Izlog knjige

Santjago Ronkaljolo
STID
„Agora“, Beograd, 2017

Intimna kamera romana Stid velikog peruanskog pisca Santjaga Ronkaljola (1975) prati članove tri generacije jedne prosečne porodice u Limi. Roman jednostavnim i neposrednim jezikom oslikava život iznutra, onakav kakav zaista jeste, u Peruu, u Japanu, u Meksiku. Ili Srbiji.
Šest tačaka gledišta ogoljavaju izgubljene iluzije tri generacije. Protagonisti romana suočavaju se sa problemima tipičnim za svoje godine i sredinu u kojoj žive. Sredovečni Alfredo saznaje da mu je ostalo još šest meseci života (i dve godine da isplati hipoteku), njegova žena Lusi u nedostatku životnih (i bračnih) uzbuđenja sama sebi piše anonimne erotske poruke. Njihova trinaestogodišnja ćerka Marijana između licemerja okruženja i porodične anemije odlučuje da žrtvuje – sebe. Najmlađi član porodice Serhio, simbol dečje nevinosti/surovosti, živi u svetu mašte na oštroj ivici tragične stvarnosti. A senilni Dejka jednako je željan ljubavi, pažnje i društva, u staračkom domu ili porodici. Junacima se pridružuje i mačor Roki, koji romanu daje nesvakidašnji ritam, komičnost i uravnoteženost.

Gi Metan
RUSIJA – ZAPAD. HILJADU GODINA RATA. RUSOFOBIJA OD KARLA VELIKOG DO UKRAJINSKE KRIZE

„Akademska knjiga“, Novi Sad, „Informatika“, Beograd, 2017

U ovoj knjizi autor postavlja pitanje: Zašto Sjedinjene Američke Države i Evropa toliko mrze Rusiju? Iako Rusija više nije pretnja, Berlin više nije meta njenih projektila, i uprkos jedinstvenoj činjenici da se njeno carstvo razjedinilo bez krvoprolića pruživši nezavisnost za petnaest novih država, mržnja i ocrnjivanje Rusije dostigli su ogromne razmere u medijima, akademskim krugovima i unutar političkih elita u zapadnom svetu. Da bi razumeo tu pojavu koja je postala histerična od ukrajinske krize, Gi Metan se vraća u povest, do Karla Velikog, koji je osnovao prvo zapadno carstvo 800. godine. On bez ijednog tabua i predrasude ispituje religijske, geopolitičke i ideološke korene zapadne rusofobije, i otkriva najdublje motive antiruskog i antiputinovskog narativa, uobičajenog i opšteprihvaćenog u zapadnim medijima, kako bi pružio novu priliku za pomirenjem.
Gi Metan, švajcarski je novinar i političar, bio je direktor i glavni urednik časopisa Tribune de Genève, trenutno je izvršni direktor Ženevskog kluba novinara i kolumnista više švajcarskih časopisa.

Anhel Esteban, Ana Galjego Kujnas
OD GABA DO MARIJA: RODOSLOV „HISPANOAMERIČKOG BUMA“
„Dereta“, Beograd, 2016

Priča o „hispanoameričkom bumu“ pre svega je priča o dva velika pisca Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum“, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu“.