Ko će naslediti Angelu Merkel

Zagrevanje političke atmosfere: Deluje intrigantno, i ne uvek lako objašnjivo, da se u času kad je „najmoćnija žena sveta“ (ne samo po „Forbsu“) u prilici, istina uz mnogo muke i političke drame, da „overi“ i četvrti kancelarski mandat, licitira s njenim (potencijalnim) naslednicima, pri čemu se, u prvi plan, isturaju imena ličnosti za koje je, izvan Nemačke, malo ko čuo

U času nastanka ovog teksta još se nije video „beli dim“ iznad centrale Hrišćansko demokratske unije (CDU) u Berlinu, gde su vođeni završni pregovori između konzervativaca i socijaldemokrata o (konačnom) formiranju vladajuće (u ovom slučaju: velike) koalicije.

Iako su pregovarači koncem minule sedmice „zračili optimizmom“, i nagoveštavali da će sporazum biti sklopljen najkasnije u nedelju (4. februar), to se nije dogodilo. Još su trajala sporenja u nekoliko (ključnih) oblasti: finansijama, zdravstvu, tržištu rada i spoljnoj politici. Rokovi su produženi, najpre na ponedeljak, potom na utorak, s uverenjem da će u sredu biti finale, istina bez konačnog finala: o sporazumu konačnu reč ima, na plebiscitarnom izjašnjavanju, članstvo (njih oko 450.000) Socijaldemokratske partije (SPD).

Njeno rukovodstvo je uvereno da će ga slediti partijski narod, ali je, uprkos tom optimizmu, situacija neizvesna: mnogi članovi najstarije (više od vek i po) nemačke političke stranke, pri čemu prednjači njen borbeni podmladak, ogorčeno se protive još jednom (trećem) gvozdenom zagrljaju (pre)moćne nemačke „gvozdene ledi“ Angele Merkel.

Referendumsko izjašnjavanje socijaldemokratskog članstva uvedeno je (prvi put) pre četiri godine, takođe povodom stvaranja velike koalicije s konzervativcima. I tada je bilo žustrih rasprava i sporenja o ustavnosti tog stranačkog „demokratskog iskoraka“, pa i zahteva da se o celom postupku izjasni Savezni ustavni sud. Tada su sudije odbile da se mešaju u stranačke stvari, objašnjavajući da one nisu i – državne. Sada se opet traži da se ponovo oglase i, možda, koriguju pređašnje stanovište.

[restrict]

Rekordni mandat 

Malo je, međutim, onih koji veruju da bi i ovaj pokušaj (konačnog) stvaranja vladajuće koalicije mogao, posle fijaska sa „Jamajkom“, zaista da propadne. Strpljenje gube i nemačka i evropska javnost: nikad ova tako važna zemlja nije bila toliko vremena posle izbora (od 24. septembra prošle godine) bez regularne i legitimne vlade. Većina duboko veruje da će Angela Merkel, trenutno u poziciji (tehničkog) „poslovođe“, doduše uz mnogo muke i političke drame, konačno biti u prilici da i zvanično „overi“ (rekordni) četvrti mandat na najvažnijem položaju u zemlji.

Zbog toga deluje (u najmanju ruku) intrigantno, upravo u ovom času, i pri toj činjenici, sve učestalije licitiranje s mogućim naslednicima Angele Merkel. Pri čemu se u prvi plan, i najčešće, isturaju dva imena: Jens Špan (37) i Anegret Kramp Karenbauer (55).

To (po)malo neobično, i ne uvek lako objašnjivo, licitiranje oživljava, s jedne strane, spekulacije kojima se baratalo (i) neposredno posle izbora za Bundestag (24. septembar prošle godine), kad se videlo da će sastavljanje vladajuće koalicione većine biti vraški težak posao. Tada je puštena u opticaj (malo verovatna) mogućnost da Merkelova (svojevoljno) siđe s kancelarskog trona na polovini mandata, posle dve godine. U tom kontekstu spekulisalo se i o njenom odlasku u Brisel, na mesto predsednika Evropskog saveta, posle (Poljaka) Donalda Tuska…

 Istorijska zasluga

S druge strane, postoji teza da je i Angela Merkel za to „kriva“. Iako kancelarka formalno (i stranački statutarno) ne može da imenuje svog naslednika (naslednicu), ona bi, nema sumnje, koliko god je to, direktno ili indirektno, moguće, da utiče na taj izbor. Veoma joj je stalo, konstatuje „Špigl“, da to bude ličnost koja će uspeti da očuva njeno (političko) „nasleđe“. A Merkelova, po mišljenju ovog uticajnog (i najčešće vrlo obaveštenog) političkog magazina, u (sopstvenu) „istorijsku“ zaslugu računa činjenicu da je modernizovala (konzervativnu) stranku, Hrišćansko demokratsku uniju (CDU), i učinila je (prvi put toliko) privlačnom za mlade ljude, žene i gradsko (građansko) stanovništvo.

A u taj „format“, i njen kriterijum, najbolje se u ovom času uklapa Anegret Kramp Karenbauer, predsednica pokrajinske vlade u Saru. Malo, ili gotovo nepoznato ime izvan Nemačke. Favorizujući upravo nju, Angela Merkel bi, konstatuju nemački mediji, da po svaku cenu spreči kandidaturu (pre)ambicioznog Jensa Špana. Plaši se da bi on partijsko „klatno“ vratio nazad i tako poništio njeno „istorijsko nasleđe“. Špan je, naime, miljenik desnog krila stranke, a ono, s pritajenom gorčinom i prigušenim gnevom, smatra da je Hrišćansko demokratska unija pod vođstvom Angele Merkel otišla „previše ulevo“.      

I jedno i drugo – „ustoličenje“ Anegret Kramp Karenbauer i osujećenje Jensa Špana – međutim, nije, iz različitih razloga, lako izvodljiv poduhvat čak i za tako spretnog političkog mahera (maherku) kao što je, pokazalo se to bezbroj puta, nesporno Merkelova.

 Drski galamdžija

Jens Špan se profilisao u najuticajnijeg stranačkog političara mlađe generacije i često otvorenog kritičara Merkelove. To ga je, uz nespornu kompetentnost – trenutno je državni sekretar u (veoma važnom) ministarstvu finansija koje je vodio sadašnji predsednik Bundestaga Volfgang Šojble – lansiralo u najuže partijsko rukovodstvo. Reč je, inače, o neobičnom, netipičnom profilu političara: s jedne strane, gotovo ortodoksni konzervativac, u partiji koja kao jednu od prioritetnih vrednosti drži (tradicionalni) brak i porodicu, a s druge strane, kao homoseksualac, što je javno obnarodovao, vatreni pobornik istopolnih brakova.

U javnim nastupima Špan je mahom provokativan. Ume da iritira druge, očigledno smišljeno. U jednom intervjuu „pozvao“ se na opasku Konrada Adenauera da je to najkraći put ka popularnosti. Valjda se zbog toga često oglašavao kao otvoreni kritičar Angele Merkel. Ona ga, kažu, smatra za jednog od najinteligentnijih i najborbenijih političara njegove generacije. Ali do javnosti je  „procurila“ i njena (navodna) konstatacija da je Špan galamdžija čije se samopouzdanje graniči sa drskošću.

 Elitistički hipsteri

Njegovom šefu, i zaštitniku, Šojbleu nije (previše) smetala činjenica da njegov pomoćnik provocira, i iritira, druge. Njemu je, važnije od toga, bilo da je Špan „maksimalno pripremljen“ i na poslu „maksimalno prilježan“.

Interesantno je da su britanski mediji, gotovo češće nego nemački, još od pre dve godine spominjali Špana kao naslednika Angele Merkel. Njemu, inače, veoma smeta „ekspanzija“ engleskog jezika. Ide mu „strašno na živce“, rekao je novinarima, kad mu se konobarica usred Berlina, „koji je, ako se ne varam, još uvek glavni grad Nemačke“, odmah obrati na engleskom. Smetaju mu „elitistički hipsteri“, koji se ne mešaju sa ostalim svetom, i stvaraju „paralelno društvo“. Apsurdno je, kaže, kad od migranata tražimo da uče nemački, kako bi se integrisali, a delu nemačkog društva se toleriše „ignorisanje nemačkog jezika“.

Mogućnost da Špan pobedi Merkelovu u unutarstranačkom duelu spada, primetio je svojevremeno „Politiko“, u domen fantastike. Uz tu konstataciju, išla je i opaska da će „mladi konzervativac“ biti najozbiljniji kandidat za kancelara kad Angela odluči da se povuče, zahvaljujući svojim sposobnostima i nezajažljivom ambicijom, ali i drskošću: nije se libio, u nekoliko navrata, da kritikuje kancelarku, izražavajući neslaganje s nekim njenim odlukama.

 Hlađenje pregrejane ambicije

Prvi znak, i nagoveštaj, usporavanja strelovite karijere Jensa Špana i hlađenja njegove pregrejane ambicioznosti biće konačno sklapanje koalicione vlade: ako ga u njoj ne bude, na ministarskom položaju. Ako zaista Špan ostane bez ministarske fotelje, a time i bez potrebnog iskustva na vlasti, njegove šanse da postane šef stranke i kancelar, kad se, i ako se, Merkelova povuče pre (narednih) izbora za Bundestag, zaista su ravne nuli.

A da li vreme, i Angela Merkel, rade za Karenbauerovu? Merkelova, izgleda, s većom izvesnošću nego, uvek nepredvidljivo, vreme. Ona je, na prvi pogled, primećuje „Špigl“, neka vrsta „mini Merkel“. Deluje, kao i Merkelova, smireno, kompetentno i pragmatično. To bi mogla biti, u isto vreme, i prednost i mana: posle dugih godina vladavine jedne ličnosti, traži se, na kancelarskom tronu, promena „u tonu i stilu“.

Anegret Kramp Karenbauer preporučuje, međutim, više ono u čemu se ona razlikuje od kancelarke, čiju naklonost, i poverenje, u ovom času uživa više nego kandidati ranije spominjani kao (njeni) izričiti favoriti. A među njima, i pre svih, reč je o Ursuli fon der Lajen, trenutno ministarki odbrane. Ona je dugo važila za najizglednijeg naslednika Angele Merkel. Ali to je, očigledno, već prošlo vreme.

 Udarac Martinu Šulcu

Iako dolazi iz majušne pokrajine (Sar ima manje stanovnika nego grad Keln, svega milion stanovnika) stekla je u stranci veliki politički kapital. Merkelova ceni to što njena trenutna štićenica „misli svojom glavom“. Pokazala je to u više slučajeva i prilika, povlačeći poteze koje Merkelova nije odobravala ili joj, u najmanju ruku, nisu bili po volji. Odlučila je, na primer, 2012. da kao predsednica pokrajinske vlade u Saru samo posle pola godine raspusti tamošnju „Jamajka“ koaliciju, „zbog diletantizma“ koalicionih liberala. Merkelova se tome protivila, iz straha da bi novi izbori mogli da budu „veoma rizičan eksperiment“. Anegret je ostala uporna i – isplatilo se: njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) prošla je bolje nego na prethodnim izborima, napravila je koaliciju sa socijaldemokratama, a „diletanti“ liberali su doživeli težak poraz.

Uoči poslednjih pokrajinskih izbora u Saru, mart prošle godine, uprkos (krajnje) lošim prognozama, stranka pod njenim vođstvom dobila je više od četrdeset procenata: bio je to prvi težak udarac za socijaldemokratskog kandidata za kancelara, i izazivača Angele Merkel, od kojeg se Martin Šulc, a reč je o njemu, nikad nije istinski oporavio.

Angela Merkel, kažu, namerava da ojača pozicije svojoj favoritkinji iz provincije ulaznicom na veliku (federalnu) scenu. Spekuliše se da bi za Karenbauerovu moglo da bude rezervisano neko od najvažnijih ministarskih mesta. Kancelarka bi, navodno, najviše volela da to bude ministarstvo spoljnih poslova: dinamični i intenzivni kontakti na svetskoj sceni lansiraju, po pravilu, šefa diplomatije u sam vrh liste popularnosti među političarima. S tom foteljom, međutim, računaju, po svemu sudeći, i socijaldemokrati, pa bi Merkelova morala da traži neko drugo rešenje.

Mediji primećuju da se Anegret Kremp Karenbauer ne žuri sa seobom iz Sarbrikena (glavni grad pokrajine) u Berlin. I da bi to moglo da se dogodi za dve godine, kad njen partijski prijatelj iz Sara Peter Altmajer, trenutno ministar finansija u tehničkoj vladi, ode, kako je planirano, u Brisel, za jednog od komesara evropske „vlade“.          

[/restrict]