KA SLOVESNOM IŠČITAVANJU STVARNOSTI

Piše Vladimir Dimitrijević

Jedan lični izbor za one koji vole oštro pero i sokolovo oko u pisaca

Naravno da Beogradski sajam knjiga ne posustaje, iako mu mnogi, već godinama, proriču smak i slom. Kao i svake godine, potpisnik ovih redova je napravio, za čitaoce „Pečata“, ličan (nadamo se ne i neobjektivan) izbor onoga što vredi potražiti.

SABRANA DELA GRIGORIJA BOŽOVIĆA Godine 1944, ne zna se ni zbog čega, ni na kojim osnovama, nove vlasti streljale su veličanstvenog srpskog pripovedača i putopisca Grigorija Božovića, velikog sina Ibarskog Kolašina (rodnog kraja omiljenog Vukovog pevača Starca Milije) i pesnika Stare Srbije, koji je opevao ono trajno ne samo kod svojih sunarodnika nego i kod Arbanasa, čije je čojstvo i junaštvo umeo da poštuje kao i čojstvo i junaštvo Srba. Živog i sočnog jezika, majstorske prozne kičice, ovaj pisac je, sve do početka devedesetih godina prošlog veka, bio i prećutan i precrtan, da bi najzad ove, 2016, dobio dva toma Sabranih dela u Zavodu za udžbenike: u jednom tomu je proza, u drugom su putopisi. Priredio ih je poznavalac Božovićeve proze Jordan Ristić, s velikom pažnjom i razumevanjem.
Sada se samo očekuje da Grigorije Božović uđe u lektiru naših škola – ne samo da bismo se učili rodoljublju nego i dubokoj čovečnosti, koja nema u sebi ničeg šovenski netrpeljivog i ograničenog. Grigorije Božović je bio književnik, ali i zatočnik i zavetnik temeljnih vrednosti hrišćanske civilizacije, što mu obezbeđuje trajno mesto u našoj književnosti.

NOVA IZDANJA „PROMETEJA“ Pored sjajnih knjiga novosadskog „Prometeja“, koje se bave Prvim svetskim ratom (evo i knjige o logoru Nađmeđer Isidora Ćukovića), ove godine nas je obradovao naslov Srbi u Habzburškoj monarhiji 1526–1918 (autori: Dejan Mikavica, Nenad Lemajić, Goran Vasin, Nenad Ninković). Ova knjiga, svakako, daje novi doprinos poznavanju više nego bitne teme srpske istoriografije. Tu je i knjiga norveškog akademika Svena Meneslanda, „Srbija u 19. veku očima stranaca“, u kojoj je, s njegovim predgovorom, objavljen niz odlomaka iz putopisa stranaca kroz Srbiju pomenutog veka, s brojnim dosad nepoznatim ilustracijama o životu Srba u selu i gradu, na putu i u hramu, koje su radili najpoznatiji ilustratori evropskih nedeljnika onog doba iz Češke, Italije, Francuske, itd.

CATENA MUNDI I ove godine „Catena mundi“ ponudila je niz novih i zanimljivih naslova: Slobodan Reljić Mediji i Treći svetski rat, Miloš Ković Uporišta, Kosta Čavoški Veleizdaja u višestrukom povratu, Nikola Milošević Karakter kao sudbina, Slobodan Antonić Demontaža kulture, Marinko Vučinić Anatomija Druge Srbije, Antonije Đurić Crvena kuga). Tu je i drugo, dopunjeno izdanje dragocene studije dr Srđe Trifkovića Ustaše – Balkansko srce tame, koje se bavi ustaškim pokretom s obzirom na međunarodne okolnosti i uslove dolaska na vlast u Hrvatskoj. Nezaobilazna su i Lomparova Polihistorska istraživanja, a vredi pomenuti Momo traži Kapora Dragana Hamovića (bavi se pitanjem identitetske potrage u Kaporovoj prozi) i Ti, međutim Jovana Pejčića (o književnom Beogradu).
Naravno, ne može se mimoići treći tom enciklopedije srpskog naroda „Catena mundi“, koju je njen tvorac Predrag Dragić Kijuk zamislio kao otvorenu knjigu, spremnu za nova traganja i dopisivanja: „Na hiljadu strana velikog formata, sa 110 autora iz Srbije i sveta i 15 malo poznatih geografskih karata, treći tom Catena mundi donosi oglede o temeljnom značaju kosovskog zaveta, prećutkivanju istine o Letopisu popa Dukljanina, Titovom stavu prema rušenju Njegoševe lovćenske kapale, makedonizaciji Stare Srbije, islamizaciji i arnaućenju Srba na Kosmetu, mitu o bogumilskom poreklu bosanskih muslimana, granicama srpskog jezika, ulozi Stepinca u NDH, Srbima i brozomori itd.“ kaže direktor ove izdavačke kuće Branimir Nešić.

KUĆA „BERNAR“ Izdavačka kuća „Bernar“ ne odustaje od knjiga bez kojih se ne može zamisliti bogata kulturna sredina. Konačno je završeno objavljivanje Čestertonovih izabranih dela, a pojavio se i niz naslova klasika ruske hrišćanske proze, poput Šmeljova. Izašlo je i pet tomova ogleda i propovedi jednog od najslušanijih i najčitanijih ruskih sveštenika danas, vrsnog analitičara bezbožne savremenosti Andreja Tkačova. U saradnji s moskovskim Fondom strateške kulture, „Bernar“ je objavio i dragocen zbornik radova s naučnog skupa „Kanonizacija Alojzija Stepinca: izazovi i odgovori“, kao i knjige Slobodana Žunjića Bog filozofa u antici i Gorazda Kocijančiča Erotika, politika itd./ Tri opita o duši (u saradnji s izdavačkom kućom „Otačnik“).
Istoričar Aleksandar Raković ponudio je niz tekstova sabranih u knjizi Istorija, politika, vera (od onih o Prvom svetskom ratu, preko tumačenja uloge rimokatolicizma u NDH i geopolitike verskih previranja na postjugoslovenskom prostoru, do svedočenja o stradanju hrišćana na Bliskom istoku, ruskih tema i analiza filmova koji se bave našom istorijom).
Za sladokusce koji vole oštro pero i sokolovo oko Nebojše Vasovića, crnjanskovskog apatrida iz Toronta, tu je knjiga Evropski davitelji iz našeg sokaka, koja pokazuje da palanka stanuje u grudima drugosrbijanaca, a ne u umovima onih koji su spremni da misle hrabro i drugačije od „mejnstrima“.

SAGA O PRAVOSLAVNIM KELTIMA, ŠKOTIMA, IRCIMA… Da je neki hrišćanin, kojim slučajem, u osmom veku krenuo iz svoje crkvene zajednice u severnoafričkoj Kartagini na put ka Hiberniji (današnjoj Irskoj), svuda je, ako ima preporučeno pismo svog episkopa, mogao da prisustvuje bogosluženjima i da se pričesti. Do 1054, kada je Rim konačno zatražio ne samo čast nego i vlast u hrišćanskoj vaseljeni, Crkva je bila jedna – disala je jednim Duhom svetim, i davala mučenike, podvižnike i svece zajedničke Istoku i Zapadu. Biblioteke „Obraz svetački“ i „Očev dom“, koje se, već dve decenije, bave izdavanjem pravoslavne literature vrhunskog kvaliteta, ove godine su, između ostalog, objavile naslove koje na srpskom jeziku do sada nismo imali: knjigu o pravoslavnim Keltima, Škotima, Velšanima i Ircima, pod naslovom S Gospodom zvezda i okeana – Keltsko dobrotoljublje/ Život i podvizi pravoslavnih Kelta (priredio Matej Arsenijević) i Ostrvo nebesko i Zemlja živih – Kad je Engleska bila pravoslavna/ Žitija i podvizi anglosaksonskih Svetih. Ako želite da se upoznate s duhovnim plodovima pravoslavnog Zapada, od Svetog Patrikija (Patrika) Irskog, preko Svetog Brendana Moreplovca, do Svetog Kutberta Lindisfarnskog, štand „Obraza svetačkog“ ne treba da zaobiđete.

Vladan Vukosavljević, ministar kulture
KULTURA ČITANJA NIJE ZAMRLA

Vrlo sam zadovoljan ovogodišnjim Sajmom knjiga, sve deluje ohrabrujuće. Neke prognoze predviđaju da će rekordna poseta od oko 170.000 ljudi na Sajmu 2015. biti oborena, i knjiga se na moju i našu radost vraća na velika vrata. Imamo razloga za razuman optimizam. Drago mi je, i svima treba da bude drago, što kultura čitanja nije zamrla u Srbiji. Naprotiv, ona se razvija iz godine u godinu i, bez sumnje, uz veliku zaslugu Sajma knjiga.