Uspostavljanje opasnih presedana

Piše Marek Glinka

Sport je, odavno, instrument „meke moći“. Vidi se to i sada kad je Zapad suspenzijom sportista s olimpijade u Riju udario na Rusiju i njen imidž. Treba se prisetiti da je priča o „ruskom doping skandalu“ prvi put spakovana u maju u Njujork tajmsu (poznatom po takvim narudžbinama), pa će odmah biti jasno odakle taj bolesni vetar duva. Ako im sada uspe da stvore presedan, praksa diskreditacije sportista iz drugih zemalja, po tuđoj zlovolji, dostići će pogubne razmere

Međunarodni sportski događaji imaju jasnu političku prirodu: nacionalne države na stadion ulaze s nacionalnom himnom, predstavljaju svoje zemlje, i, u slučaju pobede, njihov položaj se poboljšava. Drugim rečima, sport je instrument „meke moći“, ako koristimo termin Džozefa Naja. Pored toga, zemlja domaćin sportskog događaja može da popravi svoj imidž, kao što je bio slučaj sa zimskim olimpijskim igrama u Sočiju.

KALJANJE UGLEDA Tako, na sportiste, kao i na političare, njihovi „partneri“, ali i klevetnici, obraćaju pažnju. Nije slučajno da su počeli doping skandali oko ruskih sportista. Na kraju krajeva, profesionalni sportisti iz drugih zemalja takođe koriste steroide. Zapad mora da udari na imidž Rusije jer sankcije nisu donele ništa od planiranog. Moskva se ne predaje pred političkim i ekonomskim pritiscima.
Treba se prisetiti da je članak o takvom jednom doping skandalu prvo objavljen u maju, u Njujork tajmsu. Ovaj list je poznat po tome da objavljuje naručene tekstove, te je vrlo lako identifikovati one koji su sve započeli.
Rusija ima pravo da ima suverene stavove o mnogim drugim pitanjima, ali je, takođe, potrebno da se postigne konsenzus veštim diplomatskim delovanjem u međunarodnim organizacijama. Ovo nije uvek delotvorno (na primer, u poslednjih nekoliko godina Ujedinjene nacije su podržale sodomite u Rusiji, na račun tradicionalnih porodičnih vrednosti), ali često i neki pojedinci imaju poslednju reč.

INDIVIDUALIZACIJA KRIVICE Tačku na doping skandal stavio je Tomas Bah, šef Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji je na toj funkciji od 2013. godine. Ruskom olimpijskom timu neće biti zabranjeno da se takmiči u Rio de Žaneiru. Federacija će donositi odluke o sportistima pojedinačno. Bah je ovaj pristup nazvao razlikovanjem čistih i dopingovanih sportista, koji imaju priliku da dokažu koji su.
Iako će broj ruskih sportista, u stvari, biti manji, i dalje postoji prilika za političku poruku: himna, zastava i mogućnost pobede u raznim olimpijskim disciplinama.
Možda neko vidi proruski stav u Bahovoj odluci, jer je ona u ovom slučaju protiv američkog političkog stava. Ali on u stvari pokušava da zaštiti tradiciju i mehanizme velikog sporta.
Kao i u politici, u sportu postoje raznoliki skandali koji su se često događali u istoriji olimpijskih igara. Međutim, u slučaju da sportisti prekrše pravila, stvari treba rešavati pošteno i objektivno. U suprotnom, ako bi pojedini sada postigli svoj cilj (a sve zapadno pravo se zasniva na precedentnom pravu), određeni lobiji će početi da ponavljaju ovu praksu diskreditacije sportista iz drugih zemalja, što uopšte ne služi interesima sporta.
(Izvor: Katehon/Nacija)