„Dosije iks“ – Istina više nije „tamo negde“?

Piše Vladislav Panov

Nedavno u svetu prikazani serijal od šest novih epizoda čuvene serije „Dosije iks“ oduševljeno je dočekan od miliona poklonika širom planete iako je njegova konceptualna vrednost i dominantna uloga – da bude pramera totalitarne demokratije zapadnog sveta kojom se vrednuje i ispoljava sve što je značajno ili barem profitabilno i u šta se mora verovati bez pogovora

Od zvaničnog i navodno neopozivog završetka čuvene serije „Dosije iks“ prošlo je četrnaest godina. Od drugog filma kojim je ova serija nastavila da živi na velikom ekranu i uz pomoć koga su „razjašnjene neke ključne stvari“ u priči serije prošlo je osam. Ipak, status kultnog obožavanja koje je „Dosije iks“ dosegao širom sveta uopšte nije narušen. I daleko od toga da je serija zaboravljena ili bar prevaziđena. Negde u rangu slično brojnog, opsednutog i vešto organizovanog tkiva publike, kao i u slučaju filmskog serijala „Ratovi zvezda“, ovaj koji je „Dosije iks“ punih deset godina držao na zavidnoj visini i na temu rejtinga i statusa, nije nimalo oštećen pomenutim protokom vremena. Zato nije čudno da je nastala pomamna jagma publike s obe strane okeana kada je objavljeno da deseti ciklus ove serije, iako tek u formi mini-serije od šest epizoda, stiže na male ekrane. FBI agenti Dejna Skali i Foks Molder specijalizovani za „onostrano“, bizarno, čudno, ali i za svakovrsno zavereničko, dobili su priliku da ponovo zavedu milionski gledalački potencijal. Merenje kaže da je prvu povratničku epizodu gledalo čak šesnaest miliona Amerikanaca. Što je višemilionski prebačaj brojčanog stanja prisutnih gledalaca poslednje epizode onog što je trebalo da bude zauvek završna sezona ovog serijala.

[restrictedarea]

Stvari su ponovo na mestu Novi iako epizodama preskromni serijal (prethodni ciklusi su imali između petnaest i dvadeset epizoda) trebalo je da „postavi stvari na svoje mesto“, vešto popuni tematske nedorečenosti celokupne serije i namesti pozornicu za dopunjavanje zapleta za buduće nastavke. Međutim, u novim epizodama ozbiljno izgladneloj publici servirano je dalje usložnjavanje ključnih momenata radnje uz drakonski preokret u njoj kojim je pokušana promena perspektive na koju su gledaoci naviknuti. „Dosije iks“ je bio tu da publiku ponovo zaustavi (uz manipulisanje njenim osećanjima i nostalgičnim željama) uz junake s kojima je prošla deo života. To, naravno, nije moguće, ali jeste nova masna zarada na račun etikete „Dosije iks“. Razume se da je zato pridodato ovih novih šest epizoda koje nikada nije trebalo da se dese, i to sve sa istim protagonistima i ključnim autorima potpisnicima prethodnih dvestotinak epizoda.

Zašto je „Dosije iks“ stekao tako snažni i dugovečni kultni status? Pravi odgovor na to pitanje se krije u nemogućem odgonetanju dileme oko toga zašto je inteligentniji deo svetskog televizijskog auditorijuma toliko opčinjen teorijama zavera, misterioznim moćnicima iz senke koji zaista pokreću svet, pa i vanzemaljskim silama koje su nas neprimetno pokorile, a što je sve od početka bio deo arsenala kojim je „Dosije iks“ osvojio poklonike. I dok su ovi dosijeiksovski standardi od prvih epizoda dominantni u pričama serijala u njoj bili prisutni iz možda nešto drugačijih namera autora, kod publike nije bilo nikada skrivenih motiva i nejasnih ljubavnih poriva prema svemu što je dolazilo iz „kuhinje“ tvorca serije Krisa Kartera i njegovih pomagača (ključni su svakako Vins Giligen i Frenk Spotnic, kasnije obojica samostalni autori novih uspešnih ostvarenja kao što su „Čista hemija“ i „Uzvratni udarac“). Sve njihovo im je bilo drago, u sve njihovo su želeli da veruju i sve njihovo da podržavaju.

Istrajno montiranje straha Možda je ipak najbolje biti svestan vremena u kome je nastao „Dosije iks“ i onog tokom koga je potom tako moćno vladao. Iz dubine početka devedesetih godina minulog veka „Dosije iks“ posmatra u današnju publiku među kojom je i mnoštvo onih koji nisu bili rođeni kada je ova priča počela, a svakako je mnogo onih koji bi trebalo da su je prerasli. Poruka serije, vanvremena ili, još bolje, nadvremena, idejni je kostur priče manifestovan u pionirskoj borbi glavnih junaka s misterioznim mračnim silama iz tame ljudskog roda koje su večito spremne na žrtvovanje svih nas i svega našeg zarad njihovih interesa, planova i profitabilnih zavera. Na takvoj pozornici savremene civilizacije „Dosije iks“ je jedan od ključnih aktera koji su poslužili da se uspostavi sveprisutna indukcija plašenja najpre američkih podanika pomenutih sila, a onda i preostalih širom sveta. „Dosije iks“ je zapravo postao pramera totalitarne demokratije zapadnog sveta u kojoj možda i nema mesta za pravu demokratiju iako se njom svi njeni promoteri i instalateri strastveno diče. Ali ima za stalno prisutni strah od svega i svakoga što čini život modernog čoveka ma gde se on obreo u pobedničkom zapadnom svetu. Kroz deset sezona i tačno 207 epizoda ove serije lansiran je pravi vatromet materijala za držanje u trajnom stanju potpunog straha svakog pojedinca. Vanzemaljci, korumpirana i bezdušna vlast koja im služi i u čije ime tajnoviti zupčanici unutar zupčanika pokreću i zaglavljuju ovaj svet po sopstvenom taktu i diktatu, jezive spodobe „onostranog“, ali i te kako na ovostrani život uticajnog sveta, misterije i zavere moćnih organizacija i grupacija, nepravda i obmana kao principi, sve su to postulatni sastojci „Dosije iks“ fenomena. Ova je serija odista moćno uticala na svoje gledaoce koji su uz nju voleli da se plaše, da vole, odrastaju i stare svi ubeđeni u sveprisutnu opasnost od svega čime ih njihova vlast daruje i čime ih drži u podaničkoj krotkosti. Ogromna je, zapravo, to uloga za jednu seriju. Kris Karterov „Dosije iks“, iako najpre proizvod za punjenje džepova i izdanak za uzor takozvane komercijalne zabavne industrije, nosi u sebi tu uticajnu pogonsku silu kojom je moguće profilisati ukuse i preusmeriti životne želje mase koja pilji u male ekrane. Nikako nisu slučajni čuveni slogani ove serije koji upravo ilustruju pomenuti proces navođenja svakog pojedinačnog interesa u taj jedan zajednički, odnosno u trajno montiranje dominantno postojećeg straha. „Istina je tamo negde“ primarni je moto serije, ali za njim nimalo slučajno idu i ostali, jednako publici dragi, kao što su „Nikom ne veruj!“, „Sve umire“, „Veruj u laž!“, „Poriči sve“, „Sve laži vode do istine“, „Veruj da bi razumeo“…

Svaki od ovih veštih slogana za intrigiranje, pa i inficiranje podsvesti deluje kao mantra nekog jeftinog sektaškog govora kojim se „dopire“ da bića mase i utiče na njeno ispoljavanje. Ali u njima nema ničega jeftinog. Serija „Dosije iks“ je izrasla u uticajno sredstvo za borbu protiv bezbrižnosti i samovolje pojedinca. Publika mora da shvati da su oko svakoga od nas gomile laži, da nas vlast vara, iskorišćava i prezire. Prepušteni smo sami sebi, a „istina je tako daleko odavde“, šta god ona predstavljala. Kombinacija tako teških tema s onim do plitkosti i prostakluka jednostavnim, crnohumornim ili samo duhovitim, deset je godina prolazila kao napredno nadahnuti sadržaj jedne od najomiljenijih televizijskih serija ikada ovenčane sa preko sto nagrada širom sveta uključujući i najprestižnije od njih, „Emi“ i „Zlatni globus“. Uopšte ne treba sumnjati da su strahovi devedesetih, u međuvremenu nabubreli, beznadežnost i izgubljenost novomilenijumskog života u prvim godinama dvehiljaditih, dobili posebno vešt promocioni tretman u epizodama koje se bave svim mogućim teorijama zavere kojima se prepoznaje milenijumsko mnoštvo onih ubeđenih da je zaista „istina tamo negde“. Agent Molder, jedan od ubeđenih vernika ove vrste, dobio je položaj bolesno radoznalog deteta koje se krije u svima nama, a njegova partnerka Skali je trezveni skeptik potpuno nezainteresovan da se služi, a još manje da se ponaša po gore navedenim sloganima. Ipak, oboje u najnovijim epizodama upravo čine ono što nikada ne bi. Menjaju svoje uloge, međutim, istinska promena izostaje. „Dosije iks“ nastavlja tako gde je zaustavljen. A njegova uloga da obmanjuje, uči strahu i zaverama, paranojama i tome da je svaki otpor u suštini suvišan i nemoguć, kao da nikada nije bila neophodnija i životnija. Današnji je svet baš takav da je lako zamisliti da ga realno vodimo u zavereničkim vilajetima „Dosijea iks“. Istina nije tamo negde. Nje naprosto više nigde nema…

[/restrictedarea]