SRBIJA NA PRVOM MESTU!

Da li je iko pitao građane Srbije da li pristaju na to da se migranti tretiraju kao državljani UN, sa posebnim pravima, tako da je svaki migrant, faktički, „država u državi“?

Ako je američki predsednik Donald Tramp išta dosad rekao što se može svakako podržati, to onda jeste njegova krilatica: „Amerika na prvom mestu!“ Ako se može reći išta što je prihvatljivo za sve građane države Srbije, onda je to: „Srbija na prvom mestu!“ To znači da se nacionalni interes građana Srbije mora staviti iznad svega i da se o ključnim pravcima srpske unutrašnje i spoljne politike građani moraju konsultovati (bez dovođenja pred svršeni čin).
Naravno, niko ne zagovara sukobe sa svetom, ali je jasno da slepa poslušnost prema EU ide na štetu ekonomskih interesa Srbije i „srpskog sna“ i to se ogleda upravo u aktuelnom odnosu Brisela prema Kosmetu. Ni da se pomene da neće biti vizne liberalizacije, niti pretnja bilo kakvim sankcijama za kosmetske Šiptare, već sterilni pozivi Mogerinijeve obema stranama, kao jasna poruka Tačiju i Haradinaju da mogu da rade šta hoće. U takvoj situaciji, umesto da ne prihvatamo sve što nam se nudi ili nameće, mi prihvatamo i ono što zapadni nalogodavci ne uslovljavaju kao nužno. Najnoviji primer u tom smislu je Globalni sporazum UN o migracijama u Marakešu. Nije vest ono što su mediji objavili da je ministar Zoran Đorđević bio na ručku kod kralja Maroka, ali bila bi vest da nismo potpisali navodno neobavezujući (ako je tako, što se onda potpisuje?) sporazum. Obrazloženje da taj „sporazum treba da obezbedi sigurno, uređeno i humano kretanje ljudi po svetu“ deluje sarkastično u odnosu na ono što se dešava na Kosmetu kada je reč o slobodi kretanja Srba.

AGRESIJA I NOVO „LJUDSKO PRAVO“ Sporazum se navodno odnosi na migracije, ali ako je tako, da li to ujedno znači i da odredbe sporazuma legalizuju nelegalne upade migranata u našu zemlju? Svaki prelazak granice mimo utvrđenih pravila je nelegalan i kažnjiv. Postoje izuzeci u slučajevima rata i humanitarnih katastrofa, ali migranti ne spadaju u tu kategoriju. Njih organizuju određeni krugovi moći da bi promenili etno-sliku Evrope, njen identitet, snizili cenu njene radne snage i uništili prepreke (nacija, religija, identitet) divljem neoliberalnom kapitalu. Taj globalni sporazum o migracijama preti da potopi evropsku civilizaciju sa dodatnih 59 miliona migranata do 2025. godine.
Jer, iako navodno „neobavezujući“ dokument, on je pritisak na zemlje potpisnice da dopuste nekontrolisani ulazak migranata, koji su programirano poslati na evropsko tlo ne da se integrišu u evropski ambijent već da oni integrišu Evropljane u njihov kulturni, istorijski i politički način življenja. To je već sada vidljivo, kroz probleme koje ima Italija u kojoj muslimanski migranti traže da se izbaci raspeće iz učionica, da se ne održavaju božićne svečanosti u školama, jer to vređa njihova verska uverenja. Stiglo se dotle da migranti istaknu parole: „Zemlja pripada svima – Italijani napolje iz Italije!“
Osnova ovog sporazuma (Pakt UN o migracijama) je Deklaracija iz 2000. koja je zaključila da je „etnička populacija Evrope u opadanju, pa bi se ona morala zameniti“, naravno, migrantima. Sporazum je akt protiv nezaposlenih mladih ljudi evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. Istovremeno, mnogi novi migranti su nezaposleni, pa je prema statistikama prosečno zaposleno samo oko 13 odsto novih imigranata. Sporazum iz Marakeša na koji Srbija pristaje mogao bi dovesti do kulturnog i moralnog sloma evropskih zemalja, a već se govori da će posledica tog pakta biti i kažnjavanje za govor mržnje za upotrebu pojma „ilegalni migranti“. Razume se da propisivanje slobode govora, prisutno nažalost sve više i u Srbiji, znači i da će se kažnjavati svako ko i pomisli da pravim rečima nazove ovaj proces, i značiće da građani Evrope mogu da se oproste od svoje demokratije i svoga načina života. Već se spremaju zakoni koji će kriminalizovati (kao govor mržnje) kritiku masovne imigracije. Da li je ministar Đorđević sve ovo objasnio građanima Srbije pre nego što je potpisao nešto što nije u interesu građana i da li im je objasnio zašto ovaj dokument ne žele da potpišu Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka, Austrija, Hrvatska, Bugarska, Švajcarska, Izrael, Australija, Slovenija… uglavnom zemlje koje su na udaru migrantskih kretanja. Jedini način da se spreči dalji evropski suicid je bio odbijanje sporazuma u Marakešu. I da li je iko pitao građane Srbije da li pristaju na to da se migranti tretiraju kao državljani UN, s posebnim pravima, tako da je svaki migrant faktički „država u državi“? Istovremeno, pakt podrazumeva da samo pozitivne vesti mogu da se emituju, dok će negativne biti sankcionisane, dakle objektivnog informisanja i slobode mišljenja nema, a to je upravo suprotno od Povelje UN. Paktom će se, takođe, uvesti novo „ljudsko pravo“ neometane migracije i ekspresno dobijanje pasoša, odnosno državljanstva. Ista ta prava ne važe za Srbe ako odu nekuda van Srbije!

ISKRENO – NA AMERIČKOJ STRANI Zašto se građanima ne objasni zbog čega se ova poplava Evrope, finansirana i organizovana iz krugova bliskih Sorošu i finansijskoj svetskoj aristokratiji, naziva migrantima, a ne izbeglicama? Kakvi su to migranti koji ulaze u našu zemlju kao horde bez dokumenata? Srbi ne mogu u Nemačku bez dokumenata, ali mogu migranti. Ako naš građanin želi da migrira u Nemačku ili Švedsku, mora da podnese zahtev nadležnoj ambasadi, prikupi sve papire, dobije ugovor o radu u toj zemlji, položi određeni kurs jezika, pa tek onda da dobije ulaznu vizu za rad i boravak. U protivnom, ako uđe kao ovi „migranti“, biće uhapšen, kažnjen i repatriran u Srbiju.
Ako SAD nisu prihvatile ovaj sporazum, jer slede geslo „Amerika na prvom mestu!“, onda se ne vidi razlog zašto mi nismo rekli: „Srbija na prvom mestu!“ Bila je ovo prilika da i mi jednom budemo Amerika i iskreno na američkoj strani. Naročito ako se imaju u vidu stotine hiljada izbeglica koje je Srbija prihvatila kao posledicu evropske i američke politike na Balkanu, a koje nije u stanju ni sada da zbrine do kraja.