Saveznička pretnja

Odnosi dve zemlje, NATO saveznice, Grčke i Turske, nalaze se u kritičnom stanju

Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios

Geopolitička i diplomatska scena na jugoistočnom Balkanu i istočnom Sredozemlju svakog dana sve više liči na živi pesak. Iznenada se pojavila potreba za novom podelom zona uticaja u regionu između „velikih sila“. Od minulog ponedeljka u kiparskim teritorijalnim vodama se nalaze vojne snage deset država: SAD („čuvena“ Šesta flota), Rusije, Grčke, Kipra, Egipta, Izraela, Turske, Velike Britanije, Italije i Francuske. Sasvim je jasno da se nisu sve ove zemlje zainteresovale samo za novopronađene izvore prirodnog gasa u vodama Kipra, nego da se sprema oluja.

MUSLIMANSKI LUK Grčka se trenutno nalazi u zagrljaju muslimanskog luka koji se prostire od Tirane, preko Kosova i skopske države, pa sve do Ankare. Ovaj luk, koji broji oko 100 miliona muslimanskih duša, održava u budnosti niko drugi nego turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, veliki sultan u koži sivog vuka.

Iznenada se 20.000 Albanaca poreklom iz severnog Epira (Čamurije, kako nazivaju ovaj deo Grčke) setilo da im je Zevs bio vrhovni Bog i da imaju prava na čitavu Tesprotiju, Prevezu, čak i Joaninu.

S druge strane je makedonsko pitanje, koje traje više od 100 godina i muči Grčku i danas. Takozvani Slavomakedonci (i Albanci) iz BJRM-a odrekli su se Aleksandra Velikog zasad, ali im teško pada da se odreknu i tuđeg, grčkog toponima. Makedonsko pitanje je jedan od problema koji su aktuelni na evropskoj političkoj šahovskoj tabli, i preti da preraste u oruđe ucena dve zemlje.

Prvi put za petnaest godina, od kada je Redžep Tajip Erdogan na čelu Turske, odnosi dve zemlje, NATO saveznice, Grčke i Turske, nalaze se u veoma kritičnom stanju. Predsedniku Turske više nije dovoljno da provocira svoje susede povređivanjem njihovog vazdušnog prostora i teritorijalnih voda turskim borbenim avionima i fregatama. Prešao je veoma spontano na retorički rat, koji u nekim trenucima dovodi do nivoa usijanja, tako da poziva svoje aškere protiv svih neprijatelja Turske. Ovi napadi su gotovo svakodnevni. Sasvim je izvesno da agresivni stav turskog predsednika prema Grčkoj njemu donosi „poene“ za izbore koji će se održati u Turskoj 2019. godine. Ova unutrašnja propaganda „nepobedivog“ ima uticaj na sav muslimanski svet, te ujedno ističe Tursku kao jaku ekonomsku, političku i vojnu silu koja vešto igra igru između NATO-a, EU, Rusije i SAD.

POGRANIČNI INCIDENTI Trn u oku Turaka su bogati izvori prirodnog gasa na Kipru, na koje nemaju prava eksploatacije. Ovaj trn se pretvorio u veliko stablo od trenutka kada je grčko pravosuđe pokazalo (tri puta zaredom) da ne želi da preda osam turskih vojnika „dezertera“ propalog julskog puča 2016, koji su dolaskom u Grčku zatražili politički azil. Turske vlasti od 2. marta drže u zatvoru u Adrijanupoliju (Jedren) dva grčka vojnika optužena za ilegalni ulaz na teritoriju susedne zemlje i za špijunažu, a u stvari su gubitkom orijentacije napravila kardinalnu grešku na reci Evros (Marica) u toku redovne patrole prelazeći graničnu liniju. Generalštab grčke vojske smatra da je čitav slučaj bio isceniran od strane Turaka u cilju veštačkog stvaranja sredstva za „političko“ cenkanje. Granični incident ovog tipa nije se desio prvi put, ali su do sada starešine pograničnih patrola dve zemlje međusobno rešavali na licu mesta ovakve slučajeve. Iznenada Turska od muve pravi slona. Svakog dana u sredstvima javnog informisanja Grčke se postavlja pitanje o sudbini dva vojnika, te se komentarišu potezi turskog suda u Adrijanupoliju, koji je uspeo da liši optužene čak i prava posete roditelja jednom nedeljno. Sve što se dešava u sudu Jedrena je dobro osmišljena igra grčkim nervima. Može se zaključiti da je pitanje isporučenja Turskoj osam vojnika od strane Grčke više prešlo u sferu prestiža za Erdogana, i ta činjenica baca tešku senku na odnose dve susedske zemlje.

Grčko javno mnjenje pita se dokle Erdogan može da ode u svojim pretnjama a da mu ni grčka vlast ni EU ne upute makar protestne note, čak ni pošto je provokativno podsetio Grke na borbe u crnomorskoj provinciji Sakariji 1921. godine, i poručio da će kao i tada, pre skoro sto godina, padati u more kao ribe spremne za salamuru, aludirajući da su se samo tako mogli spasti od Turaka.

Zanimljiva je činjenica da Erdogan ne priznaje Mirovni ugovor iz Lozane iz 1923. godine, te da bezmalo svakog dana na turskoj televiziji ponavlja da su jedno granice njegove države kako su u knjigama naznačene, a stvarne granice su sasvim drugačije i one se nalaze u srcu svakog Turčina.

Grcima je sasvim jasno da Turci pretenduju na 18 ostrva u Egejskom moru o kojima Erdogan i njegovi sledbenici glasno sanjare. Veoma je verovatno, kako tvrde američki i grčki vojni analitičari, da će jedno od tih ostrva biti jabuka razdora u bliskoj budućnosti, pa i mogući početak grčko-turskog rata. Erdogan će jednostavno biti primoran od strane svog koalicionog partnera iz senke Devleta Bahčelija i njegovih vukova, da zauzme jedno od ostrva da bi pokazao svoju političku snagu i versku privrženost.

Posle Afrina u Siriji, Grčka je drugi po važnosti „front“ za Erdogana. Ojačan osvajanjem kurdske enklave i ignorisanjem Amerike, turski predsednik poručuje na političkim skupovima da će opet stvoriti islamsku vojsku i veliku Tursku. Poslednjih dana ne propušta priliku da pozdravi preko etra sve svoje velike prijatelje iz Albanije, sa Kosova, iz „Makedonije“, Srbije (!?), iz Trakije i iz Bosne. Da li time pozdravlja muslimanski luk u srcu hrišćanskog Balkana koji čeka samo sultanov ratni poklič da krene na mejdan?

ĆUTANJE GRČKE Da živimo u periodu Stare Grčke, trgovi bi bili prepuni filozofa i oratora koji bi građanima analizirali pretnje upućene njihovoj otadžbini. Pošto živimo u 21. veku, na vestima u grčkim medijima pokazuju se retorski ispadi Erdogana, ali grčka vlada je nema. Jedino predsednik republike Prokopis Pavlopulos na Erdoganove osvajačke halucinacije odgovara oštrim jezikom pragmatičnog patriote, braneći ujedno čast grčkog naroda i pravoslavlja. Premijer Aleksis Cipras se verovatno sprema da 26. marta u Varni, u direktnom susretu sa zvaničnicima EU i Erdoganom, iznese svoje stavove. Pošto će u Varni na zasedanju Saveta glavna tema biti veze EU i Turske, sasvim je moguće da premijeri Grčke i Kipra odigraju jednu igru krijući u rukavu mogućnost veta.

SPISKOVI SKLONIŠTA Grčki narod je željan da mu se neko obrati, a ne da sami naslućuju šta će ih dočekati pre sledećeg svitanja. „Običan“ narod, koji ne želi ni po koju cenu da opet postane raja, kupuje brašno i maslinovo ulje u većim količinama, kao i pirinač i testenine. Ljudi trećeg doba i hronični bolesnici pokušavaju da svoje kućne apoteke obezbede za duži vremenski period. Sve se ovo odvija u dubokoj tišini i strahu. U gradu Seresu, u Kalamati, u Haniji na Kritu i na Santoriniju kancelarije Civilne zaštite objavile su detaljan spisak skloništa u slučaju „prirodnih katastrofa“, a ta su skloništa adekvatna i za zaštitu od vazdušnih napada. Na Santoriniju postoji čak 48 skloništa, u Haniji na Kritu Civilna organizacija za vanredne situacije i Vojska Grčke osposobili su novih 36 skloništa, tako da je sada 51 sklonište spremno da primi 115.000 ljudi. U izdanjima pouzdanih i dobro obaveštenih internet-novina svakodnevno su dostupne lokacije pomenutih skloništa. Kancelarija za Civilnu zaštitu apeluje na građane da na vreme odluče gde će potražiti zaklon od „prirodnih katastrofa“.

Grci su slobodan narod koji je izrodio demokratiju, ali brine za svoju decu. Uzburka se more ljudi svaki put kad Erdogan, na primer, iznenada donese zakon da privatna lica mogu godišnje da kupe 1.000 umesto 200 metaka za vatreno oružje. Grčka je bedem jugoistočne Evrope i zebe nad pretnjama Erdogana da će otvoriti granice i pustiti talas izbeglica u Evropu. I to ne zbog ksenofobije nego iz straha da neće imati da nahrani sva usta unesrećenih, prognanih duša.

Istorijsko iskustvo grčkog naroda će pokrenuti i „poslednjeg“ Grka protiv perfidnog uvlačenja otadžbine Aleksandra Velikog u izuzetno opasne planove susedne Turske. Ali Grci su mali narod u poređenju sa Turcima. Deset miliona duša protiv 80 miliona. Grci svoju decu ne gledaju kao potrošne vojnike, nego kao svetlu budućnost. Još je otac istorije Herodot govorio: „Moram studirati politiku i rat kako bi moji sinovi imali slobodu da studiraju matematiku i filozofiju.“