Rat za vodu /2. deo/

Između novih mašina za gradnju MHE i mnogobrojnog obezbeđenja s jedne strane, i naroda koji podiže barikade s druge strane, stoji reka. Čije je pravo na reku pretežnije?

Na Staroj planini rat za vodu se rasplamsava uprkos uveravanjima o zabrani izgradnje malih hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima. Takozvani investitori, tačnije „izvršioci radova“ za nalogodavce iz senke, ne prestaju da uznemiravaju narod dovlačenjem novih mašina za kroćenje reka i mnogobrojnog obezbeđenja koje treba da ih odbrani od barikada i naroda spremnog da se bori za vodu koja mu život znači. Investitori, uprkos svemu, provociraju sukobe, a moćnici koji stoje iza njih ne odustaju od namera da nastave s izgradnjom 56 planiranih MHE na Staroj planini, a koje samo njima donose ogromne profite, a narodu i državi nebrojene štete.

REČ JE O PROFITU Od aprila 2008. do danas širom Srbije izgrađeno je 125 mini-hidroelektrana i izdato 1.700 dozvola za izgradnju na 600 lokacija, iako je nadležno Ministarstvo za zaštitu životne sredine s ministrom Goranom Trivanom na čelu još pre dve godine koncept izgradnje MHE derivacionog tipa označilo štetnim i za prirodu i za život ljudi u područjima gde se hidroelektrane grade.

Naime, nadležne institucije iz Evropske unije, a na osnovu obaveza koje proističu iz prethodno postignutog sporazuma o izgradnji ukupno 856 MHE kao uslova za pristupanje EU, postigle su dogovor s Vladom Srbije o realizaciji istih. U međuvremenu, derivacione MHE potpuno su odbačene u zemljama Evrope jer postoje i drugi izvori obnovljive energije, kao što su vetar i sunce, na primer. Međutim, pojedini moćnici znaju da ovakve hidroelektrane donose ogroman profit, jer brzo vraćaju uloženi novac i obezbeđuju dobru zaradu. Jer državni elektrodistributer vlasnicima MHE plaća oko 12 evrocenti za kilovat čas, dok struja koja nije „zelena“ košta 6,3 evrocenta ili upola manje. A razliku, naravno, plaća narod Srbije kroz račune koje dobija za potrošenu električnu energiju.

Sve je to izazvalo veliko ogorčenje Staroplaninaca koji su izvršiocima radova i njihovim nalogodavcima odlučili da pruže otpor i organizovali se u udruženje „Odbranimo reke Stare planine“ koje vodi aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta. Pokretu su svojom podrškom pristupile i neke naučne institucije, ali i moralni pojedinci sa intelektualnim integritetom, od kojih je najaktivniji dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Ratko Ristić.

Ristić je, kako prenose mediji, dosad posetio 46 od ukupno125 izgrađenih MHE i zaključio da je to što je učinjeno prirodi njihovom izgradnjom „strašno“.

OPASNA IGRA Na protestu „Odbranimo reke, odbranimo šume“ Ristić je ocenio da je Srbija najsiromašnija zemlja što se tiče autohtonih površinskih voda na području Balkana i da ne smemo da budemo nemarni prema našim autohtonim vodama koje čine brdsko-planinske reke, jer ćemo u suprotnom za 10 do 20 godina potpuno uništiti te vodotokove i sav živi svet u njima.

On kaže da je procenat energije koja se dobija kroz ovakva postrojenja mizeran – dva do tri odsto ukupne električne energije Srbije.

„U Srbiji je planirano da se izgradi 856 malih hidroelektrana, i gotovo sve dozvole i svi prostorni planovi koji predviđaju izgradnju MHE pozivaju se na neki državni dokument iz katastra od 1987. godine koji nikada nije zvanično usvojen. Dakle, to je jedna vrlo opasna igra i sistem je krajnje diletantski i trapavo ušao u taj proces proizvodnje takozvane obnovljive energije iz malih hidroelektrana. To mora hitno da se zaustavi i promeni. Moram da kažem da Elektroprivreda Srbije ima na godišnjem nivou gubitke od 17 procenata. Tolerantni tehnički gubici na evropskom nivou iznose svega pet odsto, dakle 12 odsto energije proizvedene u Srbiji negde nestaje. Ako bi se za samo dva procenta smanjio taj gubitak, nama ne treba ni jedna jedina mala hidroelektrana. Ako bi se napravilo ovih 856 MHE, to znači da bismo ’spakovali’ u cevi više od 2.200 kilometara vodotokova u najvrednijim planinskim ekosistemima, a ta mreža potoka i malih vodotoka čini srce tog sistema, tako da svaka priča o MHE kao proizvođačima zelene energije koja nema negativan uticaj na životnu sredinu jednostavno nije istina.“

Ristić dodaje da se na slivu reke Studenice trenutno gradi pet ili šest MHE i to je u potpunoj koliziji s politikom zaštite životne sredine jer upravo MHE potpuno devastiraju živi svet akvatičnih ekosistema, remete režime podzemnih voda, prihranjivanje izvora, a tamo gde ima ljudi u priobalju u potpunosti remete tradicionalni način života lokalnih zajednica.

„Sve naše priče o revitalizaciji sela i održivom razvoju brdsko-planinskih oblasti padaju u vodu ako dopustimo razvoj ovog štetnog i nepotrebnog koncepta. Napominjem da je proces izgradnje MHE doveo u pitanje i koncept pravne države. Verujem da treba da imamo ozbiljnu pravnu državu koja će da ima dobro uređen sistem i u kome će biti zaštićena prava za sve nas. Nacionalna je sramota ono što se dešava u selu Rakita, Opština Babušnica. Tamo se završava proces izgradnje MHE ’Zvonce’ na potezu od sela Rakita do sela Zvonce i tamo je zakon prekršen po najmanje tri osnova – prvi put kad je dopušteno da investitor položi cevi uprkos jasnim uslovima koje je izdalo JP ’Srbijavode’ i Republički zavod za zaštitu prirode. Drugi osnov je činjenica da je na tom vodotoku nađena strogo zaštićena vrsta potočnog raka zbog koga, prema Zakonu o zaštiti prirode, svaka izgradnja mora odmah da bude obustavljena. Treći osnov zašto je to protivzakonito postupanje je činjenica da je investitor samovoljno probio dve bujičarske pregrade, to su brane koje štite nizvodno selo Zvonce od poplava i od erozionog nanosa. U slučaju pojave velike vode u reci Rakiti može doći i do rušenja tih objekata i do ugrožavanja života stanovnika sela Zvonce. Uopšte mi nije jasno kako je investitoru palo na pamet da probija te brane, a drugo zašto nadležne državne institucije ne reaguju sa krivičnim prijavama. Jedino ministarstvo koje je donelo rešenje i naredilo obustavu radova i vađenje cevi je Ministarstvo zaštite životne sredine. Investitor se žalio i žalba je odbijena, međutim, onda ostali nadležni državni organi nisu sproveli ono što je inspekcija naložila. To je zaista nešto što obespokojava“, rekao je Ristić.

TEHNOLOŠKA PRAISTORIJA Dekan Šumarskog fakulteta napominje da su se neke značajne srpske institucije oglasile prilično kritičkim tonom o gradnji MHE. Pre svega Akademija inženjerskih nauka Srbije, zatim dekani Univerziteta u Beogradu na Geografskom, Šumarskom, Rudarsko-geološkom i Biološkom fakultetu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“. A stigla je i podrška departmana za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i, što je veoma ohrabrujuće, u aprilu ove godine oglasio se i zaštitnik građana Republike Srbije koji je u jednom izuzetno analitičnom, stručnom i argumentovanom tekstu osudio dosadašnji proces izgradnje MHE u Srbiji.

„Na svetskom nivou koncept izgradnje MHE već se tretira kao tehnološka praistorija. Ne postoji način da se ovakvi objekti u svetu prave protiv volje ljudi, a investitori kod nas najdirektnije ugrožavaju živote stanovništva na područjima gde grade MHE“, zaključio je Ratko Ristić.

PREDSEDNIK JE OBEĆAO

Predsednik udruženja „Odbranimo reke Stare planine“ Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je za „Pečat“ da su na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ustanovljena tri zaključka. Prvi je Vučićevo obećanje da će Vladi Srbije predložiti da zabrani izgradnju derivacionih MHE u zaštićenim područjima, čime bi Srbija postala prva država u Evropi koja je to učinila. Drugi je da će predsednik Srbije tokom posete Pirotskom okrugu od 5. do 10. novembra posetiti selo Rakita gde se gradi kontroverzna MHE „Zvonce“ povodom čega su nezadovoljni meštani pokrenuli proteste a Staroplaninci inicirali opšti pokret za zaštitu reka i šuma. Na sastanku je zaključeno i da će sve procedure tokom kojih se stiču uslovi za odobravanje projektne dokumentacije i kontrola rada na MHE biti značajno pooštrene.

SPREMAN ZA SUD

Ristić navodi da je na vodotoku Panjica, Opština Arilje, izvesni Jovanović potpuno nelegalno, bez građevinske dozvole, počeo da gradi MHE. Inspektor je naložio da obustavi radove, ali ne i da poruši to što je izgradio. Onda je Javno tužilaštvo napravilo nagodbu sa investitorom da dobije šest meseci uslovno i da plati sto hiljada dinara kaznu. To je sramota za naš pravosudni sistem. Zatim je dodao da je investitor MHE u selu Rakita registrovan u Beogradu, Kosovska 16, na istoj adresi gde i advokatska kancelarija koja zastupa tužbu koju je protiv njega podneo izvesni Dragan Josić. Suđenje je 5. novembra i Ristić jedva čeka da na sudu ponovi sve ovo što priča javno.

zaйm na kartu bыstrый zaйm na kartu novosibirskzaйm bez otkaza rfzaйm onlaйn na kartu tolьko po pasportu