Rovovi u pesku: kuda vodi „Katarska kriza“?

Ako sekvence događaja u jednom regionu dopuštaju da se nasluti kako će izgledati kratkoročni politički i vojni razvoj, izvesno je da aktuelna situacija na Bliskom istoku, posebno posle američkog obaranja aviona sirijske avijacije nadomak Rake, sada nikoga i nimalo ne ohrabruje

Kriza oko Katara i dalje daleko od razrešenja. Kada se čita popis aktera i događaja „Katarske krize“ – šeici, emiri i kraljevi uvređeni zbog dvorskih pučeva u susednim zemljama, otmice u lovačkim poterama i bogate otkupnine – može se učiniti da je reč o nekom delu epske fantastike. Daleko od toga. Naglo razbuktavanje ove kriza ogolelo je složen splet sukobljavanja zalivskih monarhija, regionalnih činilaca i velikih sila. Odvijanje krize na nekoliko nivoa pokazuje svu složenost situacije koja na području Bliskog istoka traje prilično dugo. Pojedini spoljnopolitički komentatori u američkim medijima (na primer Sajmon Henderson u Forin polisiju) ukazivali su uz izvesnu dozu sklonosti ka hiperboli da katarska varnica može da raspali bliskoistočnu buktinju na sličan način na koji je Sarajevski atentat vodio ka evropskom ratnom požaru.

Srećom, još uvek je situacija daleko od ratnog obračuna. Ali potezi koji vuku akteri ukazuju da je ona i dalje u najmanju ruku krajnje nepredvidljiva.
[restrict]

 JALOVA DIPLOMATIJA Katarska kriza do sada se pokazala otpornom na nekoliko diplomatskih inicijativa preduzetih za njeno razrešenje. Kuvajtski lider Sabah el Ahmed el Sabah je u nedelju pozvao arapske zalivske države da prevaziđu diplomatska sporenja sa Katarom. U javnom istupu povodom Ramazana molio se da urode plodom napori zarad „očuvanja naših zalivskih zemalja, njihovih naroda i da se izbegne sve ono što narušava njihove jake veze i što preti njihovoj bezbednosti i sigurnosti“. Od Kuvajta se očekuje da odigra značajnu posredničku ulogu u Zalivu a šeik El Sabah, koji je dugo u diplomatskim vodama, možda će biti nosilac ove inicijative. Sabahova „šatl diplomatija“ za sada nije dala rezultate.

Katarska televizija „Al Džazira“ prenela je da je i turski ministar spoljnih poslova Mavlut Čavušoglu izrazio želju da se diplomatski spor čim pre okonča. Razgovarao je sa šeikom El Sabahom u Kuvajtu i naveo je u izjavi za javnost da Turska neće zauzimati stranu u ovom sporu, ali da „neće oklevati da kaže šta je pogrešno“. Po njegovom sudu „problem ne može biti rešen embargom i sankcijama koje su dovde dovele“.

U „katarskom“ ključu verovatno treba posmatrati i najnoviju bliskoistočnu turneju iračkog premijera Hajdera el Abadija – u ponedeljak se uputio u Saudijsku Arabiju, a očekuje se da poseti i Iran i Kuvajt.

 AMERIČKI FAKTOR  Dodatne poteškoće unosi nejasan stav Sjedinjenih Američkih Država u ovoj krizi. Američki predsednik Donald Tramp je preko tvitera uputio poruku Kataru: „Tokom mog nedavnog puta na Bliski istok istakao sam da neće više biti finansiranja radikalne ideologije. Lideri su ukazali na Katar – pazite!“

No i pored oštre poruke američkog predsednika, američka administracija nastupa mnogo opreznije. Državni sekretar Reks Tilerson pokrenuo je posrednički napor kako bi se izašlo iz ćorsokaka. Sastao se s predstavnicima obe zainteresovane strane i pozvao je istovremeno i Katar da se uzdrži od finansiranja muslimanskih radikala, ali i antikatarsku koaliciju koju predvodi Saudijska Arabija da ne idu ka daljem zaoštravanju odnosa sa svojim susedom. Oštri uslovi koji Saudijci i njihovi saveznici nameću Kataru potpuno su neprihvatljivi. Ove zahteve je lapidarno sažeo ambasador UAE u SAD Jusef el Otaiba u članku za Volstrit džornal. On navodi da Katar mora da prizna da je „Doha postala finansijsko, medijsko i ideološko čvorište za teroriste. Potom ona mora da preduzme odlučujuće poteze kako bi jednom zasvagda rešila ovaj problem sa ekstremizmom – da obustavi njihovo finansiranje, da prekine mešanje u unutrašnje poslove svojih suseda, i da okonča medijsko podstrekivanje i radikalizaciju“.

Za SAD je prevashodno važno da očuva kontinuitet rada vazduhoplovne baze u Kataru u kojoj je smešteno i do 10.000 njenih vojnika i odakle izvodi vazdušne operacije u Avganistanu, Iraku i Siriji.

Potvrda dogovora između Katara i SAD o kupovini američkih aviona F-15 po svoj prilici treba da pošalje umirujuću poruku. O ovom dogovoru se razgovaralo još u novembru prošle godine i tada su SAD odobrile prodaju do 72 aviona F-15. Sada se govori o nešto manjem broju vazduhoplova, ali će vrednost eventualne transakcije i dalje biti zamašnih 12 milijardi dolara.

Amerikanci se nalaze u neugodnoj poziciji što tempo odvijanja krize ne zavisi od njih. Nju je nametnula Saudijska Arabija i ona je zasad otporna na posredničke napore i arapskih država, i SAD.

Nije lako održati savezničke odnose sa državama koje ne pokazuju volju da idu ka deeskalaciji tekuće krize i koje do tačke pucanja zatežu čitavu mrežu odnosa između država i nedržavnih političkih aktera od Mediterana do Indijskog okeana. Reči iračkog premijera Abadija da ne želi da njegova zemlja bude član bilo kakve osovine deluju praktično nedostižno za bilo koju zemlju tokom ovakve krize. Paradoksalan razvoj međunarodnih prilika doveo je do toga da one nedostižno deluju i sili poput Sjedinjenih Američkih Država. 

[/restrict]