„Građanski rat“ u igri triliona

Da li Britanija može da se evakuiše iz Evropske Unije bez tektonskih potresa i haotičnog razlaza sa Briselom

Za „Pečat“ iz Londona  Dejan Lukić

Dejvid Dejvis, vođa britanskog tima u pregovorima za raskid Britanije sa Evropskom unijom, zapretio je, u četiri oka, predsednici vlade Terezi Mej da će da podnese ostavku na funkciju pregovarača sa Briselom i time, ujedno, izazove krizu britanske vlade ako mu kolebljiva Mej ne označi krajnji rok do koga će i on i Ujedinjeno Kraljevstvo imati nerava da se nadigravaju sa uvređenom damom – EU.

CIPELA U VRATIMA Dosadašnji dugi i mučni razgovori sa Briselom spoticali su se koliko do prošle sedmice najviše oko pitanja tranzicionog aranžmana za status Severne Irske -integralnog dela sadašnje Britanske Unije -kada jednom padne zavesa na vezu Londona sa Evropskom unijom. Aranžman o ovome –̶ neka vrsta predugovora koji je Dejvis već ispregovarao sa Briselom postignut je posle dugog natezanja i tek kada je London prihvatio da posle razlaza sa Briselom, Britanija neće da podiže „Kineski zid“ prema bivšoj braći iz Ujedinjenog Kraljevstva. Ovo je posebno važno ako se ne postigne obostrano zadovoljavajući dogovor između Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske o Carinskoj Uniji, a do trenutka kada Britanija konačno izađe iz Evropske unije.

Sve je ovo već preliminarno bačeno na papir ali u okolnostima i pri raspoloženju koji ne obećavaju prijateljski razlaz nego je naprotiv na pomolu nešto kao „građanski rat“ na ovu temu čak i u samoj vladi gospođe Tereze Mej. Pa je tako Filip Hamond staratelj državnih finansija i šef  britanskog Trezora već stavio cipelu u vrata. Hamond upravlja državnim finansijama; nominalno je drugi čovek po važnosti u britanskoj vladi, a za ovu priliku još i čuvar državnog novca i najjača karta vlade u komplikovanim pregovorima Londona sa Briselom. Takav Hamond bi trebalo da je adut gospođe Tereze Mej u duelu sa briselskom birokratijom, ali kako se saga o raskidu sa Unijom razvija i komplikuje iskrsava da je Hamond čovek oklevanja i nedoumice u ovoj aferi, pa je već, tu i tamo, prepoznat, s pravom ili ne, i kao „zadrti Eropejac“ – ne dreši kesu i škrtari više nego što bi to prijalo „ukusu nacije“ i evroskeptičnoj vladi Ujedinjenog Kraljevstva.

Umesto da bude desna ruka predsednici vlade u nadmetanju sa Briselom Hamond se po nekima sve više vidi kao „remetilački faktor“ u brakorazvodnoj parnici sa Briselom. Zato mu valjda londonski „Dejli Mejl“ /8. juna/ posvećuje cele dve stranice i slika ga kao rampu na putu britanskog oslobađanja od Evropske unije. „Na nezadovoljstvo i frustraciju pristalica tvrdog brekzita u vladi, Filip Hamond se, izgleda, vraća nekadašnjoj nostalgiji evropeizma i svrstava se u vladi među one koji gaje rezerve prema napuštanju Evropske unije“, napisaće Dejli Mejl. Još više, Hamondu se pripisuje da namerno škrtari sa toliko neophodnim novcem koji njegove kolege u Vladi opravdano traže kako bi zemlja mogla da se pripremi i podmiri troškove razlaza sa Evropskom unijom.
[restrict]

ODSUSTVO IZ AKCIJE Novac je na Ostrvu i dogma i krupna stavka u fakturi razlaza sa Briselom. „Forin ofisu“ su potrebni milioni radi, na primer, kontrole granica posle razlaza sa Unijom; sektoru poljoprivrede trebaju milijarde da kompenzira britanske farmere koji – posle raskida – neće više moći da povlače subvencije iz Evropskog Zajedničkog Fonda za agrarnu politiku pa će, računa se, državni Fond prihoda i carina morati da angažuje i plaća više od 11 hiljada novih činovnika…

Stručnjak za poslove londonskog Sitija Aleks Bremer piše povodom ovoga da je upravo kancelar Hamond svojevremeno bio spreman da odreši kesu i isfinansira sve potrebne izdatke za „bregzit“ – raskid sa EU – ali to je bilo vreme kada bregzit nije još bio ovako realan i neposredan.

U poslednjem programskom ekspozeu pred Parlamentom šef Trezora je na sva zvona obećao kako će da oslobodi novac za šest vladinih departmana koji bi se najviše našli na udaru posle razlaza sa Evropskom unijom. Samo za neposredne troškove odlaska Hamond je obećao da će da odvoji 1,6 milijardi funti – deo šireg, bregzit paketa od 3,7 triliona funti.

Poznavaoci finansijskih prilika u Londonu cene, ovim povodom, da je ovaj Hamondov novac ipak „sitniš“- ne samo u poređenju sa potrebama ovako glomaznog posla istorijskih razmera nego je zaista sitna para za britansku ekonomiju od dva triliona funti.

„Škrtarenje“ Filipa Hamonda i njegovo oklevanje da razvod sa Briselom podupre potrebnom sumom daju povod delu domaćih analitičara za zaključak kako ovo nije „ništa neobično“ za  ključara britanske državne kase i drugog po važnosti čoveka /posle premijera/ u vladajućoj nomenklaturi. Ima uz to primedbi na „blagajnikovo“ nepoštovanje volje većine Britanaca za raskid sa Briselom te mu se još pripisuje kako je prevelik „Evropejac“. Urednik „Mejla“ zadužen za poslove londonskog Sitija pripisuje Hamondu i „odsustvo iz akcije“ – termin koji cilja i na one u aktuelnoj vladi koji ne pokazuju dovoljno revnosti u izvršavanju naloga narodnog plebiscita na kome je većina Britanaca pre dve godine glasala za napuštanje Evropske unije – ma koliku cenu to podrazumevalo.

Analitičari iz privredne i političke sfere imaju primedbu da je primarni zadatak službenika zaduženog za portfelj državnih para ne da sabotira nego da omogući ono za šta su njegovi sugrađani glasali na referendumu. Nasuprot tome Filip Hamond, ide dalje prigovor, „propušta priliku“ da narodnim novcem podupre narodnu volju i  britanske pregovarače u njihovom nadmetanju sa briselskom birokratijom – kako bi zemlja bila u stanju da se nosi sa „toksičkom spregom“ evrofila u vladi i blokom „otrovnih briselskih birokrata“.

IZAZOVI RASKIDA Britanija ima mogućnosti, idu analize, da se uspešno upusti u duel i dobije ovu utakmicu; da osigura sadašnji balans uvoza i izvoza sa Evropskom unijom. Trenutno taj saldo pokazuje višak od 553 milijarde funti.

Analitičar u londonskom Sitiju Aleks Bremer misli da je nacionalna ekonomija spremna da savlada izazove raskida sa Evropskom unijom. Uostalom, sam kancelar Hamond je na nedavnom sastanku Međunarodnog monetranog fonda izneo da Ujedinjeno Kraljevstvo ima trgovinski višak sa većinom velikih svetskih ekonomija i stoga jaku konkurentsku sposobnost. Prošle godine Britanija je samo na servisima, finansijskim pre svega, imala sa ostatkom sveta suficit od 69,9 milijardi funti. Dve britanske velike banke -Barklis i HSBC predstavljaju globalne igrače u sferi svetskih finansija.

Filip Hamond očigledno računa da pri ovako povoljnoj situaciji sa javnim finansijama može da manevriše, da malo i škrtari, a da, pri tom, održava ekonomsku stabilnost Kraljevine, pa da se Britanija evakuiše iz Evropske unije bez tektonskih potresa i haotičnog razlaza sa Briselom. Jedan deo analiza na ovu temu nije, istina, na njegovoj strani, niti deli filozofiju po kojoj drakonska kontrola državne blagajne garantuje ekonomsku stabilnost i štiti zemlju od posledica haotičnog izlaska iz Evropske unije.     

[/restrict]