NA ISTOKU NEŠTO NOVO!

ISTOČNI EKONOMSKI FORUM U VLADIVOSTOKU

Zapadna štampa se pita otkud Si Đinping na forumu koji su do sada pretežno posećivali kineski privrednici – Rusija obezbedila ulaganja vredna preko 42 milijarde dolara – Daleki istok, ipak, nije postao tačka sukoba Moskve i Pekinga, kako je doktrina američkog nastupa u Aziji priželjkivala

Sudeći prema izjavi zamenika ruskog premijera Jurja Trutneva, koji je i opunomoćeni izaslanik predsednika Vladimira Putina za Dalekoistočni federalni okrug, Rusija je tokom Istočnog ekonomskog foruma, održanog od 11. do 13. septembra u Vladivostoku, obezbedila ulaganja od preko 42 milijarde dolara.
Forum u Vladivostoku održava se od 2015. godine i za cilj ima ohrabrenje ulaganja u dalekoistočne ruske oblasti. Na prvom forumu obezbeđene su investicije vredne skoro 19, a prošle godine su premašile 36 milijardi dolara.

[restrict]

U ŠTA RUSI ULAŽU? Na forumu je dogovoreno osnivanje rudarskog i industrijskog preduzeća u Bajmskoj rudarskoj oblasti na Čukotki, dok će poznati azijski „Gen fond“ ulagati u poljoprivredu na ruskom Dalekom istoku, konkretno u agroholdinge „Rusargo“ i „Nahodka“.
Osim toga, poslovi sklopljeni u Vladivostoku obuhvataju isporuku sto aviona „Suhoj superdžet 100“ ruskoj nacionalnoj avio-kompaniji „Aeroflot“ i izgradnju novog terminala za pretovar tečnog gasa u zalivu Bečevinskaja na Kamčatki.
Rast ulaganja u rusku ekonomiju na Dalekom istoku, iako o tome nije bilo reči u izveštajima sa ovog foruma, pospešuje i ponuda Moskve investitorima da ulože kapital u proizvodnju soje na čak milion hektara, o čemu je u „Pečatu“ već bilo reči.
Na ruskom Dalekom istoku živi manje od osam miliona ljudi i Moskva već godinama pokušava privredno i tehnološki da uzdigne ovo široko i prirodnim bogatstvima izdašno područje.
Kina, s druge strane, želi da unapredi vlastiti severoistok.
Treba podsetiti da je kineski predsednik Si Đinping lane najavio da će Kina izdvojiti deset milijardi dolara za razvoj prekogranične saradnje.

ZBOG ČEGA JE KINI VAŽAN RUSKI DALEKI ISTOK? Zapad je mislio da je vešto iskoristio sukob Kine i SSSR-a 1969. godine, približavajući se Kini, na šta je Peking na kraju odgovorio politikom otvaranja prema svetu. Iako je preduzetništvo u Kini doživelo neslućen razmah tokom protekle četiri decenije, sve do danas na kineskom severoistoku (provincije Hejlungđang, Ljaoning i Đilin) dominiraju velike kompanije u državnom vlasništvu, izdašno potpomagane od centralne vlade.
Pre 15 godina tadašnji kineski premijer Ven Đabao objavio je da će njegov kabinet primeniti plan za revitalizaciju severoistočnih područja. Cilj je bio razvoj novih industrija i povećanje efikasnosti velikih državnih preduzeća.
Uprkos ovim zalaganjima, problem na severoistoku nije do kraja rešen, pa je ovaj deo zemlje finansijsku krizu dočekao uz nove stimulacije iz državne blagajne. Tokom 2008. i 2009. godine centralna vlada je u proizvodna preduzeća uložila čak 586 milijardi dolara. Proizvodnja je vremenom prevazišla potrebe tržišta na severoistoku. Samo tokom 2016. vlada provincije Ljaoning zatvorila je 44 rudnika uglja i smanjila kapacitete tamošnjih čeličana za 13,61 milion tona, što je više od godišnje proizvodnje čelika u Kanadi.
Peking je avgusta 2016. obelodanio novi trogodišnji plan ulaganja u severoistok Kine vredan 232 milijardi dolara. Cilj je bio unapređenje administrativne reforme i poboljšanje uslova za ulaganje. Krajem iste godine objavljeno je da će i novi, 13. petogodišnji plan biti usredsređen i na reformu državnih preduzeća, naročito na severoistoku.

ŠTA SU RUSI URADILI U ZAJEDNIČKU KORIST? Skoro u isto vreme, jula 2015. Vladimir Putin je potpisao zakon o slobodnoj luci u Vladivostoku. Ovim zakonom obuhvaćeno je 15 gradskih područja u Primorskom kraju, duž granice s Kinom i Severnom Korejom i duž morske obale. Cilj uspostavljanja slobodne luke u Vladivostoku i čitavog šireg projekta bio je korišćenje geografskog položaja u cilju povećanja trgovine sa susednim zemljama.
U okviru ovog projekta su dva međunarodna koridora, „Primorje 1“ i „Primorje 2“. Ovi koridori trebalo bi da ruskom budžetu donesu oko 1,7 milijardi dolara godišnje do 2030. godine.
Ali, prema analitičaru Ćijang Njuu, veću korist od ruskih koridora imaće severoistočne kineske oblasti, nego sama Moskva.
Zašto?
Zato što pomenuti ruski koridori direktno povezuju kineske provincije Hejlungđang i Đilin s Japanskim morem. Koridor „Primorje 1“ počinje u Harbinu i prostire se kroz Hejlungđang ka Vladivostoku, Nahodki i Vostočnom. „Primorje 2“ prostire se duž linije Čangčun, pa kroz provinciju Đilin ka manje poznatoj ruskoj luci Zarubino.
Do sada su ovi kineski gradovi nekadašnje Mandžurije bili usmereni na jug, ka udaljenim lukama Bohajskog mora.
Osim toga, kineski poljoprivrednici na ruskom Dalekom istoku i u Sibiru uzgajaju kukuruz, soju, povrće i voće, a mnogi se bave i svinjogojstvom. Prema podacima koje je objavio list „Saut Čajna morning post“ 8. jula prošle godine, Kinezi u Transbajkalskom regionu i na istoku Sibira obrađuju oko 150 hiljada hektara zemljišta. Prema istom izvoru, potpisani su sporazumi o zakupu zemlje na 49 godine po simboličnoj ceni od pet dolara po hektaru. U isto vreme šumska područja u pograničnom pojasu Kinezi već eksploatišu.
Ovde vredi napomenuti da su dve zemlje još 2009. pokrenule prekogranični program saradnje koji je obuhvatio 205 projekata, 94 s ruske i 111 s kineske strane. Deo ovih projekata je zaustavljen zbog kasnijih kriza i nemogućnosti Rusije da ih finansira u punom obimu. Pre četiri godine Rusija je usvojila zakon o ubrzanom razvoju ekonomskih zona, pružajući ulagačima u ove oblasti naročite poreske i druge povoljnosti, uključujući tu i smanjene naknade za eksploataciju minerala. U to vreme Rusija je, suočena sa sankcijama i padom cena nafte, znatnu pažnju posvetila izvozu energenata u dalekoistočne zemlje, pre svih Kinu, što partnerstvo dve zemlje dodatno učvršćuje.
Tako je krajem 2012. započela izgradnja gasovoda „Snaga Sibira“, dugog 3.200 kilometara od Čajande u Jakutiji do Habarovska, gde se ova linija nadovezuje na gasovod Sahalin–Vladivostok.
Maja 2014. Moskva i Peking potpisali su tridesetogodišnji ugovor o isporukama ruskog gasa, a izgradnja dela ovog gasovoda od Vladivostoka ka kineskoj granici počela je 2015. godine. Septembra 2016. potpisan je ugovor o izgradnji gasovoda ispod reke Amur.

RUSIJA, KINA I OČEKIVANJA ZAPADA Zapad je i dalje glavni partner Kine. Sjedinjene Američke Države i zemlje iz njene sfere uticaja, Japan i Južna Koreja, glavni su spoljnotrgovinski partneri Pekinga, uz zemlje jugoistočne Azije. Rusija se u toj ligi jedva dosad održavala na desetom ili jedanaestom mestu.
Razmena dve zemlje ove godine, međutim, raste nešto brže, naročito u poljoprivredi. Razlog tome je trgovinski rat koji je Kini nametnula Bela kuća i koji je pokazao izvesnu ranjivost kineske ekonomije kada je u pitanju njena upućenost da SAD.
Amerika je do sada računala na najmanje dve tačke projektovanog kinesko-ruskog sukoba. Prva i strategijski najvažnija tačka je centralna Azija. Bela kuća je i te kako, barem do Trampove ere, računala na sudar tradicionalnog ruskog uticaja u tom delu sveta i nadolazećeg kineskog, definisanog strategijom razvoja ekonomskog pojasa duž Puta svile.
Drugi projektovani sudar Rusije i Kine Zapad je priželjkivao upravo na Dalekom istoku, očekujući kineski populacioni i ekonomski pritisak na slabo naseljena i urbanizovana ruska područja.
Dve zemlje su, međutim, od 1989. godine, kada su bilateralne veze normalizovane, do danas, a naročito od 2000, pokazale zavidan nivo geopolitičke i geostrategijske zrelosti.
Proces konačnog utvrđivanja granice Kine i Rusije otpočeo je 1991. kada je tadašnji SSSR potpisao s Pekingom granični sporazum. Potom su Boris Jeljcin i Đijang Cemin u Pekingu 1997. potpisali sporazum o demarkaciji. Prethodno je, 1994. godine, takođe u Pekingu nama dobro znani Viktor Černomirdin potpisao sporazum o upravljanju granicom. Iste godine potpisan je i sporazum o upravljanju 55 kilometara dugim pograničnim područjem. Demarkacija je okončana 1998. godine.
Sporazumima iz 2004. i 2008, koji su predstavljali izvesne ruske ustupke, pitanje granice dve zemlje je rešeno.

OTKUD SI ĐINPING U VLADIVOSTOKU? Daleki istok, ipak, nije postao tačka sukoba Moskve i Pekinga, kako je doktrina američkog nastupa u Aziji priželjkivala. Veliko iznenađenje za analitičare na Zapadu, međutim, bila je poseta Si Đinpinga Vladivostoku i istočnom ekonomskom forumu.
Kina očigledno pokazuje sve veće interesovanje za projekte u Rusiji, kao glavni izvor investicija, s obzirom na svoje, a posebno ruske složene odnose sa Zapadom.
Zapadni analitičari ukazuju da je forum u Vladivostoku poslužio kao platforma za treći ovogodišnji susret Vladimira Putina i Si Đinpinga.
Do sada su ovaj forum posećivali uglavnom kineski poslovni ljudi i on je bio u potpunoj senci Boao foruma za Aziju i kod nas mnogo poznatijeg Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
Za razliku od kineskih predstavnika, uglavnom nižeg ranga, japanski premijer ovom forumu je prisustvovao tri puta zaredom, predsednica Južne Koreje Park Geun-hje prisustvovala je 2016, a njen naslednik Mun Đae-in na forumu u Vladivostoku je boravio lane.
Ove godine Si Đinping je s govornice u Vladivostoku poručio da jačanje saradnje dve zemlje potpomaže predupređenje spoljnih rizika i izazova. „Imamo slične ili istovetne stavove o međunarodnim pitanjima i pojačaćemo koordinaciju u multilateralnim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije, Šangajska organizacija za saradnju i BRIKS“, izjavio je Si Đinping u Vladivostoku jasno najavljujući da će njegova zemlja pribeći diverzifikaciji ekonomske saradnje sa svetom. Ovaj proces neće teći brzo. Zapad će, kao što smo rekli, još dugo ostati glavni ekonomski partner Kine u svetu, ali se već sada može reći da je Peking izvukao pouke iz trgovinskog rata s administracijom Donalda Trampa i da polako koriguje strategiju spoljnotrgovinskog nastupa. Uz tehnološku zavisnost od SAD, preterana spoljnotrgovinska oslonjenost na Vašington i zemlje iz njegove orbite otežava kinesku poziciju.
Peking je iskustveno osetio neophodnost uzdizanja saradnje s ostalim partnerima, pre svih s Moskvom, na daleko viši nivo u svakom pogledu, naročito tehnološkom i industrijskom, što je sledeći korak u saradnji dve zemlje.

[/restrict]