Vratiće se Marks („MALO MORGEN“ ILI „MALO MORGAN“ – TREĆI DEO)

Suština kapitalizma jeste podsticanje rasta proizvodnje većom potrošnjom, jer samo to vodi kapitalističkom razvoju na zdravim osnovama. Ali to znači i drugačiju preraspodelu ostvarenog profita, što se pokušalo takozvanim „humanim kapitalizmom“ druge polovine prošlog veka

Piše Dragan Mraović

Zahtev svetske finansijske oligarhije je „upravljivost“ državama, a ne demokratija i garancija socijalnih prava. Jer, kaže JP Morgan: ustavi nastali posle fašizma štite prava radnika i sprečavaju ekonomske „reforme“, odnosno smanjivanje plata, penzija, nametanje bankarskih i poreskih opterećenja. Ti ustavi daju pravo čak i na javne demonstracije nezadovoljstva, konstatuju zaprepašćeno Morganovi teoretičari, što je nedopustivo sa njihovog stanovišta. Moraju se uskratiti sindikalna prava radnika, preseliti proizvodnja iz razvijenih zemalja u nerazvijene, zbog jeftine radne snage i nepostojanja sindikalne zaštite ili preseliti jeftina radna snaga iz „trećeg sveta“ u razvijene zemlje Zapada, ostavljajući Evropljane bez posla.

[restrict]

TRAMP U GRLU Tu je tvorcima tog modela sveta zastala Trampova kost u grlu. On hoće da vrati američku proizvodnju Amerikancima, smanjujući time basnoslovne profite neoliberalnih robovlasnika, a zapošljavajući skuplju i kvalitetniju američku radnu snagu. To je ogroman zalogaj. To je socijalna mera. Uvereni smo da Tramp to hoće. A da li će i moći? Setimo se da su u Americi ubijena četiri predsednika. A danas je tehnologija unapređena.

Takvo ekonomsko ponašanje neoliberala je do sada proizvelo samo još veću nezaposlenost u EU i sve veću eliminaciju stalnog radnog odnosa, jer se samo u radnom odnosu na određeno vreme mogu nametati robovlasnički vidovi ponašanja poslodavaca čiji je temelj ucena nesigurnošću radnog mesta. U takvim političkim i ekonomskim orijentacijama mladi nemaju šansu. Ne mogu da planiraju svoju budućnost, porodicu, da odgajaju decu. Osuđeni su na beznađe. A posledice beznađa su katastrofalne. Tek površina tog perverznog brega su droga, pedofilija, pederastija, kriminal. Ko u to ne veruje, neka gleda američki ID kanal, koji je za pohvalu ne samo zbog njegove profesionalnosti već i, naročito, zbog upozorenja koja šalje predstavljajući nam dokumentarno i tamnu stranu američke neoliberalne svakodnevice lišene duhovnih vrednosti.

DOMANOVIĆ I EU MMF, kao instrument JP Morgana i sličnih, traži smanjenje davanja u socijalne svrhe, odnosno smanjenje penzija i eliminisanje kontributivnog faktora u njihovom obračunu, što je čista pljačka onih koji su celog života ulagali u penzioni fond, ukidanje besplatnog školovanja i zdravstva, povećanje radnih normi i smanjenje plata, produženje starosne granice za penzionisanje (što povećava nezaposlenost mladih), rasprodaju društvenih i državnih resursa. To je dogma koja je uništila doskorašnjeg italijanskog premijera Matea Rencija, a već ozbiljno poljuljala narodno poverenje i u naše bezalternativne političare. Poput Domanovićevog „Vođe“, i naša „politička elita“ ide naslepo u antidemokratski EU ambis, ne shvatajući da rast proizvodnje robe po neoliberalnom modelu zahteva da se demokratija ograniči u terminalnoj fazi globalizacije da bi se malo odložila neminovna smrt globalističog modela. Ne vide da nas vode u antidemokratiju. Naše nagoveštene ustavne promene imale bi samo taj cilj. Renci je platio političku cenu (nažalost, nije kažnjen kao i svako ko upropasti državnu imovinu) takvog svog nastojanja u kome je imao zadatak da sprovede reforme kojima bi se omogućilo da vlada kontroliše izbor ustavnih organa i da svede na minimum ustavno delovanje parlamenta, ustavnog suda, najviših sudskih organa, predsednika države, da prebaci izbor senatora iz sfere izborne volje građana na prizemni nivo regionalnih i opštinskih partijskih aparatčika, koji bi između sebe birali partijske senatore, pri čemu bi građani bili potpuno isključeni iz procesa izbora upravo onih koji potom upravljaju njihovom sudbinom. To bi se i nama desilo u slučaju promena Ustava Srbije u sadašnjim uslovima i sa sadašnjom političkom orijentacijom takozvane političke „elite“.

Pošto su zemlje BRIKS-a postale veliki konkurent neoliberalnoj ekonomiji i, srećom, nastavljaju taj trend – kažemo srećom, jer bez ravnoteže nema opstanka u prirodi, pa ni spasa ljudskoj rasi – neoliberalni krugovi smislili su da bar trenutno poboljšaju svoju konkurentnost, dakle njih oko pet stotina miliona iz EU–SAD falange, u odnosu na nekoliko milijardi duša u nastajućem političko ekonomskom bloku Rusije, Kine, Brazila, Indije i Južne Afrike, tako što će ukinuti i ono malo preostalih socijalnih prava, smanjiti plate i penzije, produžiti radno vreme za isti ili i manji novac, jer im ne pada na um da podignu konkurentnost i standard građana nauštrb svog profita. Naravno, i to je kratak fitilj, jer je eksplozija neoliberalnog modela neizbežna.

POLITIKA MIGRACIJA A rotšildi, rokfeleri, morgani… su osmislili i politiku migracija, kao što je ova u toku, ovaj nasrtaj takozvanih „migranata“ na Evropu, jer ako se dovedu u Nemačku ti nesrećnici, kao što su oni iz Sirije, Avganistana i ko zna odakle, kojima su neokon gazde uništile otadžbinu sa namerom da ih proizvedu u „migrante“, oni će biti spremni da rade u Nemačkoj i za četvrtinu plate nemačkog radnika. Namerno ih ne kvalifikuju kao izbeglice, jer onda ne bi mogli da ih ovako ponižavaju i ucenjuju kao kada su migranti. Ratne i političke izbeglice moraju da prime, a migrante ne moraju, po međunarodnom pravu. To je još jedno licemerje Angele Merkel. Dolaskom samo probranih migranata nemački radnik biće prinuđen da radi za manje novca nego sada da bi sačuvao svoje radno mesto. Ovakvom logikom Angela Merkel, jedan od tvoraca te nesrećne epizode ljudske istorije, rizikuje da izazove veliki sukob Nemaca i migranata. Povremene varnice smo već videli, i ne gase se. Naprotiv, sve su češće. Neokonski krugovi to često definišu kao „ispade neonacista“. Rekli bismo radije da se radi o odbrani prava nemačkog radnika da se vrednuje njegov rad, a ne da se manevrima oligarhija usmerenim na očuvanje njihovog profita uništava njegov socijalni status. Jer gro „migranata“, koji nisu definisani kao ratne izbeglice, radno je maksimalno sposoban. To su uglavnom mladi i nimalo izmoždeni ljudi između 25 i 35 godina. To su programirani jeftini radnici iz „trećeg sveta“, dovedeni u EU nečijim parama da stvore problem zapadnim radnicima izazivajući pad nadnica. To neminovno vodi u sukob. I to fizički. Jer borba za opstanak je nemilosrdna u živom svetu. Svetu „po sebi“, kako bi rekao Sartr. Uzgred, ni svet „za sebe“, priroda, nema veliku budućnost sa ekološkom katastrofom koju izaziva naše ponašanje prema planeti. Ti „migranti“ traže da idu baš u Nemačku, eventualno Švajcarsku, Englesku, iako neki od njih nisu do juče ni znali gde su te zemlje. Znači da je neko rekao tim instrumentalizovanim „migrantima“ da moraju to da traže, valjda neko ko je i finansirao njihovu „migraciju“ kako bi njihovim cunamijem srozao nadnice zapadnoevropskih radnika, izazvao pad kvaliteta robe, i time uvećao profit neoliberalnih oligarha.

NEOLIBERALNI SAMRTNIK Ali sve to neće pomoći spasu propalog neokon projekta, samim time i projekta EU ovakve kakva je, naravno ni projektu evra kao monete za finansijsku kontrolu zemalja EU od strane bilderberško-trilateralne mafije, jer globalistički pristup ekonomiji podrazumeva stalni rast industrijske proizvodnje, koja je sada dostigla vrhunac, kao i smanjenje prihoda ljudi koji rade, pa time i potrošnje. Manjom potrošnjom se ne stiže do veće proizvodnje, zbog pada potražnje. Zato nije moguće voditi ekonomsku politiku rasta u tim uslovima, čak i kada se ograniče demokratske slobode i socijalna prava. Ne može se roba prodavati gladnoj sirotinji. Zato sada neoliberalno kučence juri ukrug svoj rep. Približava se čas bankrota.

U nameri da se veštačkim disanjem produži vek neoliberalnom samrtniku, pribegava se ograničavanju demokratije, što se želi postići i najavljenom promenom srpskog ustava. Naime, ustavnim ograničenjima se želi centralizovati vlast u izvršnim organima države i oslabiti naš već ionako amorfni parlament, pri čemu bi poslanici bili svedeni na izvršioce odluka međunarodnih organizama koje niko nije birao, a koji zastupaju interese krupnog kapitala. Pod parolom „to od nas EU traži“ guše se socijalna prava, opet ruši spomenik Dimitriju Tucoviću, gase se prava stečena u dva veka radničkih i sindikalnih borbi. Pri tome, razni „malo Morgani“ nisu uopšte uočili da glavne prepreke globalizaciji nisu otpor društvenih klasa, koji srećom nije baš zanemarljiv, a koje bi trebalo da plate troškove te globalizacije usmerene na ostvarivanje profita neokon finansijskih krugova, već su u pitanju dva objektivna faktora koji čak ni ne zavise od ljudske političke volje, pa ih ni trilateralna bilderberška mafija ne može kontrolisati politički, niti vojno. Naime, neoliberalni koncept podstiče rast proizvodnje po svaku cenu, nasuprot padu potražnje izazvanom egoističkom ekonomskom politikom tih istih neokonskih krugova kojom su doveli do viška proizvodnje, jer je njihova ideja vodilja ekonomski i finansijski larpurlartizam – profit radi profita, što je besmisleno, ako tržište ne može da izravna bilans proizvodnja–potrošnja, odnosno ponuda–potražnja. Suština kapitalizma jeste podsticanje rasta proizvodnje većom potrošnjom, jer samo to vodi kapitalističkom razvoju na zdravim osnovama. Ali to znači i drugačiju preraspodelu ostvarenog profita, što se pokušalo takozvanim „humanim kapitalizmom“ druge polovine prošlog veka. Sve ostalo su špekulacija i berza kao vrhunski instrumenti neoliberalističke prevare. Ta negativna disproporcija između ponude i potražnje, izazvana neoliberalnim konceptom ekonomskih odnosa, do sada se amortizovala nasilnim širenjem tržišne ekonomije u zemlje koje je do tada nisu imale, kao što je bila, recimo, Jugoslavija. Globalizacija je dostigla, međutim, stadijum da to širenje ne može više da amortizuje negativne efekte američkog neokon pristupa ekonomiji, a na to je bitno uticalo i ubrzano jačanje Rusije i Kine koje otežava pomenuto širenje, jer te zemlje nude alternativu drugačijih društvenih odnosa, koju srpska vlast neće da vidi i tvrdoglavo tvrdi da EU nema alternativu. A poznato je da uman čovek uvek ima alternativu. I to ne jednu. Ako se nastavi današnji trend raspodele društvenih dobara, vratiće se Marks! Doći će do svetske revolucije poniženih i opljačkanih.

 STAKLENE PERLE Građani Srbije će verovatno uskoro biti stavljeni na nova iskušenja koja će im prirediti vlast usmerena uvek i samo na evrokratska bezglavlja. I to ne samo ustavna. Biće im ponuđena i druga „malo Morgan“ rešenja, odnosno da prodaju u bescenje svoje životne resurse, svoje nacionalno dostojanstvo, budućnost svoje dece u zamenu za EU staklene perle. Ako vlast u Srbiji ne zna za sve ovo „jer joj to niko još nije rekao“, eto, sada joj je sve rečeno. Ako joj namere novog američkog predsednika ne otvaraju nove vidike, onda ta vlast mora da ode. Srpskom narodu nisu potrebne poluslepe krtice, već sokolovi koji vide daleko.

Ipak, mudre su rime pesnika Rajka Petrova Noga: „Nije sve propalo, kad propalo sve je.“ Zato bi prvi korak građana Srbije ka spasenju iz EU beznađa bio da, na zahtev „malo Morgan“, kažu „malo morgen“! I da izaberu novog predsednika koji će to ispoštovati. Ali da se pre toga utvrdi mehanizam kako će on biti i kažnjen ako ne sledi svoja obećanja.

Po dolasku Donalda Trampa na čelo SAD čini se da je to moguće uraditi pod manjim budućim pritiskom Zapada. Naravno, to pretpostavlja i dalje dobru saradnju sa Zapadom, ali od sada nadalje samo onu koja je u interesu zemlje Srbije. Sve je to moguće ako se sledi američka izreka: „Ako hoćeš, onda i možeš“! Tako građani Srbije neće morati da idu ni u kakvu lažnu „Evropu“, već će biti i dalje tamo gde i jesu, u Evropi. Nisu oni ni u kakvom getu nepostojećeg zapadnog Balkana, jer je EU samo deo „Stare dame“, ali će raskidom sa briselokratijom otvoriti sebi i vrata sveta u kojima Brisel nije više jedina alternativa za budućnost. Štaviše, on to uopšte nije, jer je Evropska unija ionako suviše sklerotična, a sada kada je u terminalnoj fazi, ona svakako ne može biti ne jedina već ne može biti nikakva alternativa.

Evropska unija je prošlost! Budućnost Srbije je da se ravna sa svetom, a ne sa nekom EU palankom.      

Kraj

[/restrict]