S Bogom je sve lakše

Kada se opredelila za ateizam ili za klerikalizam uz neizbežni liberalni globalizam, evrounijatska zajednica je poništila osnovno ljudsko pravo – pravo na lični izbor

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

SLOBODAN ČOVEK Srbija slavi osam stotina godina od samostalnosti Srpske pravoslavne crkve i, ne bi valjalo izostavljati, osam vekova od Zakonopravila koje napisa Sveti Sava i time udari nesalomljiv temelj državi Srbiji. Tako je u Srbiji ovih dana, a slobodno se može reći i vekovima unazad. Mi Srbi čuvamo svoju veru pravoslavnu, a ona čuva nas. Na radost našu i Gospodnju.
Evrounijatska zajednica, koja sebe smatra jedinom Evropom, obezbožila se i odrekla Hrista. Opredelila se za ateizam ili za klerikalizam uz neizbežni liberalni globalizam i time poništila osnovno ljudsko pravo – pravo na lični izbor. Mnogima to može izgledati čudno? Kako Hristos obezbeđuje ovozemaljsku slobodu? Odnosno može li se biti slobodan bez Hrista u sebi! Odgovor je jednostavan – ne može. Hristos je dokaz da je moguće pronaći Boga u sebi, a čovek koji pronađe Boga u sebi je slobodan čovek. Slobodan u pravom smislu te reči, jer sloboda znači oslobađanje od ovozemaljskog straha. Čovek koji takvog straha nema je slobodan čovek.
Ateizam, klerikalizam i, naravno, liberalni globalizam traže poslušnost ovozemaljskim institucijama (partijama, vladama, zakonima, kleru). Poslušnost se meri prisustvom i učešćem u raznoraznim ritualima (demokratskim izborima, novim obredima, rođendanima, noćima veštica, danima zaljubljenih, pederskim paradama, beskonačnom školovanju u vidu trodnevnih ili petodnevnih kurseva itd.).
Kad se uguše ili ograniče lične slobode, ograniči se pravo na ono što probi uši svima – pravo na demokratiju. Što više demokratije, to sve manje ličnih sloboda! Šta nam to može ponuditi ateizam?
Nudi nam ovozemaljski život kao jedini. Ništa drugo ne postoji sem ovoga našeg života. Ako bi to bila istina, onda bi nam u ovozemaljskom životu bilo sve dozvoljeno. Uradi što god ti padne na pamet: Ubij, ukradi, prevari, zadovolji sve materijalne porive i šta te briga. Jednom se živi.

LICEMERJE BEZ GRANICA Logično, ovakav odnos prema životu je nemoguć u kolektivnom smislu, jer vodi jednoj apsolutnoj anarhiji, koju nijedna ljudska zajednica ne bi izdržala, pa ateizam, iako u svojoj biti insistira na potpunom prihvatanju materijalnih načela, počinje s određenim ograničenjima, odnosno stvaranjem nekakvog morala, a za čije sprovođenje su potrebni određeni represivni organi. Uvodi ovozemaljske zakone, a samim tim i čuvare zakona, koji će sprečiti ubistva, krađe, prevare i ostale nepodopštine. Pokušava da odnose među ljudima dovede u nekakav red i spreči sopstvenu propast. Što u jednoj zajednici ima više ljudi, to je potrebno i više zakona, jer se prosto pojavljuje više slučajeva raznoraznih nepodopština koje treba sprečavati, odnosno sankcionisati.
Ono što je kod Hrista, odnosno njegovog Oca bilo jednostavno i stavljeno u dve reči – NE UBIJ! – sad mora biti zabranjeno, a zabrana propisana stotinama zakonskih članova i branjena milionima sudija, policajaca, advokata, pisara i ostalih čuvara.
Ono što jednostavno glasi NE KRADI!, i svakom je jasno, u zajednicama gde nema vere u čoveku mora se braniti hiljadama zakona, komisija, odbora i bezbrojnim čuvarima istih. Ateizam kao zvanična ideologija zna da ljudska zajednica, bila ona malena ili ogromna državna tvorevina, ne može opstati ako međusobni ljudski odnosi nisu regulisani, a potpuno suludo i nepotrebno odbijajući postojanje Svevišnjeg i njegovu jednostavnost u odbrani te iste ljudske zajednice. Odbija postojanje Svevišnjeg a u praksi prihvata sve njegove postulate, odbijajući da to prizna, i uvodi rogobatne mere, uzdižući ih na pijedestal nepromenljivih zakona, dogmu, koja u potpunosti guši pravo na ličnu slobodu. Licemerje bez granica!
Na kraju, one što ne misle kao mi ne smemo smatrati za svoje neprijatelje. Tome nas uči Gospod koji je u nama.
Molimo se za sve srpske heroje zatočene u evrounijatskim kazamatima po nalogu haških korumpiranih zločinaca. Molimo se za zdravlje Džulijana Asanža. Ne zaboravimo srpskog stradalnika dvanaestogodišnjeg Slobodana Stojanovića, koga mučki zakla Elfeta Veseli. Pamtimo zločine i zločince da nam se ne bi ponovili. Budimo na strani Arno Gujona koji pomaže našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji. Pomognimo i mi njegovu fondaciju. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.