Put čelika put svile

Da li se Srbija nalazi na raskršću na kome treba da izabere hoće li Putem svile, ili putem ulaska u NATO?

Piše Nikola Vrzić

Ili je predsedniku Kine Si Đinpingu naročito stalo do dobrobiti žitelja Smedereva, ili mu je pak bilo naročito stalo da i Srbiji i ostatku sveta – a pogotovo ostatku sveta jer se reč predsednika Kine tamo sluša pažljivije nego u Srbiji – pošalje poruku kako je Kina u Srbiju došla Novim putem svile da u njoj i ostane. Tek, u Smederevu je svojim saradnicima ove nedelje, u tamošnjoj Železari koju je kupio kineski „Hestil“, javno naredio – baš tako, naredio – da učine sve što mogu kako bi projekat uspeo: „Ne samo da ću da podržim ovaj projekat, nego ću i prema svojim ličnim osećanjima da pomognem zajednički uspeh. Kineskim saradnicima iz ‘Hestila’ i naše provincije Hbei dajem naredbu da ne daju preveliku garanciju unapred, nego da realizujemo dato obećanje da svojim naprednim tehnologijama, upravljanjem i opremom, zajedno otvorimo novo tržište, da damo doprinos u poboljšanju životne sredine, da unapređujemo život građana i da povećamo zaposlenost u ovom mestu.“

GEOPOLITIČKA PORUKA Ne isključujući dakle prvu varijantu – Sijeva privrženost Smederevcima – slutimo ipak da je verovatnije ono drugo, to jest, da je ona javna naredba predstavljala (geo)političku poruku upućenu svetu makar koliko i Srbiji, tim pre što Kinezi, a Si Đinping tu svakako nije izuzetak, nisu poznati kao narod sklon razmetljivim izjavama i ispraznim obećanjima.
[restrictedarea]

A naročito je važno što se ova poruka predsednika NR Kine o dolasku Kine na Balkan – pri čemu se podrazumeva da je čitava njegova trodnevna poseta Srbiji poslužila toj svrsi, a ne samo citirana, paradigmatična izjava iz Smedereva – naročito je dakle važno što je kineski predsednik svoju poruku o dolasku na Balkan obnarodovao nedugo pošto je istu takvu poruku svetu, posle susreta sa starim-novim srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, uputio i predsednik Rusije Vladimir Putin. Uzgred budi rečeno, Putin i Si Đinping sastaju se ove subote u Pekingu i „svaki susret šefova naših država predstavlja događaj globalnih razmera“ (ambasador Rusije u Pekingu Andrej Denisov), pri čemu treba imati u vidu i da su ruske evroazijske integracije i kineski Novi put svile prošle godine počeli i zvanično da srastaju u jedan, zajednički poduhvat, i da je Srbija započela svoj proces stvaranja zone bescarinske trgovine s čitavom Evroazijskom ekonomskom unijom i da je sada, posetom velike kineske državne delegacije, Srbija i definitivno učvrstila svoje mesto na Novom putu svile.

Ali treba imati u vidu i da naš najveći zapadni prijatelj, znači Sjedinjene Američke Države, Kinu na njenom istoku i jugoistoku okružuje kao što Rusiju okružuje na njenom zapadu i jugozapadu. NATO antiraketni štit u Rumuniji, okrenut prema Rusiji, svoj azijski ekvivalent ima u Južnoj Koreji (u Evropi je formalni razlog pretnja iz Irana, u Aziji je to pretnja iz Severne Koreje), a američki zvaničnici ovih dana najavljuju i formiranje azijsko-pacifičke varijante Severnoatlantske alijanse koja će, kao što original preti Rusiji, imati da zapreti Kini. „Kina rizikuje samoizolaciju od ostalih država azijsko-pacifičkog regiona, koje blisko sarađuju sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi izgradile vojnu alijansu poput NATO-a, koji je vodeća sigurnosna mreža s Amerikom u svom jezgru“, rekao je 3. juna na Šangri-la dijalogu, bezbednosnom forumu u Singapuru, američki ministar odbrane Eš Karter. „Sjedinjene Države ostaće, decenijama, glavni provajder regionalne bezbednosti i vodeći sponzor glavne sigurnosne mreže u regionu.“

A „Demokratska stranka treba da se založi za ulazak Srbije u NATO“, poziva ovih dana svoju stranku njen predsednik Bojan Pajtić. Isti ovaj poziv uputili su, pre nekoliko meseci, i Boris Tadić i Čedomir Jovanović, bivši predsednik i bivši potpredsednik Demokratske stranke, koje Pajtić sad poziva natrag u DS. Svi su istovremeno pozvali i na legalizaciju gej brakova, ali nismo sigurni u kakvoj je to međusobnoj vezi.

Najpre o Kinezima, pa o NATO-u. Gej politiku ostavljamo za neku drugu priliku.

ISTORIJSKA POSETA Poseta kineskog predsednika Si Đinpinga, trodnevna, u sklopu turneje koja je obuhvatila i Poljsku i Uzbekistan, nije bez razloga nazvana istorijskom, ponajmanje zato što je to prva poseta jednog kineskog predsednika našoj zemlji posle više od 30 godina, već, pre svega, kako je javila kineska državna televizija, zato što su se „Kina i Srbija saglasile da svoje bilateralne odnose uzdignu na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva“, o čemu je i potpisan dokument pod naslovom Zajednička izjava o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu. „U okviru bilateralnih odnosa, inicijative ‘Jedan pojas – jedan put’ (Novi put svile) i saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope u formatu ‘16 plus 1’, konkretna saradnja između naše dve zemlje stalno beleži novi napredak“, zapisao je kineski predsednik u autorskom tekstu u beogradskoj „Politici“. „Ovakvi rezultati su najistaknutiji u regionu Centralne i Istočne Evrope. Dve strane su potpisale Memorandum o razumevanju o zajedničkom unapređenju inicijative ‘Jedan pojas – jedan put’… Kina želi da sa Srbijom deli rezultate i šanse razvoja, da zajedno razmatramo i jačamo povezanost razvojnih strategija dve strane i povećamo zajedničke interese, naročito u okviru inicijative ‘Jedan pojas – jedan put’ i saradnje u formatu ‘16 plus 1’. U tim i u ostalim mehanizmima očekujemo veći obim trgovine i investicija, veće iskorišćavanje potencijala za saradnju, realizaciju još više velikih projekata, da bi saradnja između Kine i Srbije služila kao primer i model saradnje ‘16 plus 1’, što je u interesu dva naroda… Treba da dosledno održavamo tešnju komunikaciju i saradnju na međunarodnom planu. Dve strane treba da koordiniraju stavove u UN i u drugim međunarodnim organizacijama, pridaju pažnju i vode računa o drugoj strani kad je reč o važnim međunarodnim i regionalnim pitanjima. Kina je spremna da zajedno sa Srbijom daje svoj doprinos očuvanju regionalne stabilnosti i svetskog mira i podsticanju zajedničkog razvoja i prosperiteta čovečanstva.“

Naglašeno prijateljska (Si Đinping: „Udaljenost ne utiče na odnos dobrih prijatelja. Mi smo kao susedi, iako smo desetine hiljada kilometara udaljeni.“), s naglaskom na ekonomiju i prosperitet (ponovo Si: „Prijatelji, kineski narod se zalaže za put samostalnog i mirnog razvoja, put uzajamne koristi i prosperiteta… Raduje me što je saradnja sa Srbijom najbolja među zemljama Jugoistočne Evrope.“), poseta predsednika Kine imala je i – naravno – političku dimenziju, nagoveštenu već u citiranim rečima Si Đinpinga o srpsko-kineskoj koordinaciji stavova u UN i drugim međunarodnim organizacijama, kao i oko „važnih međunarodnih i regionalnih pitanja“. S tim u vezi, Srbija je podržala Kinu u njenim sporovima u Južnom kineskom moru, recipročno, Kina podržava Srbiju u našim balkanskim sporovima, o čemu svedoči i prisustvo predsednika Republike Srpske Milorada Dodika susretima s predsednikom Kine. Recipročno, i jedni i drugi zbog te podrške neminovno ulazimo u spor sa Sjedinjenim Državama, ali u tome smo zajedno; upravo je to i bila neizgovorena ali sveprisutna poruka u prvom – namerno prvom – zvaničnom događaju tokom posete Si Đinpinga Srbiji, polaganju venaca u znak sećanja na troje kineskih novinara ubijenih kada su „NATO snage predvođene Sjedinjenim Američkim Državama“, kako je naglasila kineska državna televizija, 7. maja 1999. godine bombardovale Kinesku ambasadu u Beogradu.

Ukupno, potpisana su 22 dokumenta o političkoj, ekonomskoj i kulturnoj saradnji. Mnogi među njima su okvirni dogovori i memorandumi o razumevanju, što će reći da je na Srbiji i njenim vlastima sad ozbiljna odgovornost da se upregnu iz sve snage i da ove potencijale iskoriste kroz njihovu konkretizaciju. U svakom slučaju, šansa je tu. Štaviše, ovo je razvojna šansa kakvoj u današnjem poretku stvari, nesumnjivo, nema ravne, jer Kina u Novi put svile ulaže hiljadu milijardi dolara o kojima svi drugi u ovom prezaduženom svetu više ne umeju ni da sanjaju.

PAJTIĆEVO GUNĐANJE To nas pak dovodi do Bojana Pajtića. „Ono što znamo jeste da ćete prilikom posete Si Đinpinga potpisati niz međudržavnih sporazuma, na šta kao premijer tehničke vlade, odnosno vlade u ostavci, nikako nemate pravo“, saopštio je nezadovoljno lider DS-a u otvorenom pismu Aleksandru Vučiću, dan uoči dolaska kineske delegacije. Na sličan način, gunđajući dakle, u „Danasu“, „pojedini pravni stručnjaci“ smatraju da je „potpisivanjem privrednih sporazuma sa kineskim predsednikom Si Đinpingom premijer Vučić izašao iz svojih ovlašćenja“, a i američki Radio „Slobodna Evropa“, pod naslovom „Mandatar Vučić iznad Ustava i zakona“, citira bivšeg sudiju Vrhovnog suda Zorana Ivoševića koji tvrdi to isto. Mi ne tvrdimo da smo veći pravni stručnjaci, daleko bilo, ali tvrdimo da srpski jezik razumemo savršeno, a na čistom srpskom jeziku (iako ne baš stilski besprekorno) član 17 Zakona o Vladi Srbije jasno kaže da „vlada kojoj je prestao mandat“ – još aktuelna Vučićeva vlada – „može vršiti samo tekuće poslove“, a jedino što u sklopu toga eksplicitno ne može, „ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise“ (a i to „izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća“) i „ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave“ i „ne može predsedniku Republike predložiti raspuštanje Narodne skupštine“, ali to sa ovim slučajem nema veze. Ono što ima veze, jeste činjenica da vladi kojoj je istekao mandat očigledno zakonom nije zabranjeno potpisivanje međunarodnih memoranduma o razumevanju, sporazuma i izjava, a sve i ako bismo ova potpisivanja nekako podveli pod spomenuto donošenje propisa, ono je dozvoljeno ako „to nalažu potrebe države“ a ekonomski napredak i saradnja spadaju u tu kategoriju i to valjda nije potrebno dokazivati.

NATO SRBIJA Što nas pak nagoni na zaključak da slabo prikriveno nezadovoljstvo razvojem naših odnosa sa Kinom zapravo i nema veze s kršenjem zakona – zakon uostalom i nije prekršen – već sa samom činjenicom da se ovi odnosi razvijaju. Pri čemu nema mnogo mesta nagađanju ko je tim razvojem događaja i odnosa naročito nezadovoljan.

I baš kao što Rusi i Kinezi širom Evroazije i sveta nastupaju zajedno, i kao što sinhronizovano nastupaju u Srbiji, tako i Pajtić svoje nezadovoljstvo razvojem srpskih odnosa sa Kinom sinhronizuje sa svojim nezadovoljstvom razvojem naših odnosa sa Rusijom. „Srpski režim okreće svoj brod sve više ka Rusiji“ a „Putin diktira sastav nove vlade“, konstatuje lider DS-a u ovonedeljnom otvorenom pismu članovima DS-a, ocenjujući da „već predugo traje politika sedenja Srbije na dve stolice, koja vodi u propast i proždire decenije života ljudi na ovim prostorima“ i da je „zabluda da ovako mala zemlja može sebi da priušti luksuz balansiranja između Istoka i Zapada“, zbog čega, otvara Pajtić karte do kraja, Srbija i treba da se debalansira bez ostatka: „Demokratska stranka mora napraviti iskorak koji nije popularan, ali, da je takav iskorak Srbija napravila pre 20 godina, ne bi bilo ratova i bombardovanja ove zemlje, proces evropskih integracija bio bi ubrzan a građani zaštićeni od spoljnopolitičkog avanturizma vlasti čije posledice osećamo do današnjeg dana. Zato DS treba da se založi za ulazak Srbije u NATO.“ Usput i za gej brakove, i nama i dalje nije jasno gde je tu međusobna veza.

Kome se Pajtić obratio ovim, kako i sam kaže, nepopularnim iskorakom? Srpskim biračima sigurno ne, tek ih je oko 7 do 8 odsto koji podržavaju ulazak Srbije u NATO. Preostalim članovima DS-a? Teško, da se obraća (samo) njima, obratio bi im se s ovom epohalnom idejom i ranije.

Otuda i neodoljiva pomisao da se ovim zalaganjem za ulazak u NATO i raskid sa Rusijom i Kinom Bojan Pajtić zapravo obratio onima koji su za to i najzainteresovaniji, dakle, našim zapadnim prijateljima. Zašto im se obratio, to jest, zašto im se obratio baš sada? Zato što je nanjušio krv, Vučićevu ili sopstvenu, premda jedno ne isključuje drugo. Vučićevu jer on jeste osumnjičen da je, sve ponavljajući iritantnu i sve besmisleniju mantru o posvećenosti EU integracijama, Srbiju isuviše okrenuo Rusiji i Kini, sopstvenu jer Pajtiću na jesen (24. septembra) slede neizvesni izbori za predsednika Demokratske stranke. Te mu je, i za borbu protiv Vučića i za borbu za sopstveni opstanak, neophodna pomoć Zapada, a kako tu pomoć obezbediti nego obećanjem apsolutne poslušnosti.

Ali nije (toliko) bitan Pajtić koliko ono što je napisao, zato što je napisao tačno ono što Zapad od nas želi sve i ako nam to ne govori sasvim direktno – da okrenemo leđa i Rusiji i Kini, i da okrenutih leđa uđemo u NATO. A slučaj je, a možda i nije slučaj nego je sinhronizovanost bila namerna, udesio tako da se ovo ogoljavanje zapadnih namera (kroz Pajtićevo udvaranje Zapadu) podudarilo sa plodonosnom posetom Si Đinpinga Srbiji, nehotice otkrivajući svu raskoš besmisla i štetnosti izbora koji bi bio po volji Zapadu pa otuda i Pajtiću. Za Srbiju bi – naravno – ponajbolje bilo da na ovaj izbor na kraju ipak ne bude naterana, ali, dogodi li nam se to, moraćemo da izaberemo i pametno i hrabro, birajući i mozgom, i novčanikom, i srcem. A sva tri pokazuju na istu stranu. I samo da, za početak, ispunimo ono što smo u ona tri dana izdogovarali s Kinezima…
[/restrictedarea]