toska slavljenik je izabrao ariju Recondita armonia umesto najpoznatije E lucevan le stelle. Glasom, stasom i scenskim ponašanjem Todorović markantno podržava svoj snažni, puni i mekani glas, kojim je u najdramatičnijim momentima arije nadjačao orkestar (koji nije svirao iz operske rupe i nije bio mali, ali nije ni podržavao pevača). U duetu Mario Mario nastupila je mlada zvezda u usponu, sopran Evgenija Jeremić, glasom koji nadilazi njene godine, zrelim i izjednačenim u svim lagama, sa dikcijom i intonacijom koju dugo nismo čuli na operskoj sceni. Mladoj dami, nadarenoj i ukusnim scenskim pokretom, predviđamo uspehe na operskim scenama. Ovaj duet bio je vrhunac operske večeri, dok je za to vreme Pučini sa video-bima u dnu pozornice diskretno posmatrao izvođače.
Iz opere Pajaci Ruđera Leonkavala bariton Nikola Mijailović je nastupio u Prologu, sigurno i suvereno, glasom koji osvaja publiku. Ariju Stridono lassu pevala je Evgenija Jeremić, a u Intermecu čuli smo orkestar, od koga je nadahnuti i razigrani dirigent pokušao da stvori više od onog što se u datom trenutku moglo. Za kraj su Mijailović i Todorović otpevali duet iz Verdijeve opere Otelo – Allor vedeste in mano… Si pel ciel, čime je prvi deo efektno okončan. Posle pauze slavljenik je isplanirao lakšu muziku, zabavu za širi sloj publike koja mnogo ne poznaje ozbiljne opere, ali voli Štrausove valcere i najviše korišćenu pesmu u istoriji, O sole mio. Pažljivo osmišljen program išao je ka apoteozi na kraju, u kojoj je učestvovala i raspoložena publika.
„Madlenianum“ se očigledno ozbiljno posvetio negovanju opere i baleta na svojoj sceni, kao pandan Narodnom pozorištu, a čuje se i da će osnovati Operski studio u kome bi predavao Zoran Todorović, koji misli da mladim pevačima uvek treba podrška i dalje usavršavanje. Pozdravljamo svaku muzičku inicijativu, sa željom da se ne uguši u opštoj apatiji i rezignaciji.