Puls metropole

Obeležen Dan branilaca otadžbine

BEOGRAD PAMTI SVOJE OSLOBODIOCE

Dragomir Petronijević: Slavna Crvena armija je zajedno sa domaćim rodoljubima oslobodila naš grad i na tome ćemo večno biti zahvalni

Povodom obeležavanja Dana branilaca otadžbine, 23. februara, nacionalnog praznika Ruske Federacije, član Gradskog veća Dragomir Petronijević položio je vence na spomen-obeležje oslobodiocima Beograda, Spomenik crvenoarmejcu i Spomenik „Ruske slave“ na Novom groblju.
Vence su položili pripadnici Ministarstva odbrane, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Nenad Nerić, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin, ambasador Belorusije Valerij Briljov, kao i predstavnici ambasada Azerbejdžana i Kazahstana.
Petronijević je istakao da Beograd nikada neće zaboraviti one koji su dali život za njegovu slobodu.
„Slavna Crvena armija je zajedno sa domaćim rodoljubima oslobodila naš grad i na tome ćemo večno biti zahvalni. Naše sadašnje i buduće borbe imaće za cilj očuvanje mira i stabilnosti, jer živimo u slobodnom gradu koji se razvija. Želimo da Beograd bude grad u kojem mladi i talentovani ljudi ostaju i grade svoju egzistenciju. Naš grad otvorenog srca prihvata sve dobronamerne goste, a Beograđani će uvek znati da cene i poštuju slobodu za koju su se prethodne generacije izborile zajedno sa našim prijateljima iz Rusije“, rekao je Petronijević.

SVEDOČANSTVA

OČIMA SAVREMENIKA: PRESTONICA U VELIKOM RATU

Autor Miloš Brun, istražujući arhive i raznovrsnu građu, dnevnike i memoare, novine i književne tekstove, sačinio je uzbudljivu i po mnogo čemu nepoznatu sliku o životu u Beogradu u Prvom svetskom ratu

Piše Nataša Jovanović

Prva društvena istorija Beograda u Prvom svetskom ratu Miloša Bruna nastala je kroz trogodišnji istraživački rad u kojem je raznorodna građa tretirana kao izvor za proučavanje svakodnevnog života stanovništva Beograda tokom Velikog rata. Autor se opredelio za istraživanje slike rata iz ugla običnog čoveka. Došavši u dodir sa štampom, dokumentima i različitom vrstom artefakata, Brun je, između ostalog, žamor ulice, odjeke kafanskih abrova, pijačno gunđanje na visoke cene preselio na hartiju i pokušao da upotpuni znanja o burnoj prošlosti Beograda. Brunovo istraživanje arhiva i građe, dnevnika i memoara, novina i književnih tekstova donosi uzbudljivu i po mnogo čemu nepoznatu sliku o životu u Beogradu u Prvom svetskom ratu od predratne krize do oslobođenja, od sudbine odbeglih, nestalih i ostalih do priča o solidarnosti, od snabdevanja do kulture i sporta pod okupacijom. Oblikovana kao jedinstvena priča data kroz svedočenja savremenika, knjiga Beograd u Velikom ratu: očima savremenika („Arhipelag“, Beograd) daje odgovore na pitanja kako je u pomenutom periodu izgledala svakodnevica Beograda, kako su se ljudi zabavljali, školovali, lečili i radili u srpskoj prestonici u vreme okupacije, kako su izgledale novine, šta su radila deca.
Miloš Brun je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Polje njegovog interesovanja su društveni i kulturni život Beograda, srpska štampa druge polovine 19. i prve polovine 20. veka, kao i očuvanje spomeničke baštine srpske prestonice.

NAGRADA ZA STVARALAŠTVO

„Beogradski pobednik“ za Rejfa Fajnsa

Ivan Karl: Specijalni pobednik nije samo potvrda pečata svetskoj kinematografiji koji je on dao kao jedna od ikona svetskog filma već i zahvalnost za promovisanje Beograda i Srbije kao lokacije i partnera za snimanje filmova

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl uručio je u subotu, 23. februara. u Centru „Sava“ čuvenom glumcu Rejfu Fajnsu nagradu „Beogradski pobednik“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i dosadašnje stvaralaštvo. Ivan Karl je tom prilikom podsetio da jedan od takmičarskih programa Festa nosi naziv „Srbija i prijatelji“.
„Fest se bliži pedesetoj godini i kada budemo pravili listu ’Festovi prijatelji’ ime Fajnsa biće na njenom vrhu. Specijalni pobednik nije samo potvrda pečata svetskoj kinematografiji koji je on dao kao jedna od ikona svetskog filma već i zahvalnost za promovisanje Beograda i Srbije kao lokacije i partnera za snimanje filmova“, rekao je Karl, čestitajući dobitniku nagradu i zahvalivši mu na prijateljstvu.
„Srbija, Beograd i filmska zajednica, njihov talenat i podrška, učinili su ovaj film mogućim. Hvala vam“, rekao je Rejf Fajns prilikom uručenja nagrade i podsetio da već drugi film snima u Beogradu. Potom je premijerno prikazano njegovo poslednje ostvarenje „Bela vrana“, nastalo u našem glavnom gradu.

KRAJ BEOGRADSKE KALDRME

Priče Dragana Bosnića (izdanje „Službenog glasnika“, Beograd) svojevrsno su putovanje u prošlost, putovanje koje nagoveštava uzbudljivu avanturu dečaka rođenog i odraslog na beogradskoj kaldrmi šezdesetih godina prošlog veka. Nova generacija koja stasava u to vreme i koja nije pamtila minuli rat pokušava da kroz život gazi igrajući se i stvarajući novi duh grada. Dragan Bosnić poznaje pravi izraz lepote Beograda onda, ali i sada, kada je asfalt uveliko zamenio kaldrmu, jer su, prema rečima Žaka Prevera, najbolji poznavaoci grada „oni koji su mu žrtvovali svoje korake rasipajući ih neštedimice“. Prema rečima Vladimira Roganovića, Bosnić je fotograf, putopisac, novinar, ali pre svega skitač po vlastitom duhu i izboru. On svedoči o skitnji kao najuzbudljivijem obliku putovanja. „Od Palilule do Zemuna, od Đerdapa do Kablara, od Trsta do Komiže, Bosnić punih pedeset godina govori rečju i foto-aparatom. Njegov stvaralački prostor podseća na kaldrmu bez kraja, čije su kocke isklesane koliko rečju toliko i fotografijom – onom u koju ne stane hiljadu reči. Nego više. Ili manje, nije važno.“

Tekstovi se objavljuju kao deo Projekta sufinansiranog iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za informisanje