Ruska muzika u Ruskom domu

O koncertu gudačkog kvarteta i solista Astrahanskog teatra opere i baleta

Izveden je repertoar ruskih solo pesama romantizma i početka 20. veka, koje se skoro nikad ne nalaze na repertoarima naših pevača, te se retko čuju u Beogradu. Shodno tome, u publici nisu primećene koleginice, operske i solo pevačice, koje bi ponešto naučile i saznale na ovom koncertu

Veliki muzički čas velike ruske muzike organizovao je Ruski dom u Beogradu 5. maja – koncert gudačkog kvarteta i solista Astrahanskog teatra opere i baleta. Učeni na tradicijama najbolje škole klasične muzike umetnici su izveli stilski ujednačen program sa delima Čajkovskog, Rahmanjinova i Rimskog-Korsakova, sa jednim gostujućim Mocartom. Prvi stav Mocartovog Divertimenta u Ef-duru poslužio je gudačkom kvartetu (Denis Kostiljov – prva violina, Valentin Rulev – druga violina, Julija Kuhar – viola, Aleksandra Starkova – violončelo) da ispita akustiku prostora i svoje zvučanje u njemu. Kao kvartet su u programu predstavili još dva stava (Andante i Skerco) iz Gudačkog kvarteta op. 11 br. 1 P. I. Čajkovskog, razvijenih i širokih ruskih tema i prekrasnog balansa instrumenata, kao i malo poznati dvostavačni kvartet Rahmanjinova (Romansa i Skerco), komponovan 1899. godine, a štampan tek 1947, koji je predstavio izvođače kao uigrani ansambl mekog i sonornog zvuka, sa prvorazrednom drugom violinom.

[restrict]

Kvarteti su predstavljali predah za pravu zvezdu programa, izvanredni sopran Jelenu Razguljajevu, laureata ruskih i međunarodnih takmičenja, solistkinju Astrahanskog državnog teatra opere i baleta, gostujuću Boljšog teatra, dok ju je na klaviru pratila odlična Guzalj Tagijeva. Izveden je repertoar ruskih solo pesama romantizma i početka 20. veka, koje se skoro nikad ne nalaze na repertoarima naših pevača, te se retko čuju u Beogradu. Shodno tome, u publici nisu primećene koleginice, operske i solo pevačice, koje bi ponešto naučile i saznale na ovom koncertu. Veliku salu Ruskog doma ispunila je publika koja voli muziku, a priređeno je zaista pravo uživanje.

Operski pevači u principu retko izvode solo pesme, jer interpretacija zahteva sasvim drugačiji pristup tretmanu glasa, prostora i dikcije od nastupa na operskoj sceni. U ovom slučaju primadona je lako prilagodila svoj operski glas velikog volumena kamernoj muzici, a pijanistkinja je bila sasvim na zvučnom nivou solistkinje, da bi je podržala u romantičnim uzletima ruske muzike. Tri pesme Nikolaja Rimskog-Korsakova na tekstove ruskih pesnika, kao svetle minijature, otvorile su mesto za bolnog Čajkovskog (Zaboraviti tako brzo, Usred mračnih dana). Zahtevne solističke partiture pružile su Jeleni Razguljajevoj priliku da razigra svoj bogati glas, od mekih dubina do mekih visina, sa forte momentima koji nikad ne prelaze u neprijatni, oštri zvuk. Dodajemo, intonacija je bila savršena, tek da se zna, u pesmama koje su sve samo ne jednostavne.

Sergej Rahmanjinov je bio dominantan u ovom preseku ruske muzike, kao najviši domet koncerta. Uz pratnju klavira, kome su se povremeno pridruživali violina i violončelo, nizale su se uzbudljive minijature različitih raspoloženja, koje je solistkinja izvodila sa visokim i istančanim smislom za dramaturgiju i scenski pokret i gest. Kao u operi, svaka pesma je imala i dramski, a ne samo muzički akcenat, ali sve sa merom. Izdvajamo pesme Bele rade i Ispred mog prozora. Na kraju su nastupili svi izvođači u raskošnim aranžmanima pesama U tišini noći i Prolećne vode, da bi se aplauzima publike odužili u dva bisa. Posle ozbiljnosti oficijelnog programa, bisovi su došli kao osveženje i iznenađenje. I solistkinja i muzičari su pokazali svoje drugo lice, šarm i duhovitost koje nisu hteli ili smeli da prikažu do tada. Ozbiljna muzika, tragični siže, ozbiljan pristup. Publika je bisove pozdravila ovacijama, što je znak da je možda i glavni program mogao biti lakši i lepršaviji. Jedina slaba karika bio je apsolutni nedostatak programa, tako da su slušaoci mogli samo da naslute šta se izvodi, go with the flow, što bi rekli rokeri. Šteta, jer bi ne samo nazivi kompozicija već i njihovi tekstovi po delima Tolstoja, Maikova, Njekrasova i drugih ruskih pesnika i pisaca, da su štampani kao program, doprineli većem razumevanju ove umetnički vrhunske revije slovenske muzike.            

[/restrict]