Žene su postale loše i zle, što je dobro!

Čini se da svi traže da iz godine u godinu kolorit zla bude sve bogatiji. U tom smislu zanimljive su nove serije koje se emituju na HBO kanalima „Oštri predmeti“ i „Ubiti Iv“

Tekući trend menjanja prihvatljive pojave komercijalnog ženskog lika na mestu glavne junakinje u televizijskoj produkciji namenjenoj najširem sloju konzumerske mase koincidira s brojnim skandalima i njima iniciranim ustaničkim ženskim pokretima od kojih su neki usmereni konačnom demaskiranju siledžija i sistema koji ih podržava ili su od njih stvoreni baš u tu svrhu.
Dok se najuticajniji moguli televizijske i holivudske produkcije prozivaju kao mizogeni i pohotni manijaci s višedecenijskim nekažnjenim stažom ugnjetavanja, iskorišćavanja i ponižavanja žena s kojima su sarađivali, najnovija produkcija iz njihovih ili suparničkih studija nudi sve žešće heroine u serijama koje se smatraju udarnom ponudom zabavne industrije.

[restrict]

U MODI SU ANTIHEROINE. I TO KAKVE! Recimo, aktuelna nova serija iz HBO produkcije „Oštri predmeti“ („Sharp objects“) osvaja publiku novom vrstom komercijalnog realizma u eksploataciji „ženske stvari“ postavljajući u centar priče, i samim tim njene prihvatljivosti, uverljivosti pa čak i originalnosti, složen lik antiheroine sazdane od brojnih doskora za ženski lik potpuno neprihvatljivih osobina. Novinarka u ovoj seriji, po zadatku poslata u rodni grad u zabiti Minesote odakle je svojevremeno pobegla s prepunim koferom porodičnih frustracija i trauma, funkcionalna je alkoholičarka, promiskuitetna psihički teško oštećena žena sklona samopovređivanju i agresivnom suočavanju s problemima. Iako je opticaju bilo mnoštvo manje-više sličnih likova, ovaj značajno prednjači u pomenutoj eskalaciji predizajniranja onoga što se smatra prihvatljivim sastojcima „moderne žene“, čak se nameće kao neka vrsta lidera. Jer ne samo da je bremenit elementima suštinskog zla, odnosno dekadentnosti koja je bila dozvoljena samo muškim protagonistima, već su im ugrađene do sada neviđena uverljivost i dubina u socio-psihološkom sklopu. „Oštri predmeti“ otuda su iskorak koji zavređuje pažnju najpre zbog sasvim opravdanog očekivanja da je u pitanju postavljanje osnova za eskalaciju trenda ne samo deklarativnog već i praktičnog nivelisanja muškog i ženskog formatiranja likova iako se ono obavlja na strani zla, a ne bilo čega pozitivnog.
Mada, kada smo barem kod suštinskog zla, do sada još neprevaziđena „naprednost“ u njegovom komercijalnom uglavljivanju u ključne ženske likove, „Igra prestola“ i uber zlo u liku Sersej i dalje je svetionik tog novog prodora u ovom smislu kada je reč o TV pisanju.
Izopačenost, surovost, sadizam, krvoločnost, bezobzirnost i krajnja pokvarenost tog lika su postali domaći zadatak za pisce željne da ovu deceniju potroše kao period za potpuni preobražaj žene na malim ekranima.

ESKALACIJA DEMONIZACIJE Sa ove strane tekuće decenije Sersej je dočekala psihopatska plaćenica iz serije „Ubiti Iv“ u kojoj, doduše, ni heroina na pozitivnoj strani nije bez svojih demonskih nedaća i pomodnih psihopatoloških nedostataka. Ali ova koja je na strani zla, patološki ubica, ima sve atribute da nastavi eskalaciju ženske demonizacije započetu iznenađenjem decenije u pojavi pomenute Sersej. Otuda, kada je reč o kontroverznosti antiheroina koje se korisnicima TV zabave nude kao originalna zabava vrhunskog kvaliteta, ove nove serije su, kao i „Igra“ kojom je skandalizovan danas već nepostojeći sloj puritanske publike, stožeri novog trenda koji obećava potpuni prevrat u komercijalnom televizijskom stvaralaštvu. Zatvorska drama sa ciničnim crnim humorom „Crno je u modi“, koja je prošla tri pune sezone hvalospeva i uspeha, prepuna je upravo ovakvih antiheroinskih žena svih uzrasta, kulturnih i etničkih kao i, naravno, seksualnih razlika. Iako je koliko juče delovala kao pionirski poduhvat upravo u smislu drastičnog menjanja percepcije o pitanju onoga što je prihvatljivo kada su ženski likovi u pitanju, ova serija je u naletu novih, koje su nastavile njenim hrabrim stopama, sada samo stepenica u tom pravcu koja je brzo i lako preskočena ne bi li se preko nje dosegao neki novi, još senzacionalniji i „oslobađajuće“ napredniji nivo. Stvari se, dakle, drastično menjaju na gore i to se prihvata kao pozitivna promena.

HVALJENA „DUBINA“ Već smo videli, recimo, majku koja gaji marihuanu („Trava“), medicinsku sestru koja se drogira i vara muža, a sve to krije bezočnim lažima („Sestra Džeki“), patološki krvoločnu, manipulativnu i incestnim nagonima motivisanu majku u prenastavku „Psiha“, višegodišnju uspešnu seriju „Hotel Bejts“. Sedam sezona srčano navijamo za operativca CIA u „Domovini“ koja je teško psihički oštećena, konstantno frustrirana, ali i dalje nedodirljivo superiornija od svih muškaraca s kojima se susreće i neprestano bori. Znamo i za neodoljivost surovosti i krvoločnosti pritajene ruske špijunke u seriji „Amerikanci“, antiheroine do te mere drugačijeg statusa u rangiranju žena u serijama da se može reći da i nema odgovarajući etalon poređenja.
Širu sliku na još komplikovaniji način dopunjuju funkcionalno antisocijalne i psihički razorene antiheroine u skandinavskim hit serijama „Ubistvo“ i „Most“, koje su odmah, razume se, upravo na račun tog „kvaliteta“ dobile svoje američke verzije.
I da se vratimo trenutnom ishodištu ove dugotrajne, ali uporne transformacije komercijalne i „originalne“ heroine u onome što se nameće kao najkvalitetniji i najkomercijalniji iskorak televizijske ponude, seriji „Oštri predmeti“. Šta je, dakle, posmatrajući hvaljenu „dubinu“ protagonistkinjine serije, potrebno da ima savremeni zabavni glavni ženski lik? Prihvatljiva antiheriona je prepuna psihičkih tegoba, frustrirana je i promiskuitetna. Muški agresivna i to ne samo u svakodnevnoj komunikaciji sa svetom ili motivaciji kada je u pitanju karijera, već i uopšte, u ljubavi, odnosno njenom izostanku, što je daleko češći slučaj. Muški je borbena čak i u fizičkom smislu. Sklona je, razume se, svim porocima, cinična je i neprilagođena, pa i besprimerna. Njen je položaj u društvu, međutim, potpuno neizmenjen i taj se kontekst ovih novih „ženskih“ priča uopšte ne menja. Ne zna se šta je poraznije, što to niko (pa ni žene!) ne samo da ne osuđuje već i ne primećuje!

[/restrict]