Svaka sila za vremena

Dragomir Antonić 

Vreme komandovanja svim i svakim je prošlo. Što je ta činjenica promakla SAD i NATO, sami su krivi. U opštem stradanju koje su spremni da izazovu neće biti povlašćenih ni zaštićenih

Kraj istorije, napisa Fukujama. Onda se predomisli. Kraj unipolarnog sveta – na srpskom – kraj dominacije SAD u svetu. Mož’ da bude al’ ne mora da znači, rekli bi sumnjičavi. U svakom slučaju veliko komešanje na globalnom i lokalnom planu se više ne da sakriti. Da li je došao kraj sveta? Hoće li biti smaka sveta?, pitaju se milioni običnih ljudi, koji se u stvarnom životu inače ni za šta ne pitaju. Šta da se radi: Mnogo pitanja – nigde suvislog odgovora.

[restrict]

KRAJ RASUĐIVANJA U narodnoj tradiciji kad sa svih strana pljušte pitanja, a odgovora nema, veruje se da je došlo doba kad pamet i razumno rasuđivanje više ne vladaju svetom i ljudima, već na scenu stupaju raznorazni demoni, ale, veštice i ostale karakondžule. Ako je Fukujama mogao da napiše da je stigao kraj istorije, onda se danas sme slobodno napisati da je došao kraj razumnog rasuđivanja. Kraj zdravog razuma je stigao i bez Šojića. Jednostavno, pamet i razum su proterani. Na sceni vlada pravo jačeg. Bez srama. Gola sila na delu, a laž je svuda.

Ksenija Maricki Gađanski u knjizi „O mitu i religiji“ navodi stihove antičkog pesnika Hesioda (živeo 700 godina pre Hrista) kojim taj antički seljak iz Male Azije slika opštu dekadenciju sa zlokobnim proročanstvom o još gorim izgledima koji čekaju čoveka u budućnosti. Evo nekoliko stihova: Sudiće šaka; jedni će drugima gradove harat / Zakletva prava, ni pravda, ni dobro cijenit se neće / Više će štovat onog koji vara i tlači / Pravo će jačeg vladati, a stida će nestati posve!

U bilo kom pravcu da pogledate, prema bilo kojoj strani sveta da se okrenete, videćete laž, razaranje, uništenje gradova starih civilizacija i smrt miliona običnih ljudi. Ne da se sakriti – bez obzira koliko se NATO monstrumi i njihova zlom opsednuta perjanica SAD trudili da sopstveno zlo pripišu drugom – stradanje i bezdušno ubijanje čitavih naroda. Ubijaju koga god stignu i gde god im se prohte. Čine zlo i na Boga ne misle, jer su se Boga odavno odrekli i stavili pod okrilje Sotone. Uzdaju se u njega, njemu se klanjaju i spomenike podižu. Zašto to rade, razumnom biću je neshvatljivo. Šta oni već nemaju da bi im još nešto trebalo? Šta će raditi i gde će živeti kad sve unište. Nad kim će vladati kad nikog drugog sem njih ne bude. Opsednuti pohlepom i moći veruju da su nedodirljivi. Da opšta kataklizma u koju svet guraju i sami srljaju neće njih ni okrznuti, a kamoli uništiti. U mnogo većoj su opasnosti nego što mogu i zamisliti. Zato bi valjalo da se prizovu pameti dok još ima vremena.

 

ŠTA JE GOVORIO APOSTOL PAVLE Niko im ne spori da su jaki i moćni, ali i oni moraju razumeti da drugi nisu više bespomoćni i da žele živeti na način koji sami izaberu, ne mešajući se u tuđi način življenja. Vreme komandovanja svim i svakim je prošlo. Što im je ta činjenica promakla, sami su krivi. U opštem stradanju koje su spremni da izazovu neće biti povlašćenih ni zaštićenih, a kad se to desi, više neće biti važno ko je u pravu, ko je prvi počeo.

Nama običnim ljudima, naizgled bez sile i moći, snagu i spas pružiće nam vera u Gospoda. Držimo se vere i načela zapisanih u svetim knjigama. Ne samo kod hrišćana, jer dobro je zapisano u svim knjigama svetih. Nijedna vera ne propoveda zlo. Kod hrišćana se hiljadama godina poziva na ljubav i trpeljivost. „Ljubi bližnjeg svojega kao sebe samog“, zapisano je u Svetom pismu. Apostol Pavle je govorio da se sav zakon ispunjava u toj rečenici. Pamtimo ove reči i poštujmo ih. Biće svima lakše i bolje. Ne činimo drugima ono što ne bismo voleli da drugi čine nama, takođe su reči iz Svetog pisma. Verujte, nije teško činiti dobro. Kad neko dobro delo učinite, lepo je i vama i onom kome ste dobro učinili. Zato se trudimo da što više dobrih dela činimo. Ne može zlo savladati dobro, niti laž zauvek pobediti istinu. Uvek se istina sazna, jer zaklela se zemlja raju da se tajne sve doznaju, kaže narodna poslovica.

Istina je junak / Drži se ko stena / I kad na nju zine hala / i kad misliš da je pala / Pobeda je njena! Davno je napisao čika Jova Zmaj.

Zato, ne bojte se, pravoslavna braćo. Budimo jedni uz druge, jer je svaka sila za vremena, a Božja doveka.               

[/restrict]