Stvar je u štiklama

Da li razlog tome što je naš put bez alternative krivudav i vrckast ima objašnjenje u činjenici da Srbija ka Evropi zapravo ide na visokim potpeticama

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

KAD SRCE ZAIGRA Stigosmo i do polovine decembra, poslednjeg meseca u godini. Svi se raduju odlazećoj godini. Uspešni zato što su bili uspešni, a manje uspešni što veruju da će iduća godina biti bolja. Svi će godini na odlasku nazdraviti. Jedino studeni, prosinac, koledar, kako sve Srbi decembar nazivaju, ostaće smiren. Kao mudri starac, zna da se priča ponavlja. Sledeće godine, kad ga ponovo ugledamo na zidnom kalendaru, sa blagim osmehom starog mudraca će gledati uspešne i one druge. Ništa novo ni na nebu ni na zemlji.
U prvoj polovini decembra bilo je lepih događanja. Jedan od njih bio je za čitanje, drugi za gledanje a treći za slušanje. Za čitanje je knjiga Mila Lompara Crnjanski – Biografija jednog osećanja. Knjigu je objavila „Pravoslavna reč“ iz Novog Sada. Predstavljena je javnosti u Domu Vojske Srbije u Beogradu, petog decembra, odmah po prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice. O knjizi su govornici svečano zborili, Ivana Žigon obdarena nebeskim darovima pročitala je nekoliko rečenica iz dela, da bi se sve završilo pesmom Vostani Serbije koju je otpevao hor, pretpostavljam, Vojske Srbije. Evo samo jedne rečenice iz knjige koju je Crnjanski napisao još polovinom prošlog veka: „Amerikanci su nervozni zato što su Rusi komunisti“ (str. 314). Zbog čega su Amerikanci i dalje nervozni, kad Rusi više nisu komunisti, Bog sveti zna. Pročitajte knjigu.
Na istom mestu, u Galeriji Doma Vojske, šestog decembra otvorena je izložba Srpsko slikarstvo 20. veka (1900–1950). Slike za izložbu je iz privatnih zbirki odabrao Nikola Kusovac, veliki znalac srpskog slikarstva, što je dovoljan razlog da izložbu, koju je otvorio isto veliki znalac Nikola Mirkov, posetite. Meni, koji nisam nikakav likovni poznavalac, srce je zaigralo i lepotom se ispunilo kad sam video sliku Dve sestre Zore Petrović i Prizren Nadežde Petrović. Tako je bilo u Beogradu.

GOSPODIN SLUČAJ U Budimpešti u Mađarskoj prošle subote je u Tekelijanumu predstavljena knjiga Momčila Krajišnika Jači od sile i sudbine. U punoj sali srpskim đacima koji pohađaju srpsku gimnaziju u Budimpešti autor je ispričao sopstveno iskustvo u stvaranju Republike Srpske. Mladi su mladalačka pitanja postavljali iz kojih se videlo da s pažnjom prate šta se sve u Evropi i Srbiji dešava. Kako, ateisti bi rekli, gospodin slučaj može da udesi, a verujući da se sve po Božjoj promisli dešava, u Tekelijanumu se pojavio i mitropolit crnogorski i primorski Amfilohije. Prisutni su ga s radošću dočekali, a on je besedio da je svako srce radošću bilo ispunjeno. Sutradan, u nedelju, u hramu posvećenom Svetom Đorđu zajedno sa episkopom Lukijanom služio je Svetu liturgiju na radost mladih, starih i dece koji su ispunili Hram.
Bilo je i neprijatnih stvari koje su se nama Srbima dešavale tokom proteklih dana. O njima čitate, slušate a možda se događaju i vama. Izabrao sam da bar ove nedelje pišem o lepom. Doduše, bilo je izjava i događaja koji bi se teško mogli svrstati u bilo koju grupu – nit su ružni nit su lepi. Pre bi se reklo da su zabavni. Jedna je pojava na malom ekranu „dame iz ferarija“, za koju sam verovao da je davno odlepršala u evrounijatske nedođije. Prevario sam se. Nešto je govorila o evrounijatama, ali ništa nisam razumeo. Vozim se gradskim prevozom ili idem peške pa nisam moga da uhvatim korak s „ferarijem“. Brz je to automobil. Drugu izjavu, datu od gospođe koja otvara nama Srbima evrounijatska vrata, zabeležio sam. Rekla je doslovce: Srbija ka Evropi hoda na visokim potpeticama principa! Pokojni Milutin zvani Babac iz Čačka bi umeo da kaže da kad dama hoda u cipelama s visokim štiklama, uvek mora malo da vrcka. Zato je naš evrounijatski put bez alternative krivudav i vrckast. Stvar je u štiklama ili potpeticama. Bogu hvala da je u pitanju moda, a ne nešto ozbiljnije. Moda se brzo menja.
Zato je ovozemaljski život, bar među Srbima, lep. Veoma je raznovrstan.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Molimo se za zdravlje Asanža. Pomozimo našoj braći i sestrama koji žive na Kosovu i Metohiji. Budimo na strani božjeg čoveka Arno Gujona. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.