Ustoličenje pravoslavnog cara

PUTINOVA POSETA SVETOJ GORI

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Da li je predsednik Vladimir Putin svojim dolaskom na Atos, gde je dočekan kao imperator, demonstrirao zajedno sa patrijarhom Kirilom da se vizantijska koncepcija vlasti obnavlja u Rusiji?

Druga, posle 11 godina, poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Atosu, odnosno Svetoj Gori, u mnogim zemljama dočekana je kao prvorazredni medijski događaj. I to s punim pravom. Putina je Sveta Gora dočekala kao cara! To nije igra reči, niti preterivanje – tolika količina ljubavi i trepetnog poštovanja iskazana prema ruskom lideru u poseti drugoj državi nije uobičajena u današnje vreme. Na primer, odavno su prošli dani kada je neki američki predsednik bio dočekivan cvećem prilikom svojih poseta. Baraka Obamu, čak i kada dolazi na teritoriju najbližih „evroatlantskih saveznika“ sačekuju armije besnih demonstranata i transparenti sa porukama o fašizmu, ubistvima, ratovima, pljačkama…

Putinu su svetogorski monasi priznali najviši status i zahtevali da zauzme mesto na tronu vizantijskih careva. I još mu dugo nisu dozvolili da sa njega siđe – sve dok nisu završili sa molebanom, pojanjem i molitvama za ruskog i pravoslavnog cara. Kada je Putin trebalo da se obrati kraćim govorom prisutnima, želeo je da siđe sa trona i skromno stane u red sa ostalim zvaničnicima. Ni to mu, međutim, nije bilo dopušteno. Morao je da govori sa mesta odakle su se vekovima obraćali romejski imperatori! Nije to bilo pitanje njegovog izbora. Ako je rečeno „Aksios“ („Dostojan“), na tom mestu je morao da bude. Poseban utisak dočeka Putina dala su zvona koja su sve vreme, neprekidno, ispunjavala Kareju božanstvenim zvukom, kao da je reč o svečanoj liturgiji o nekom velikom prazniku.

[restrictedarea]

POČETAK NOVE EPOHE Tako je započela nova epoha. Pravoslavni i hrišćanski svet priznao je Treći Rim, Moskvu i njenog cara. Priznao je to još ranije papa Francisko, kada je odlučio da se susretne u Havani sa patrijarhom Ruske pravoslavne crkve Kirilom. Do toga sigurno ne bi došlo bez uloge Rusije kao naslednice drevne Vizantije, i pojave koje uticajni ruski filozof Aleksandar Dugin naziva „simfonija svetovne i duhovne vlasti“. Uočili su to i lideri zapadnih prestonica, ali oni okreću glavu na drugu stranu i uvode sankcije. Njima se takva simfonija ne sviđa, ali za njom žude milioni Zapadnjaka okrenutih tradicionalnim vrednostima duboko ukorenjenim na našem kontinentu. Ovu snagu oni danas prepoznaju (jedino) kod Putina, no to izaziva opasan gnev vašingtonskih nadzornika „novog svetskog poretka“, koji su nedavno i Belu kuću obojili u dugine boje – da bi jasno pokazali pred čime se oni klanjaju.

Nije reč ni o kakvom verskom fanatizmu i sličnim floskulama. Savremeni svet se umorio od bezbožja i relativizacije svega, a posebno dobra i zla. Zato i danas traži, kao što je vekovima činio, duhovnu snagu koja ljudima omogućava da opstanu u vremenima kada jedna država, jedan vojni blok, želi silom da nameće odluke celom svetu. Kada u njihovim redovima počinju da se pojavljuju drugačiji ljudi, poput Donalda Trampa, Marin le Pen, Frauke Petri i Sare Vagenkneht, Viktora Orbana, Borisa Džonsona – koji ne kritikuju Putina već zapadni sistem u kojem žive – to je pouzdan znak da đavo dolazi po svoje. Izlivi besa i histerije, pretnje revolucijama, ratovima i ubijanjem, nepogrešivo najavljuju užas koji se može nadjačati i izbeći samo ako dobro pobedi nad zlom. Ovo treba shvatiti bez patetike, u duboko filozofskom smislu.

DOĐE MEĐU SVOJE I SVOJI GA PREPOZNAŠE Kakvo je raspoloženje na Svetoj Gori, gde se još i danas čuva pravoslavno svetlo Vizantije, najbolje se vidi iz ponašanja jednog sedobradog monaha u Kareji, na početku molebana koji su Grci priredili za ruskog predsednika. Starac je Putinu sa dubokim naklonom najpre prineo sveću da je zapali. Kada je ruski predsednik to učinio, monah je Putinu pomogao da zabode voštanicu dublje u pesak – iako je dobro znao da za tim nema potrebe. Starac nije želeo da dopusti ni najmanju mogućnost da sveća slučajno padne, ili da se iskrivi. Kada su to zajednički obavili, Putin mu je zahvalio i hteo da krene dalje, ali mu se monah ponovo približio i brzo, za mnoge neprimetno, celivao mu ruku. Bio je to znak najveće ljubavi i poštovanja, jer obično svetovni ljudi ljube ruku sveštenicima kada traže blagoslov. U ovom slučaju, očigledno, stari monah je istovremeno bio i onaj koji traži i onaj koji blagoslov daje. A nije ni to slučajno, niti bez velikog razloga – posle decenija i vekova pojavio se pravoslavni car od koga se mnogo očekuje. Svetogorci svojim ponašanjem pokazuju da u to najdublje veruju. Znaju i osećaju da Putina treba podržati i stati uz njega.

Putin je u Grčkoj i na Svetoj Gori boravio u dvodnevnoj poseti u sklopu proslave hiljadugodišnjice ruskog prisustva na Atosu. Zajedno s njim bio je i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, koji je rekao da ceo svet treba da oseti značaj duhovne tradicije pravoslavlja – upravo kroz ovaj veličanstveni događaj. Patrijarh nije to izgovorio, ali ne može da promakne da Moskva obeležava milenijum ruskog prisustva u drugoj zemlji, udaljenoj hiljadama kilometara, što se dogodilo pet vekova pre nego što je uopšte otkriven kontinent sa koga danas stižu pretnje opstanku Rusije i pravoslavlja. Ova slika u sebi nosi snažnu simboliku, i zato je svetogorsko „krunisanje“ u karejskom hramu Protata, sastavni deo poruke sa Atosa. I to treba ceo svet da vidi. „Na Svetoj Gori se događaju veoma važne stvari za čitav pravoslavni svet, a ovo mesto je izvor blagodati“, rekao je ruski predsednik.

Kako prenosi ruski analitički centar „Katehon“, na Svetoj Gori se prilikom Putinove posete dogodilo nešto veoma neobično u vezi sa vizantijskim tronom. Monasi u Kareji tražili su od Putina, što smo već pomenuli, da baš on zauzme mesto na prestolu. Problem, kako kažu i diplomatski skandal, nastao je zbog toga što ovo najviše mesto nije ponuđeno predsedniku Grčke Prokopisu Pavlopulosu, formalnom domaćinu koji je dočekao na Atosu ruskog lidera. Došlo je do rasprave između grčkog sveštenstva i državnih zvaničnika, posle koje je specijalni sekretar za versku diplomatiju grčkog Ministarstva spoljnih poslova Stafis Liantas proglašen za personu non grata na Svetoj Gori. Rezultat svega je bio da predsednik Pavlopulos nije učestvovao u molebanu, a umesto njega je sa Putinove leve strane, pokraj trona, stajao šef grčke diplomatije Nikos Kocijas.

PONOVNO SPAJANJE DUHA I TELA Ruski analitičari nastalu situaciju objašnjavaju time da svetogorski monasi smatraju upravo Putina svojim političkim liderom, iako je Atos na teritoriji Grčke. „Katehon“, čiji su izveštači, uključujući i samog Dugina, nekoliko dana ranije stigli na Svetu Goru, ističe da nisu samo grčki monasi ti koji Putinu priznaju liderstvo već i svi ostali tamo zastupljeni. Svi oni šefa ruske države smatraju glavnim zaštitnikom hrišćanstva i polažu velike nade u njega. Naglašava se, u analizi Dugina i njegovih saradnika, da su ruski predsednik i patrijarh svojim dolaskom na Svetu Goru demonstrirali da se vizantijska koncepcija simfonije vlasti obnavlja u Rusiji.

„Ruski lider zauzeo je važno simboličko mesto svetskog pravoslavnog lidera i praktično podržao Atos koji se zalaže za očuvanje čistote pravoslavlja i osuđuje obnovljenčeske (raskolnički pokret u Ruskoj crkvi posle Oktobarske revolucije, prim. aut.) i kriptokatoličke tendencije u životu Crkve, koje će agenti zapadnog uticaja pokušati da sprovedu na predstojećem Svepravoslavnom saboru na Kritu. Sa svoje strane, Atos molitveno podržava predsednika u njegovom suprotstavljanju bezbožnom Zapadu“, ističe se u tekstu analitičkog centra.

Ove tvrdnje teško je osporiti, tim pre što se većina navedenog jasno videla na licu mesta – celivanje Putinove ruke bilo je najočigledniji pokazatelj šta misle grčki i ostali monasi Svete Gore. Bilo bi naivno verovati da bi globalni geopolitički potresi, oličeni u sukobu koji preti da preraste u oružani, mogli da mimoiđu crkvu i pravoslavlje, kao jedno od najvažnijih uporišta ruske države.

Najtvrđi kamen izvornog pravoslavlja – Sveta Gora – nesumnjivo se izjasnila o Putinu kada je insistirala da on mora biti na vizantijskom tronu u Kareji. Uz sve uvažavanje prema predsedniku Pavlopulosu, bilo bi ipak čudno da na tom mestu bude on, postavljen u parlamentu na predlog premijera Aleksisa Ciprasa, a ne najmoćniji svetski lider (prema zapadnom priznanju), koji je u tri navrata izabran glasovima skoro sto miliona ljudi. I u čast čijeg dolaska se ceo Atos podigao na noge. Sveta Gora je sa nestrpljenjem čekala 11 godina da joj Putin ponovo dođe. A zapravo, tamo ga očekuju već vekovima.

[/restrictedarea]