Tamo daleko su prijatelji

Uz tretman nesrazmeran veličini dve zemlje i najviše potpisanih sporazuma u odnosu na druge učesnike izuzetno značajnog međunarodnog foruma u Pekingu, Kina je pokazala da, pored tradicionalnog prijateljstva, u Srbiji vidi i jednog od svojih najznačajnijih partnera u Evropi

Da strateško partnerstvo između jedne male zemlje, kao što je Srbija, i ekonomskog giganta kao što je Kina, nije puka kurtoazna fraza jasno se videlo na međunarodnom forumu „Pojas i put, međunarodna saradnja“, koji je organizovan pod pokroviteljstvom kineskog predsednika Si Đinpinga u Pekingu. Među 28 šefova država i vlada i šefova tri međunarodne organizacije – Ujedinjenih nacija, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke – premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić predvodio je delegaciju Srbije, jedine zemlje bivše Jugoslavije koja je učestvovala na ovom forumu. A da bi srdačnost i tradicionalno prijateljstvo bili posebno naglašeni, pored susreta državnika dve zemlje nesrazmernih dimenzija, različitog uticaja u svetu i veoma daleko jedna od druge, na svečanoj večeri dobrodošlice gostima i učesnicima Foruma u jednom trenutku salom se zaorila srpska pesma „Tamo daleko“.
STRATEŠKO PARTNERSTVO „Prijatelji koji dolaze izdaleka čine da jedna država brže napreduje“, rekao je predsednik Kine Si Đinping, čestitajući Vučiću pobedu na predsedničkim izborima. „Pod vašim rukovodstvom, Srbija će ekonomski i politički još brže napredovati. Vi ste doprineli dobrim odnosima naše dve zemlje. Naša bilateralna saradnja je trenutno na najvišem nivou. Spreman sam da radimo zajedno na učvršćivanju odnosa i strateškog partnerstva naše dve zemlje“, kazao je Si na odvojenom sastanku sa premijerom Vučićem.
A na sastanku sa premijerom Kine Li Kećangom, pored razgovora o konkretnim ekonomskim projektima, Vučićev kolega izrazio je nadu u proširenje oblasti saradnje. „Do sada smo imali uspeha u svemu što smo zajedno radili“, istakao je, uz zapažanje da mnoge druge zemlje primećuju da Srbija i Kina imaju specijalne veze i žele da dostignu taj nivo u svojim odnosima.
Takav tretman izaziva posebno zadovoljstvo, koje premijer Vučić nije ni krio: „Veoma sam ponosan i zadovoljan što je Srbija na svetskom događaju broj jedan na ovakav način zastupljena. Mislim da nismo obrukali naše građane i da mogu da budu zadovoljni onim što smo učinili. Uspeli smo da predstavimo sve naše projekte, da razgovaramo o važnim temama, ali i da vratimo nadu i rezultate građanima u našoj zemlji.“

DUGOROČNA INICIJATIVA Koliki je značaj ovog skupa pokazuju podaci o multidimenzionalnom konceptu poznatom kao Inicijativa „Put i pojas“. Inicijativa „Put i pojas“ ima dugoročni karakter, i za njeno ostvarivanje je predviđen rok od 35 godina i direktno učešće oko 60 zemalja Azije, Afrike i Evrope. Dosad je memorandume i druge dokumente o učešću u realizaciji Inicijative potpisala polovina – 30 zemalja. Prema dostupnim informacijama, cena ovog megaprojekta iznosiće oko 900 milijardi dolara, plus 315 milijardi dolara koje bi uložila Evropska unija za proširivanje i modernizaciju sopstvene infrastrukture.
Ambicioznom vizijom predviđeno je vaskrsenje drevnog Puta svile kao modernog putnog, trgovinskog i ekonomskog koridora od Šangaja do Berlina. „Put“ bi prolazio kroz Kinu, Mongoliju, Rusiju, Belorusiju, Poljsku i Nemačku, ukupnom dužinom od oko 13.000 kilometara, stvarajući ekonomsku zonu koja se prostire na više od trećine obima Zemlje.
Planom je obuhvaćena izgradnja brzih pruga, puteva i auto-puteva, mreža za prenos i distribuciju energije i mreža optičkih kablova. Gradovi i luke duž ove rute zabeležiće ekonomski razvoj.
Lanac infrastrukturnih projekata stvoriće najveći svetski ekonomski koridor, koji pokriva populaciju od 4,4 milijarde ljudi i ekonomije vredne ukupno 21 bilion (21.000 milijardi) dolara.
Do danas je duž pojasa uspostavljeno 50 industrijskih parkova, gde je trenutno zaposleno milion radnika, a doneli su 100 milijardi dolara prihoda zemljama u kojima se nalaze, samo kroz poreze.

SRBIJA PLUS 15 Zemlje jugoistočne i centralne Evrope, među kojima je i Srbija, učestvuju u Inicijativi kao grupacija „Kina plus 16“. Za realizaciju projekata infrastrukturnog povezivanja ove grupacije, kao dela globalnog projekta „Pojas i put“, Kina je izdvojila 13 milijardi dolara. Od toga, za Srbiju je u startu, kada je predviđeni iznos bio deset, a ne sadašnjih 13 milijardi dolara, odvojeno 1,5 milijardi dolara, što govori da naša zemlja ima vrlo značajnu ulogu u okviru Inicijative.
Preuzimanje „Železare Smederevo“ od strane kineske kompanije „Hestil“ zbog svog značaja je najvidljiviji znak te saradnje do sada i, pored izgradnje mosta Zemun–Borča, predstavlja valjan model buduće saradnje.
Ukupna vrednost svih infrastrukturnih projekata u Srbiji, koji se realizuju ili su u planu za naredni period, iznose 14,7 milijardi evra. Obraćajući se učesnicima foruma „Pojas i put, međunarodna saradnja“, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kazala je da je „za Srbiju pitanje transporta pitanje regionalne, kontinentalne i interkontinentalne saradnje, a naš cilj je da modernizujemo, rekonstruišemo, i gde je potrebno, gradimo nove deonice i objekte na glavnim evropskim transportnim koridorima“, posebno naglašavajući da je Srbija već implementirala „konektiviti agendu“ na koju se oslanja velika kineska inicijativa „Jedan pojas – jedan put“, i objasnila da taj pristup ne uključuje samo povezivanje infrastrukture već i reformske mere u cilju postizanja interoperabilnosti transportnih sistema.
Kao primer, Mihajlovićeva je navela da ukupno vreme potrebno za železnički transport od Soluna do Budimpešte, na 180 kilometara dužem Koridoru 4 iznosi 26,5 sati, dok je na Koridoru 10 za istu rutu potrebno 49 sati. To je zato što se čak 25 sati troši samo na carinske procedure na Koridoru 10, rekla je ministarka Mihajlović, ističući da je naša zemlja inicijator pristupa sa jednom carinskom ispostavom za sve granične prelaze sa susedima. A što se tiče Kine, od januara ove godine građani obe zemlje mogu da se posećuju bez viza.

PRUGE I PUTEVI Inicijativa „Jedan pojas – jedan put“ danas je u savremenom svetu najznačajnije mesto za rešavanje i problema putne, železničke i aerodromske infrastrukture, ali i put kojim se rešava odnos mira i budućnosti, gde drugačiji narodi, druge religije mogu da se razumeju i da žive zajedno, istakao je premijer Vučić na sastanku sa premijerom Kine, posle kojeg je usledilo potpisivanje Sporazuma o zajmu sa „Eksim bankom“ za finansiranje Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke deonice Beograd Centar – Stara Pazova.
Ne skrivajući ponos, Vučić je naveo da je Srbija potpisala najviše ugovora na forumu u Kini. Pominjući infrastrukturne projekte premijer je ponovio da će za nepune tri godine vozovi od centra Beograda do centra Novog Sada stizati za 45 minuta i da će razvijati brzinu do 200 kilometara na sat, a „sada će se od Beograda do Budimpešte stizati za oko tri sata“.
Potpisan je važan ugovor vezan za Koridor 11, odnosno spajanje Srbije sa Crnom Gorom i izlazak na more. Radi se o vrlo važnoj deonici Preljina–Čačak–Požega, teškoj deonici od 30 kilometara sa 27 mostova i tri tunela…
Kada su u pitanju budući planovi i projekti, treba pomenuti dogovore u vezi s našim širokopojasnim internet-mrežama, daljim aktivnostima što se tiče optičkih vlakana i kablova, a sve u cilju uspostavljanja nove mreže i stvaranja uslova da se uđe u razgovore ili sa „Huavejem“ ili ZTE, odnosno sa nekom kineskom kompanijom, a na temu 5-Ge mreže. Vučić je to objasnio rekavši da smo „sve do sada imali komunikacije ljudi sa ljudima, a u budućnosti ćemo imati komunikaciju mašina sa mašinama i ne smemo da zaostanemo. Moramo da imamo spremnu infrastrukturu i u tom pogledu“.
Razgovaralo se i o Aerodromu „Nikola Tesla“, uz očekivanje da se dve kineske kompanije jave u vezi s tim i podignu i cenu i ugled jednom od najbrže rastućih, ako ne i najbrže rastućem aerodromu u Evropi. Tu je i otvaranje avio-linije Beograd–Peking, koju je podržao i kineski predsednik Si Đinping.
Posebni razgovori vođeni su sa dve kineske kompanije u vezi s RTB Bor, a premijer Vučić je razgovarao i sa jednim od najbogatijih ljudi u Makau koji je posebno zainteresovan i za RTB Bor, ali i za banje i turizam u Srbiji. Srbija je ponudila najbolje uslove i veliku državnu pomoć i podršku sve u cilju da se reše problemi i donese budućnost istoku Srbije. Do detalja se razgovaralo i o rešavanju problema „Ikarbusa“, gde radi 250 ljudi…
Forum je okončan čileanskim i grčkim predlogom da se Forum održava jednom godišnje ili jednom u dve godine, a premijer Aleksandar Vučić predložio je da sledeći Forum inicijative „Jedan pojas – jedan put“ bude u Srbiji.
„Mi smo jedna od najmanjih zemalja ovde, pa sam slobodan da predložim da se sledeći forum održi u Srbiji. Znam da ovo nije skromno s moje strane, ali dobrodošli ste u Srbiju“, naveo je u svom obraćanju premijer Vučić. Ukoliko bi se zaista naredni samit dešavao u Srbiji, to bi bio veliki dokaz poverenja Kine u našu zemlju, a dolazak još više investitora bio bi izvesniji.