U znaku balkanskog flamenka

USPEH GITAR ART FESTIVALA

Najsnažniji utisak je ostavio koncert dve legende gitare, Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića u premijernom predstavljanju dugo iščekivanog projekta Kruševo 2. Dve gitare (Le Deux Guitares o kojima tako lepo peva Šarl Aznavur) na sceni prepune Kombank dvorane furiozno su nas, dva sata bez pauze, provele kroz lavirinte makedonskog folklora i lepote balkanskog melosa

Dvadeseti Gitar art festival (12–17. mart), pod sloganom Applause, završen je svečano u Kombank dvorani, dodelom nagrada najboljim takmičarima i koncertom solista sa orkestrom (Temišvarska filharmonija Banatul, dirigent Tiberiu Dragos Oprea). Izvedena su tri koncerta za gitaru i orkestar španskog kompozitora Hoakina Rodriga, čija se 20-godišnjica smrti obeležava ove godine. Dok je svojevremeno njegova kompozicija za solo gitaru En los trigales bila obavezna takmičarska kompozicija, koncerti sa orkestrom za jednu i četiri gitare predstavljaju kamen temeljac gitarske literature i najlepše stranice muzike. Fantazija za gospodina (Fantasia para un gentilhombre) bazira se na šest plesova za solo gitaru španskog kompozitora Gaspara Sanca, premijerno ga je izveo Andres Segovija, a ove večeri solistkinja je bila mlada Ema Kapor, inače višegodišnji laureat Gitar art festivala. Da bi segmentirani koncert oživeo, potrebno je bilo nešto više od školski urednog sviranja solistkinje, pa smo ostali uskraćeni za kompletan doživljaj. U popularnom i mnogo sviranom Koncertu za Aranhuez, nadahnutom vrtovima Kraljevske palate u Aranhuezu, prolećnoj rezidenciji kralja Filipa II u drugoj polovini 16. veka, Vojin Kocić je suvereno vladao scenom, snažnim ali i mekim i nežnim zvukom po potrebi. Ipak, prespor tempo u drugom stavu, veštačkim zaustavljanjem muzičkog toka od početnih akorda, razvodnio je planetarno poznatu temu. Hit večeri bio je Koncert Andaluz za četiri gitare, gde su nastupili, kao naša varijanta Los Romero braće, iskusni Aleksander Svete, Maroje Brčić, Nemanja Ostojić i Zoran Krajišnik umesto nedavno tragično preminule Sabrine Vlaškalić. Sve je ovde bilo kako treba, i raspoloženje solista, i orkestarska pratnja, i tempo i boja tona, i opšta radost zajedničkog muziciranja.
Najsnažniji utisak je ostavio koncert dve legende gitare, Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića u premijernom predstavljanju dugo iščekivanog projekta Kruševo 2. Dve gitare (Le Deux Guitares o kojima tako lepo peva Šarl Aznavur) na sceni prepune Kombank dvorane furiozno su nas, dva sata bez pauze, provele kroz lavirinte makedonskog folklora i lepote balkanskog melosa, uvezane stilovima flamenka, džeza, roka, bluza i muzike sveta. Uvek sa svojim pečatom, mešoviti ritam i prekomerne sekunde Balkana dotakle su publiku čarobnim zvukom. S visokom tehnikom koju prate prave emocije, teme kao što su Bolen mi leži Mile Pop Jordanov ili Jovano Jovanke improvizovane su skoro klasičnim kontrapunktom, ali živim i maštovito donesenim u okvirima etno-džeza. Koncert se mogao pratiti preko velikog video-bima na sceni, pa su se, osim letećih pasaža, videli izbliza i izmučeni prsti gitarista, tek da se ne zaboravi koliko svakodnevnog truda i rada stoji iza naoko lakog i lepršavog sviranja. Zaslužili su i dobili ovacije.
Prateći svoju ideju da gitara ima mnogo lica, a ne samo klasično, Gitar art festival je predstavio gitaru na koncertima različitih žanrova, uvek s najboljim solistima. Tu su bili Visente Amigo, jedan od najboljih svetskih flamenko gitarista, koji se po svemu približio svom idolu Paku de Lusiji, zatim najpoznatiji Gipsy Jazz – Swing – Rosenberg trio iz Holandije, virtuozi koji slede ideju svog uzora, legendarnog Đanga Rajnharta. Nova festivalska produkcija Kings of String The Younger okupio je mlade snage – Mozesa Rosenberga iz čuvene Rosenberg porodice s jedinstvenim džez manouš stilom, grčkog virtuoza na buzukiju Jorgosa Jorgopulosa i svestranog srpskog gitaristu Bojana Ivanovskog, a tu je bila i kraljica fado muzike nove generacije Karminjo, sledbenica kultne Amalije Rodrigeš.
Osim koncerata održani su veliko gitarsko takmičenje u kategorijama gitara i gitara u kamernoj muzici, majstorske radionice, masterklasovi, predavanja i promocije, druženja itd. Da bi se sve ovo ostvarilo, važni su bili sponzori, jer bez njih nema ničega, a impozantna lista sponzora sa Erste bankom na čelu, ali i Ministarstvom kulture Srbije, najbolje govori o visokoj etabliranosti Gitar art festivala.