prof. dr Milojko Nikolić, predsednik SORVS Srbije – Na raspolaganju državi i narodu

Rezervne vojne starešine razumeju obavezu i raspolažu znanjima i veštinama potrebnim za odbranu zemlje. To je bogatstvo koje niko nije smeo i ne sme da zanemari

O tome šta organizacija rezervnih vojnih starešina Srbije predstavlja danas i kakve planove ima za budućnost, razgovarali smo sa predsednikom SORVS, profesorom dr Milojkom Nikolićem.
„Posle ratova devedesetih godina, u vreme sveopštih previranja i preispitivanja svega onoga što je bilo, potisnut je sistem opštenarodne odbrane. U retrogradnim krugovima uporno su lansirane ideje da nam više vojska nije potrebna i da se nikada više Srbija neće naći na putu ratnih pohoda. U raširenom rušenju postojećeg, pa i onih tekovina koje su decenijama opstajale kao svetionik naroda, našla se i organizacija rezervnih vojnih starešina. Neki ljudi koji su jednog trenutka bili na odgovornim mestima u državi, naprosto su se takmičili ko će više potrti našu organizaciju, sistem odbrane, pa i vojsku. Uspelo se i sa urušavanjem regrutnog sistema, ali poslednjih godina na površinu društvene stvarnosti izbijaju sve negativnosti popune vojske profesionalnim kadrom. Dok mirnodopska vojska nema posebnih problema sa popunom starešinskim kadrom, dotle se u popuni ratnih jedinica, u nekim specijalnostima, oseća nedostatak rezervnih starešina, ali i vojnika koji su odslužili vojni rok. Mnogima su sada otvorene oči šta nam se dogodilo i šta nam valja činiti. Entuzijasti iz naše organizacije uporno su državnim organima predočavali situaciju, pokušavajući da u svemu oživi organizacija rezervnih vojnih starešina. Najzad, u novom zakonu koji reguliše sistem odbrane ponovo je apostrofirana naša organizacija. Time je otvoren put za puno delovanje u društvenom miljeu. Intenzivirane su mnoge aktivnosti, a u ovom času se jedino oseća nedostatak novčanih sredstava. Bez materijalne osnove se ne može dalje, ali očekujemo da taj problem ove jeseni bude ublažen, a da se od nove godine krene punim tempom i kapacitetom“, ističe Nikolić.
Ko vas je sve podržao u nastojanju da organizaciji povratite nekadašnji značaj?
Najvažnija je činjenica da je inicijativu Saveza podržalo članstvo. Samo zajedno sa rezervnim vojnim starešinama možemo u potpunosti da oživimo organizaciju. Bio bih nepravedan da ne kažem i to da smo snažnu podršku imali u Ministarstvu odbrane i u Vojsci Srbije. Sve u svemu, stvoren je jak i neraskidiv front koji garantuje da ćemo uspeti u svemu što budemo preduzimali da se na odbrambenu scenu Srbije vrati organizacija s dugom i bogatom tradicijom. Treba znati da su u svakoj državnoj instituciji, u svakom preduzeću i ustanovi zastupljene rezervne vojne starešine. Čitava armija odgovornih i stručnih ljudi koji su na raspolaganju državi i narodu. Rezervne vojne starešine razumeju obavezu i raspolažu znanjima i veštinama potrebnim za odbranu zemlje. To je bogatstvo koje niko nije smeo i ne sme da zanemari.
Za popunu naše ratne vojske potrebno je nekoliko puta više starešina nego što ih ima Vojska Srbije. Da li sadašnji Kurs rezervnih oficira obezbeđuje dovoljan priliv kadrova?
Država je rezervne vojne starešine obučavala u školama i na kursevima. Potrebna iskustva stekli su na vojnim vežbama a mnogi su učestvovali i u borbenim dejstvima tokom ratova devedesetih godina.
Društveni, a može se reći i državni značaj SORVS Srbije u prvom redu se odnosi na Vojsku Srbije, jer se ratna vojska popunjava rezervnim sastavom, imajući u vidu da je načelan odnos mirnodopske i ratne vojske 1:3. Trenutna situacija ukazuje da je sada to optimalno stanje, ali svedoci smo naglih i nepredvidivih bezbednosnih događaja i mena prirode u svetu i neposrednom okruženju. Nameće se potreba da se odgovori na još veće turbulencije (vojne i nevojne) koje bi (moguće je) zahtevale i brojniji rezervni sastav. Sadašnjim rešenjem predviđena je obuka rezervnog sastava nakon mobilizacije. S obzirom na činjenicu da bi profesionalni sastav verovatno bio angažovan u prvom periodu bezbednosnih i pretnji druge vrste, postavlja se pitanje obuke rezervnog sastava i pripreme za njegovo angažovanje. U razmatranju ukupne situacije treba imati na umu i to da je došlo do odliva brojnih oficira iz zemlje. U takvim okolnostima bio bi pravi luksuz ispustiti kadar koji je ostao u zemlji.
U duhu tradicije našeg naroda, hteli mi da se složimo ili ne, nisu projekti i neki ad hok poslovi. Ovi ljudi (rezervne vojne starešine) obukom koju su završili i stekavši podoficirske i oficirske činove imaju razvijenu potrebu za pripadnošću. Rezervne vojne starešine imaju „žive organizacije“, jer će sutra stati na čelo voda, čete i bataljona. Zbog svega toga im je potrebna čvršća organizaciona veza sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije.
Za članstvo je u startu bilo frustrirajuće prevođenje u nevladinu organizaciju, a nažalost došlo se i dotle da ih više ne prepoznaju ni neke lokalne samouprave. U pojedinim sredinama su se čudom čudili lokalni moćnici da naša organizacija još postoji i čemu služi!
Šta sve u programu rada ima SORVS, čime se trenutno bavi organizacija i koji su oblici obuke koju organizujete?
Pažnju, pre svega, posvećujemo obuci i informisanju rezervnih vojnih starešina i drugih građana o raznim temama vezanim za bezbednost, vojnostručnu obuku, ali i obeležavanju značajnih datuma i događaja. Tako je težište aktivnosti usmereno na edukaciju i informisanje rezervnih vojnih starešina, pre svega mlađih godišta o najaktuelnijim zbivanjima u oblasti bezbednosti, novinama u Vojsci Srbije i njenim najznačajnijim aktivnostima u okviru misija koje obavlja, kao i o zadacima u oblasti zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Šta je potrebno još uraditi da bi organizacija bila efikasnija?
Tri su glavna faktora koje treba ojačati kako bi u celosti ovo strukovno udruženje funkcionisalo. Najpre valja stvoriti jaku, dobro opremljenu i dobro organizovanu krovnu instituciju, koja će biti neka vrsta stručnog i informativnog servisa rezervnim vojnim starešinama u opštinama i gradovima Srbije. S druge strane, bez optimalnog finansiranja aktivnosti rezervnih vojnih starešina teško da bi se moglo doći do značajnijih prodora i uspeha koji su neophodni za dalji razvoj SORVS Srbije. Najzad, neophodno je upotpuniti i administrativnu potku, to jest u skladu s nastalim sveukupnim promenama doneti još neka akta potrebna za nesmetano funkcionisanje organizacije. Dodao bih i potrebu stimulisanja rezervnih vojnih starešina za rad u organizaciji, odnosno stvaranje benefita za sve one koji jačaju sistem odbrane i zaštite u državi Srbiji.