Embargo kao svakodnevna pojava

Međunarodna konferencija „Sankcije EU – Rusija: rezultati, posledice i predviđanja“

Piše RAJKO PETROVIĆ

Konferencija posvećena izuzetno važnoj temi kako za Srbiju, tako i za naš region, Evropu i svet, sankcijama Evropske unije prema Rusiji, održana je sredinom novembra u Beogradu, u organizaciji Instituta za evropske studije (IES) i Fondacije „Hans Zajdel“

Od 2014. godine pa do danas na snazi su sankcije uvedene Rusiji zbog ukrajinske krize i prisajedinjenja Krima. One su političkog i ekonomskog karaktera, i nemoguće ih je razumeti bez šireg, multidisciplinarnog pristupa. Shodno tome, na ovoj međunarodnoj konferenciji govorili su eminentni stručnjaci iz različitih naučnih i privrednih oblasti. Konferenciju su otvorili Klaus Fizinger, regionalni direktor „Hans Zajdel“ fondacije za Jugoistočnu Evropu, zatim direktor kancelarije „Hans Zajdel“ fondacije za Srbiju i Crnu Goru Luc Kober, direktor IES Miša Đurković i Stevan Gajić, naučni saradnik IES.
Prvi, od ukupno tri panela, „Geopolitički i međunarodni okvir sankcija“ otvoren je izlaganjem Armanda Markesa Guedesa sa Univerziteta NOVA u Lisabonu. On je najpre istakao da je sankcije EU prema Rusiji nemoguće posmatrati van šireg geopolitičkog okvira, jer su tesno povezane i s američkim sankcijama Rusiji, i s geopolitičkom strategijom kojom se vodi NATO. Guedes je napomenuo da je Rusija u slučaju „aneksije“ Krima prekršila međunarodno pravo i da je više od 100 zemalja u Generalnoj skupštini UN glasalo za dokument koji poziva na poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Guedes je ukazao na to da su sankcije koje se primenjuju na Rusiju „pametne sankcije“, usmerene protiv određenih ljudi iz ruskog establišmenta, kao i protiv poslovanja u određenim oblastima u okviru kojih se može ostvariti proizvodnja civilne, ali i vojne namene.

[restrict]

SANKCIJE SU DEO ŠIRE STRATEGIJE Dimitrij Jegorčenkov, sa moskovskog Instituta za strateške studije i predviđanja, istakao je da su sankcije „svakodnevna pojava“ s kojom se Rusija suočavala i pre ukrajinske krize. Shodno tome, poručio je da Rusija jeste oslabljena sankcijama, ali ne u meri u kojoj bi to želeli pojedini zapadni politički krugovi. Sankcije Rusiji su deo šire strategije slabljenja ruske pozicije na međunarodnoj sceni, ali i odraz straha Zapada da će Rusija obnoviti nekadašnji SSSR, što je 2012. godine izjavila Hilari Klinton. Zaključio je da rusko okretanje ka Kini nije isključivo posledica postojećih sankcija, već deo šire strategije za jačanje evroazijske saradnje, u okviru koje Rusija prepoznaje Kinu kao ključnog partnera.
Drugi panel „Ekonomske posledice sankcija“ započet je izlaganjem Mihaila Deljagina, direktora moskovskog Instituta za probleme globalizacije. Posmatrajući savremene neoliberalne ekonomske tokove, Deljagin ukazuje na to da od dvadeset najvećih ekonomija sveta samo Rusija nije pojačala zaštitu svog tržišta, što je jedan od najvećih problema ruske ekonomije. Sankcije EU prema Rusiji nisu nikakvo iznenađenje, već odraz stava Zapada prema njoj. Savremeni ekonomski tokovi, smatra Deljagin, teraju Rusiju da „nacionalizuje“ svoje ekonomske elite, poput slučaja sa oligarhom Olegom Deripaskom, te primećuje da ruska oligarhija postaje sve lojalnija državi. Premda potvrđuje da je smanjen priliv kapitala sa Zapada u Rusiju za 160–170 milijardi dolara, Deljagin napominje da je taj kapital mahom spekulativnog karaktera. Takođe, dodao je da Rusija prelazi na sopstveni platni sistem (sistem ,,Mir“), što će dodatno olakšati njenu ekonomsku situaciju, te i da je u periodu od 2016. do 2018. primećen rast cene nafte za 3,1odsto, što ide u prilog oporavku ruske ekonomije.

SANKCIJE SLABIJE OD ONIH PROTIV SRJ Nebojša Katić, finansijski konsultant iz Londona, izložio je tezu da je unutrašnja slabost Rusije daleko veći problem od sankcija. Katić je podsetio na to da su sankcije uvedene Rusiji drastično slabije od sankcija koje je SB UN uveo tadašnjoj SRJ. Naša ekonomija je pretrpela daleko veću štetu, a naša država je imala mnogo slabije mehanizme da na sankcije odgovori. Sličnost je jedino u tome što su obe ekonomije bile nedovoljno spremne za suočavanje sa sankcijama. Katić ukazuje i na to da smo mi bili pod totalnim sankcijama. Naš BDP je pao za 58 odsto tokom sankcija, svaki uvoz i izvoz je bio zabranjen, bilo je zabranjeno kreditiranje, kontrola brodova na Dunavu itd. Jedina ozbiljna mera bi bila da se Rusiji prekine platni promet sa inostranstvom, što bi nateralo Rusiju da s Kinom napravi alternativni platni sistem. Ipak, sistemski problemi ruske ekonomije, smatra Katić, bili su jasno uočljivi i pre sankcija. Primera radi, u periodu 2009/2014. ruska ekonomija je beležila prosečnu stopu rasta za samo 1,3 odsto. Pad se svakako desio u periodu sankcija (2014/2018. na prosečnu stopu rasta od 0,24 posto), ali nije dramatičan. Ruski izvoz je zabeležio pad od 150 milijardi dolara, a uvoz od 100 milijardi dolara (ali to predstavlja gubitak i za EU). Katić zaključuje da Rusija danas ima uravnotežen budžet, da je izuzetno otporna na devizni udar, da je njen javni dug konstantno nizak (oko 20 procenata BDP), ali i upozorava da bi ruske devizne rezerve morale biti bar 10 puta veće od postojećih 460 milijardi dolara.
Treći panel „Percepcija sankcija od strane trećih zemalja“ otvorila je svojim izlaganjem Birgul Demirtaš sa ankarskog TOBB Univerziteta za ekonomiju i tehnologiju. Ona je rekla da je Rusija važan regionalni partner, i podvukla da Turska nije uvela sankcije Rusiji premda je i dalje na putu ka pristupanju EU. Primećujući da se poslednjih decenija Turska opredeljuje za politiku balansiranja, Demirtaševa je navela da je Turska bila protivnik ruske intervencije u Gruziji 2008. godine, ali su njene kritike na račun Rusije bile pažljive i odmerene. U kontekstu ukrajinske krize, Turska pokušava da ostvari pažljivi balans, s obzirom na to da su joj i Rusija i Ukrajina važni ekonomski partneri. Birgul Demirtaš dodaje i da je odnos Turske prema SAD sve komplikovaniji, jer postoje brojne nesuglasice, kao i da su turske evrointegracije sve neizvesnije.

UTICAJ NA BALKAN Goran Nikolić, viši naučni saradnik IES, izložio je rezultate analize uticaja sankcija EU prema Rusiji na ekonomije balkanskih zemalja. Najpre je napomenuo da je EU mnogo bitniji partner za Rusiju nego obratno, te dodao da je važno razumeti da su balkanske zemlje, generalno posmatrano, marginalni ruski ekonomski partneri. Nikolić je postavio polaznu hipotezu da sankcije nisu uticale na izvoz četiri balkanske zemlje – Srbije, Rumunije, Bugarske i Grčke u Rusiju. Međutim, komparativnom analizom parametara izvoza za dva različita perioda – pre sankcija (2013. godina) i posle sankcija (2017. godina) polazna hipoteza je oborena, odnosno ustanovljeno je da su sankcije smanjile izvoz ovih balkanskih zemalja u Rusiju. Pre krize balkanske zemlje su imale rast izvoza u Rusiju (Bugarska 2 odsto, Rumunija 7 odsto, Srbija 16 odsto), a taj trend bi se nastavio da nije došlo do sankcija Rusiji. U slučaju Grčke, posebno je pogođen njen poljoprivredni izvoz. Zanimljivo je da je srpski udeo uvoza i izvoza u Rusiju nakon sankcija pao, suprotno očekivanjima. Srbija bi se, smatra Nikolić, eventualnim uvođenjem sankcija Rusiji susrela s novim problemima za svoju ekonomiju.
Poslednji panel ove konferencije zatvoren je izlaganjem naučne saradnice IES Irine Milutinović, koja je sankcije Rusiji analizirala u kontekstu informacione politike koju EU vodi protiv nje. U godini uvođenja sankcija Rusiji negativna vrednosna orijentacija prema ruskim temama pokazala je rast u medijima u odnosu na izveštavanje pre izbijanja sukoba u Ukrajini. Kao primer, Milutinovićeva je navela da je u Nemačkoj na jedan neutralan izveštaj dolazilo 7,5 negativnih. Takođe, dodala je da je u SAD bila prisutna velika nesrazmera između neutralnog i negativnog izveštavanja, dok evropske države nisu bile sasvim ujednačene po obimu medijskog pokrivanja ruskih tema, niti po nivou ispoljene negativne vrednosne intonacije. Rusija je u ovom periodu takođe vodila efikasnu informacionu kampanju protiv EU, u kojoj su narativi ruske strateške komunikacije EU predstavili kao neprijateljski geopolitički projekat, te pokornog partnera SAD, kao moralno dekadentnu i sve više islamsku. Milutinovićeva zaključuje da su dominantni mediji delovali u skladu s voljom političke elite.

[/restrict]