DRUŠTVENE MREŽE I DEGRADACIJA ČOVEČANSTVA

Iako društvene mreže sa jedne strane predstavljaju veliki izum za čovečanstvo, sa druge strane one su regres za pojedinca

U opširnoj studiji grupe autora (uglavnom doktora nauka) „Degradacija čoveka kao faktor svetske politike“, a uz podršku Međunarodnog društvenog pokreta „Ruske majke“, ukazuje se na brojne faktore degradacije čovečanstva, kojima su se u poslednje vreme pridružile i društvene mreže, čija je glavna mana što čoveka uključuju u sistem „socijalnog parazitizma“. Članak počinje ukazivanjem da današnji ljudski život odlikuju različita „bezumlja“. Demografe brine prenaseljenost planete, zatim sociologe, politikologe, ekonomiste i druge zanima sve jasnija fizička, psihička i moralna degradacija stanovništva. Sve više sfera rada pati od nedostatka kadrova, koji imaju odgovarajuće fizičke i intelektualne mogućnosti. Uočljiv je pad i naučnih dostignuća, posebno u društvenim naukama, a umetnost se pretvara u „sivu zonu“ ili otvorenu komercijalizaciju. Odluke svetske političke elite su krajnje nedalekovide, čak ubistvene, ne samo za obične ljude nego i njih same. Proces degradacije stanovništva preti da okonča sa čovečanstvom i to bez nuklearnog rata i ekoloških katastrofa.

[restrict]

RAZARANJE MUŠKOG HROMOZOMA Između niza pitanja koja su obradili je i degradacija ljudi na genetskom nivou, tačnije pitanju izumiranju muškaraca. Poznato je da žene imaju H hromozome, a muškarci Y. Iako degradiraju i jedni i drugi, proces se brže odvija kod muškaraca, pre svega degradira muški Y hromozom. Degradacija se događa zbog nepovoljnih faktora iz okruženja i vazduha, koji u bukvalnom smislu razaraju muški Y hromozom, koji se sve više pretvara u malo slovo „v“. Degeneracija Y hromozom najavljena je neplodnošću muškaraca u procentima od pet do 15 posto, a trenutno je čak do 40 posto muškaraca u reproduktivnom dobu neplodno, kao i u pojavi homoseksualizma. Seksualno nasilje, koje vrše uglavnom muškarci, želja da se menja pol (takođe više izražena kod muškaraca) predstavlja posledicu gubljenja reproduktivne funkcije. Sličan proces, ali nešto manje izražen je zabeležen i kod žena. Kod žena iščezava jedan od H-hromozoma, koji daje pojavu nedovoljno razvijenih žena, neplodnih i pojavi većeg broja lezbijki. Sličan proces je zabeležen i kod životinja i biljaka, te se očekuje i njihov nestanak.
Lekari i u celog sveta javljaju da je sve više ljudi sa bolestima nervnog sistema: oko 30 posto svih lekova koje upotrebe stanovnici „civilizovanih“ država su zbog „psihičkog rastrojstva“, a prema podacima Evropske unije gubici svetske ekonomije zbog psihičkih bolesti na godišnjem nivou dostigli su tri do četiri posto Bruto nacionalnog dohotka. U SAD broj pucnjava na ulicama sa smrtnim ishodima povećao se za poslednjih pet godina za 150 posto, pri čemu polovina aktera boluje od nervnih bolesti. Inače psihičke bolesti u svetu čine 15 do 20 posto od svih registrovanih oboljenja. Iz svetske zdravstvene organizacije saopštavaju da je depresija jedna od glavnih bolesti (invalidnosti) i razloga samoubistva ljudi. Istovremeno, beleži se konstantni rast broja „psihički nestabilnih ljudi“.
Uzroci su brojni. Kao glavni uzrok degradacije se navodi nametnuti liberalni poredak u kojem nema morala i sve je dozvoljeno i normalno, pri čemu je egoizam osnovni životni princip, a profit smisao života, što daje, jasno je svoje otrovne plodove. Liberalni ekonomski poredak stvoren je od vladajuće (zapadne) finansijske oligarhije, a naučnici ovaj ekonomski sistem imenuju „ekonomijom bezumlja“ i „fabrikom degenerisanih ljudi“. Uman i zdrav čovek ovom sistemu nije potreban. „Ekonomiji bezumlja“ trebaju narkomani (zavisnici svih vrsta, ne samo od narkotika), „manijakalni potrošači“, „nezasiti potrošači“, „šopingomani“ itd, što donosi ogromne zarade različitim kompanijama, koje ignorišu zdrave obrasce života.

PSEUDOLJUDI Očigledno je da degradacija čovečanstva nije spontan proces, već proces koji kontroliše svetska politička i finansijska elita, Džulijet Kjeza imenuje kao najodgovornije rukovodioce devet svetskih banaka „Goldman Saks“, UBS, „Benk of Amerika“, „Dojče bank“ i slične. Oni donose odluke koje se tiču milijardi ljudi, od toga kolika će biti nezaposlenost u svetu, koliko će ljudi umreti od gladi, koliko vlada smenjeno, koliko ministara potkupljeno itd. U analizama ove elite (finansijske i političke) koja manifestuje ponašanje nesvojstveno ljudima pojavile su se čak i kvalifikacije da su to „pseudoljudi“, „antiljudi“ i čak „došljaci sa druge planete“. Ovo čak potvrđuje i jedna od verzija antropogeneze da je tokom evolucije u sastavu ljudi ostala grupa koja ime sve odlike životinja i koji nisu ljudi u čisto kliničkom smislu, jer imaju određene defekte u mozgu, što ima za posledicu odsustvo morala i emocija, tvrdi B.F. Poršnev u studiji „O početku ljudske istorije“ (problemi paleopsihologije), objavljene, između ostalog, na portalu lib.ru. Ti pseudoljudi su uspešniji od normalnih ljudi, jer su agresivni i primitivni, bez ikakvih moralnih ograničenja. Pseudoljudi uništavaju sve što je normalno – nacionalnu državu, porodicu… Time su normalnim ljudima objavili rat. No, gde je u ovom sistemu degradacije mesto društvenih mreža?
Predsednik SAD, Donald Tramp, tvrdi da se pretraživač „Gugl“ prema konzervativcima ima predrasude, te u Kongresu treba da se održi saslušanje predstavnika ove kompanije o tome kako internet-kompanije koriste obilje podataka svojih korisnika. Na žalost na saslušanju na kome će prisustvovati i predstavnici Fejsbuka i Tvitera neće se govoriti o mnogo važnijem problemu od toga kako se „Gugl“ odnosi prema Republikanskoj partiji.
Veći problem predstavlja poslovni obrazac internet-kompanija koji može da pokrene mržnju, nasilje i političku polarizaciju, ne samo u SAD, nego i u celom svetu, piše Mark Bjukenen u članku za američki „Blumberg“. Suština je da se problem zaključuje u tome da su preko automatizovanih algoritama „Gugla“, „Fejsbuka“ i „Tvitera“, a koji analiziraju ponašanje ljudi kako bi povećali aktivnosti korisnika saznali da posao (profit) raste, kada se ljudi usmere jedni protiv drugih.
Definitivno na internetu i društvenim mrežama uopšte ima mnoštva vesti koje izazivaju nespokojstvo. Novinar Nikolar Kar u knjizi „The Shallows“ (Ispod površine: Šta internet radi sa našim mozgovima) je upozorio da internet i društvene mreže menjaju mozak korisnika u smeru „gubitka duboke koncentracije na jedan zadatak, već se privikavaju na obradu fragmenata informacije i često se prebacuju sa jednog nedovršenog zadatka na drugi“. Internet takođe ostavlja štetne posledice na proces čitanja. Ljudi brzo prelaze preko onlaj-članka, čitajući uvod, sredinu i kraj, tražeći ključne reči da bi shvatili šta je autor hteo da kaže. Ovako čitanje ne dozvoljava čoveku da prihvati složeniju argumentaciju i ne ostavlja vreme da čitalac sam stvaralački osmisli pročitano, tj. čitalac nema vremena da sam stvori vlastito mišljenje.
Najgore od svega je ova tehnologija može da radi kao ogromni mehanizam socijalne degradacije ljudi, tvrdi Džeron Lanije, autor naučnih publikacija o pitanjima vizualizacije podataka i biometrijskih tehnologija, ali i pojma „virtuelna realnost“. Postojeći poslovni obrazac tri spominjane internet-kompanije korisnicima predlaže besplatne usluge koje im omogućavaju prikupljanje ogromnog broja podataka korisnika. Potom automatizovani algoritmi ovih kompanija koriste ove podatke da pomognu kompanijama koje se bave reklamom da formulišu odgovarajući stimulans za korisnike interneta i društvenih mreža da promene njihovo ponašanje, na primer da kupuju stvari. Sada se ovaj obrazac smatra prirodnim.
Međutim, naglašava Lanije ovaj poslovni obrazac može dovesti „prirodnim putem“ do katastrofe, jer, na primer, Fejsbuk zarađuje novac pomažući onima koji se bave marketingom (reklamom) da daju informacije koje sadrže laž. Automatizovani algoritmi, koji traže način da privuku pažnju korisnika, nemaju savest, oni jednostavno kriste sve što deluje. Upravo su automatizovani algoritmi došli do zaključka da je lakše podstaći na kupovinu i delovanje korisnike koji imaju negativne emocije, poput mržnje, sumnjičavosti ili su besni na nekoga. Prema mišljenju pomenutog autora mediji i društvene mreže ne podilaze ni levim ni desnim vrednosnim (političkim i drugim) opcijama, već „zagovaraju“ „degradirajući proces“ koji dovodi do jačanja negativiteta u ljudskim postupcima. Drugim rečima, automatizovani algoritmi „Gugla“, „Tvitera“ i „Fejsbuka“ mogu nenamerno izazvati masovno nasilje i brzu socijalnu degradaciju čovečanstva.
I istraživanja drugih autora ukazuju da Lanije ispravno zaključuje. Na primer, istraživanja kako različiti vidovi emocija deluju na onlajn-gledaoce pokazala su da emisije i vesti koje po pravilu sadrže strah, gnev i uopšte negativne emocije imaju veći efekat od pozitivnih. Ujedinjene nacije su, na primer, istraživale širenje glasina preko „Fejsbuka“ i drugih socijalnih mreža zbog toga što su imale odlučujuću ulogu u izvršenju genocida nad narodom Rohindža u Mjanmaru. U drugom istraživanju koje je urađeno u Nemačkoj, a povodom napada na migrante, zaključeno je na osnovu analize 3.335 napada, da su značajnu ulogu u podsticanju na napade imale vesti i informacije širene preko „Fejsbuka“.

ŠTA SE MOŽE URADITI? Ništa ukoliko reklamni obrazac internet kompanija ostane kakav jeste, bez obzira koju nam štetu naneo. Alternativa je odricanje od besplatnih usluga internet kompanija i prelazak na plaćene usluge. Ukoliko bi kompanije uzimale novac od direktnih korisnika a ne od trećih lica (marketing agencija, na primer) situacija može da se promeni. Tada čovek treba da se odluči hoće li za svoj novac da gleda, sluša i čita otrovnu propagandu, pri čemu je većina manje ili više svesna, da je plaćanje javno i da se do njega uvek može doći preko računa u banci.
Viktor Burnazov na blogu (publicistik.blogspot.com) u tom kontekstu postavlja pitanje da li su društvene mreže progres ili degradacija društva? Odgovor koji daje je „degradacija društva“. Naime društvene mreže imaju svojevrsnu ulogu narkotika, tj. stvaraju zavisnost ljudi. „Ukoliko ste registrovani bar na jednoj društvenoj mreži vi ste potencijalni narkoman.“ Istina, šteta nije tako velika kao kod stvarnog narkomana, ali vam društvene mreže kradu vreme, iskrene emocije i realni život. Iako društvene mreže sa jedne strane predstavljaju veliki izum za čovečanstvo, sa druge strane one su regres za pojedinca. Prema istraživanjima psihologa od 1000 ispitanika starosti od 19 do 22 godine (u svim razvijenim i srednje razvijenim zemljama) 955 koristi društvene mreže. Mreže koriste za komunikaciju, čitanje interesantnih tekstova, ali i za „ubijanje vremena“. U proseku društvene mreže korisnicima dnevno oduzmu između dva i tri sata vremena, a da pri tom 73 posto ispitanika ne smatra da je zavisno od društvenih mreža. Da zavisnost postoji utvrdili su naučnici sa Londonskog univerziteta angažovani na proučavanju socijalnog ponašanja čoveka sproveli su eksperiment koji je pokaza da društvene mreže dovode do degradacije ličnosti. Suština eksperimenta zaključivala se u želji da se objasni kako se menja ponašanje ljudi u realnom i virtuelnom svetu. Istraživanje je pokazalo da ljudi koji provode u virtuelnom prostoru oko dva sata dnevno komuniciraju sa ljudima kao i tokom prepiske na društvenim mrežama. Međutim oni koji provode od tri do pet sati gube kontakt sa realnošću i nisu više povezani sa realnim svetom, čak ni sa najbližim iz svog okruženja.

[/restrict]