Bombardovanje, laži i video-trake

ZAŠTO SIRIJA NIJE BOSNA, ALI LIČI NA KOSOVO

Piše  Filip Rodić

Dve krupne stvari dogodile su se u poslednjih nedelju dana u Siriji – usred primirja koalicione snage bombardovale su legitimnu sirijsku vojsku i na čudan način je napadnut humanitarni konvoj UN kod Alepa – koje neodoljivo podsećaju na ratove u bivšoj Jugoslaviji, ali i pokazuju da američka intervencionistička matrica definitivno više ne funkcioniše

U noći 9. aprila 1999. godine NATO avijacija započela je žestoko bombardovanje položaja Vojske Jugoslavije oko karaule Košare koje je praćeno masovnom artiljerijskom vatrom iz Albanije. Nakon pripreme pešadija terorističke OVK krenula je u napad. Posle žestokih borbi, srpski vojnici povukli su se na rezervne položaje i teroristi su zauzeli kasarnu. Ova akcija je jedan od razloga zbog kojih je OVK u ono vreme nazvana „pešadijom NATO“, odnosno NATO „avijacijom OVK“.

Nešto više od šesnaest godina kasnije, druga zemlja, ali slična taktika. Avijacija koalicije koju predvode Sjedinjene Države žestoko bombarduje strateški važnu bazu regularnih sirijskih snaga u blizini mesta Deir Ezor, pričinjavaju joj značajne gubitke i omogućuju svojoj pešadiji u liku terorista Islamske države da preplave ovu bazu i zauzmu je.

Nekoliko dana kasnije, nešto severnije, kod Alepa – zapadni mediji ga porede sa Sarajevom koje su opsedale „zločinačke“ srpske snage – napadnut je humanitarni konvoj UN. Zapad predvođen Sjedinjenim Državama odmah, bez bilo kakvih konkretnih dokaza, za ovaj „bezumni ratni zločin“ optužuje rusku i sirijsku avijaciju, baš kao što je pre nešto više od dvadeset godina s podjednakim utemeljenjem optuživao srpske snage za „bezumni“ napad na sarajevsku pijacu Markale, a to je poslužilo NATO-u kao izgovor za bombardovanje srpskih položaja.

[restrictedarea]

SEZONA LOVA NA SIRIJSKE SNAGE Prema informacijama ruskog Ministarstva odbrane, u subotu 17. septembra, svega pet dana od početka primirja teškom mukom dogovorenog između Moskve i Vašingtona, dva višenamenska lovačka aviona F-16 i dva jurišna bombardera za blisku vazdušnu podršku A-10 poletela su iz baze Erbil u iračkom Kurdistanu, prešla iračko-sirijsku granicu i u četiri naleta tokom 40 minuta izbombardovala položaje Asadovih snaga u okolini Deir Ezora, koji od 2014. odoleva opsadi Islamske države. Po podacima ruske i sirijske armije, u napadima je ubijeno najmanje 62 sirijska vojnika, dok ih je više od stotinu ranjeno, a uništena je i izvesna količina teškog naoružanja i vojne opreme. Opskurna „Opservatorija za ljudska prava“ tvrdi da je ubijeno 90 i ranjeno 120 vojnika.

Američko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su avioni koalicionih snaga u subotu izvodili borbene operacije i da nije postojala namera da se gađaju snage sirijske vlade. „Situacija u Siriji je kompleksna i različite vojne snage i milicije nalaze se na malom rastojanju, ali koalicija ne bi namerno bombardovala poznatu jedinicu sirijske vojske“, navodi se u saopštenju Pentagona, kao i to da će proučiti okolnosti ovog udara kako bi „videli koje se pouke mogu izvući“. Neimenovani američki vojni zvaničnik rekao je, međutim, agenciji „Rojters“ da je „vrlo siguran“ da su ciljevi pogođeni u bombardovanju pripadali sirijskim snagama i da je operacija izvedena uz upotrebu američkih obaveštajnih podataka prikupljanih danima unapred.

Kao i na Košarama, vazdušni napad momentalno je praćen pešadijskom ofanzivom terorista Islamske države. Prema nekim informacijama, pešadijski napad usledio je svega sedam minuta od poslednjeg vazdušnog udara i bio je izrazito dobro koordiniran, što ukazuje da je bio planiran, jer ni ozbiljne oružane snage ne bi mogle da organizuju napad u tako kratkom roku, a kamoli jedna teroristička organizacija. Zbog svega ovoga, i Damask i Moskva sumnjaju da je napad bio slučajan. „Trenutak pošto su američki avioni napali sirijsku armiju, teroristi su došli s iste strane i osvojili položaje na kojim je bila sirijska vojska. Dakle, svakom je jasno da je postojala apsolutna koordinacija između američkih aviona koji su bombardovali sirijsku vojsku i terorista koji su je napali“, rekla je savetnica sirijskog predsednika Bašara Asada Butaina Šaban i dodala da je sumnjivo i to što su američki avioni, pošto su dobili upozorenje od Rusa da bombarduju sirijske snage, napustili rejon, umesto da napadnu nadiruće teroriste i tako makar umanje nanetu štetu. Osvrćući se na „kompleksnost situacije“ na koju se ukazuje u američkom saopštenju, portparol ruskog Ministarstva odbrane, general-major Igor Konašenkov rekao je da u tom delu zemlje postoje samo dve strane u sukobu – sirijska vojska i Islamska država. „Moguće je da su SAD pomešale sirijske snage s borcima ISIS-a i greškom ih napale, ali s obzirom na sveobuhvatna sredstva za nadzor koja SAD imaju na raspolaganju, to je malo verovatno“, rekao je on. U verodostojnost američkog iskaza sumnja i Eni Mačon, bivši agent britanske službe MI5. „Mislim da je neverovatno da bi Amerikanci mogli da pogode ovaj cilj misleći da je ISIS, kada u stvari ISIS opseda grad, a poznato je da su sirijske snage ukopane u tom gradu već godinama. Zato je čudno što Amerikanci samo kažu da se radi o grešci“, rekla je ona dodajući da je napad „verovatno bio nameran“. Najdalje u optužbama na račun Amerikanaca otišla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekavši da „ako smo ranije sumnjali da pokrivaju Al Nusra front, onda smo sada, posle današnjih napada na sirijsku vojsku, došli do zaključka zastrašujućeg za čitav svet: Bela kuća štiti Islamsku državu“.

Najčudniji detalj u vezi sa čitavom pričom jeste taj što je do američkog napada, za koji su, kako je rečeno, obaveštajni podaci prikupljani danima unapred, došlo neposredno pre nego što je sirijska vojska pokrenula ofanzivu na teroriste Islamske države kod Deir Ezora i pošto su se upravo na tom prostoru okupljale elitne sirijske jedinice. Posle svega ovoga poverovati da je napad izvršen slučajno je podjednako naivno kao i verovanje u američko objašnjenje da je kineska ambasada u Beogradu bombardovana greškom. Ili Amerikanci raspolažu zaista lošim obaveštajnim podacima, ili lažu. Sreća u nesreći za Damask je da su sirijske snage, zahvaljujući intenzivnim vazdušnim udarima ruske avijacije, uspele da pod svoju kontrolu vrate izgubljene položaje u roku od dva dana, ali je i njihova ofanziva na teroriste propala.

DRŽITE LOPOVA Pokušavajući da ublaže štetu prouzrokovanu ovim incidentom na propagandnom planu i posle debakla na hitnoj sednici Saveta bezbednosti sazvanoj zbog ovog napada, Vašington je pribegao dvostrukoj taktici. Prvo je pokušao da razvodni svoju krivicu primoravajući nekoliko svojih vazalnih država da priznaju učešće u spornom napadu. Tako su vlade Danske, Australije i Britanije istupile i priznale da su i njihovi avioni učestvovali u bombardovanju. Ovo je čudno, jer ranije ni Rusi, ni Amerikanci nisu rekli reč o eventualnom učešću drugog vazduhoplovstva, pa se postavlja pitanje zašto su Kopenhagen, Kanbera i London sami preuzeli krivicu kada bi ćutanje bilo daleko mudrije. Još je čudnije to što danski avioni nisu stacionirani u Iraku, odakle je po ruskim informacijama potekao napad, što Australija ne raspolaže ni avionima tipa F-16, ni A-10, a Britanija navodi da je poslala samo jednu bespilotnu letelicu.

Drugi front američkog ublažavanja štete bilo je optuživanje Rusije za vazdušni napad na humanitarni konvoj UN koji je trebalo da u razoreni Alepo donese pomoć izmučenom civilnom stanovništvu. Rusko ili sirijsko vazduhoplovstvo prva je okrivila gorepomenuta opskurna Opservatorija za ljudska prava, organizacija koja je ranije lažno optuživala Damask za napade hemijskim oružjem. Na ovo se nadovezala Bela kuća koja je saopštila da SAD Rusiju smatraju odgovornom za vazdušni napad na konvoj, bez obzira na to da li su atak izvršili ruski ili sirijski avioni. Zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće Ben Rouds rekao je da sve informacije ukazuju na to da je konvoj uništen u vazdušnom napadu i da, s obzirom na to da sirijski pobunjenici nemaju vazduhoplovstvo, to znači da su ili Damask, ili Moskva sproveli udar. Rusija, međutim, nije Republika Srpska koja nije mogla da se odbrani od optužbi za napad na Markale, pa je promptno uzvratila konkretnim dokazima kojima se opovrgavaju američke optužbe. Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov ukazao je da na snimcima s mesta napada na konvoj nema znakova koji bi ukazivali da je kolona gađana bilo kakvim projektilima. „Pažljivo smo proučili snimke ’aktivista’ s ’lica mesta’ i utvrdili da nema rupa od pogodaka, da kamioni nemaju oštećenja korpusa niti lomove od udarnih talasa, neizbežnih ukoliko se zaista radilo o avio-bombama. Sve što smo videli na snimcima – direktna je posledica požara u prevoženom teretu“, rekao je on. Ruska vojska objavila je i snimak napravljen bespilotnom letelicom na kojem se vidi kako pored kolone kamiona s humanitarnom pomoći prolaze vozila pobunjenika naoružana minobacačima velikog kalibra. Pored naoružanih pobunjenika, po tvrdnjama ruske vojske, u blizini napadnutog konvoja u vreme napada nalazila se i američka bespilotna letelica „predator“, koja je doletela iz turske baze Indžirlik nekoliko minuta pre nego što su avioni planuli i zadržala se oko pola sata. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je na sednici Saveta bezbednosti UN da je Rusija predstavila sve dokaze koje poseduje u vezi s napadom na konvoj i da sada očekuje nepristrasnu istragu o ovom incidentu. Lavrov je ukazao i na „koincidenciju“ napada na konvoj i obimne pobunjeničke ofanzive u Alepu. „Uveren sam da ovakve koincidencije zahtevaju ozbiljnu analizu i istragu“, rekao je Lavrov. S druge strane, SAD nisu iznele nikakve dokaze o ruskoj ili sirijskoj odgovornosti za napad.

Kao što vidimo, Sirija nije Bosna, jer je u njoj prisutna snažna Rusija koja ima sredstva da u najkraćem roku konkretnim i nepobitnim dokazima sruši tvrdnje Zapada o navodnim zločinačkim napadima bilo hemijskim oružjem, bilo na zaštićene ciljeve poput humanitarnih konvoja a koje bi poslužile kao opravdanje za intervenciju, i jer je onemogućena zloupotreba primirja zarad oporavka i pregrupisavanja snaga koje se bore za američke interese u trenutku kada se one nalaze pred slomom. Ali Sirija liči na Kosovo u meri da terorističke snage više ne dobijaju samo prikrivenu pomoć u opremi nego na svom raspolaganju imaju i moćno vazduhoplovstvo koje im otvara put za ofanzive.

NEDOSTUPNI OFICIR ZA VEZU

Kada je ruska vojska, za vreme bombardovanja sirijskih snaga kod Deir Ezora, zvala američkog oficira za vezu kako bi ga upozorila na to šta se dešava, odgovoreno im je da pomenuti nije dostupan. „Bio je jedan poziv s ruske strane koji je, čini mi se, bio pomalo misteriozan. Nismo bili sigurni šta nam govore“, rekao je pukovnik ratnog vazduhoplovstva Džej-Ti Tomas, portparol koalicionih snaga. „Kada su pozvali ponovo, bili su precizniji. Rekli su ’bombardujete vladine snage’ i posle toga u roku od nekoliko minuta – manje od pet minuta – upućen je poziv da se to obustavi i napad je prekinut“, dodao je Tomas. Tragikomično je, međutim, što je Tomas priznao da prilikom prvog poziva, kada su Rusi tražili da govore s oficirom za vezu ta osoba nije bila dostupna. „Tražili su da razgovaraju sa svojim kontaktom, ali ta osoba nije bila pri telefonu. Nije očekivala poziv“, rekao je Tomas dodajući da su tu osobu morali da „potraže i dovedu“. Zaista, zašto bi oficir za vezu očekivao poziv u trenutku kada se usred primirja sprovode intenzivni vazdušni napadi?

[/restrictedarea]