KNJIGE I ŽIVOT

Posle 95 godina Ratni dnevnik stigao do izdavača

Piše Svetislav Tijanić

Od trojice sinova poznatog zlatiborskog sveštenika Jevrema Tucovića njih dvojica – Vladimir (1874–1947) i Stevan (1882–1933) bili su aktivni oficiri. Obojica su dvostruki nosioci „Karađorđeve zvezde“ i učesnici balkanskih ratova i Velikog rata. Iako nije bio aktivni oficir, već rezervni poručnik a zatim i rezervni kapetan druge klase u Velikom ratu, treći Jevremov sin, Dimitrije Tucović (1881–1914) najpoznatiji je među njima, u to vreme kao najistaknutija ličnost Srpske socijaldemokratske partije i radničkog pokreta Srbije. Tokom rata Dimitrije je vodio dnevnik od koga je sačuvana samo druga sveska i objavljena posle Drugog svetskog rata u njegovim sabranim delima, a zatim i u knjizi „Ratni dnevnici Užičana 1912–1918“, koju je izdao Istorijski arhiv u Užicu krajem prošlog veka. U obimnom tekstu u užičkom nedeljniku „Vesti“, posvećenom Tucovićima povodom stogodišnjice Velikog rata, užički penzionisani novinar i publicista Đorđe Pilčević odgovorio je na pitanje da li je i Dimitrijev mlađi brat Stevan Tucović vodio dnevnik.

U Stevanovoj kratkoj biografiji, objavljenoj u Biografskom leksikonu Zlatiborskog okruga u izdanju Udruženja Užičana iz Beograda, kao ni u drugim dokumentima njegov Ratni dnevnik se ne spominje. Ovih dana, međutim, Đorđe Pilčević je u svojoj arhivi pronašao dva pisma pukovnika Stevana Tucovića koja je pre tridesetak godina dobio od kolege Radovana Popovića, tada novinara „Politike“ i poznatog biografa najistaknutijih srpskih pisaca. Ispostavilo se da je Stevan ipak vodio ratni dnevnik, i da ga je posvetio rano preminuloj supruzi Miri i poginulom bratu Dimitriju (poginuo kao komandir čete u Moravskoj diviziji u Kolubarskoj bici 1914. godine, na Vračem brdu kod Lazarevca). Pisma je Stevan 1921. godine uputio izdavaču i knjižaru Svetislavu B. Cvijanoviću.

U jednom od pisama koje je Stevan Tucović poslao iz Baošića u Boki, gde je bio komandant Drugog bataljona Prvog tvrđavskog puka, vidi se da mu je ponudio svoj Ratni dnevnik na štampanje. Stevan navodi da njegove ratne beleške imaju 422 polutabaka i da sadrže tri dela: Od Mačve do Soluna, Od Soluna do naše ofanzive 1918. godine, i Od ofanzive do svršetka naših ratova. „Rad je lepo sređen i vrlo interesantan, i mislim da će biti rado čitan a naročito od oficira. Ja sam razdao oglase na sve komande, i videću broj pretplatnika, o čemu bih Vas naknadno izvestio. Ja se nadam da će stalnih pretplatnika biti oko 1.500, i molim Vas da mi što pre odgovorite na Herceg Novi – Boka Kotorska.“

Stevan Tucović još navodi da je Ratni dnevnik pisao marljivo od 1915. do završetka rata 1918. godine, da je beležio sve važnije događaje i borbe koje je srpska vojska vodila pri odstupanju, trudeći se da, kako kaže, prenese što verniju sliku srpskog povlačenja i prelaska preko Crne Gore i Albanije. Od izlaska srpske vojske na Solunski front, pa do završetka naše ofanzive 1918, pisao je po danima, i to o svakom događaju.

Nema, međutim, podataka da li je, i šta je, knjižar i izdavač Svetislav B. Cvijanović odgovorio Stevanu, ali Ratni dnevnik nije štampan. Tada mu se izgubio trag, a u svom opširnom tekstu „Gde je Ratni dnevnik pukovnika Stevana Tucovića“ Đorđe Pilčević navodi da bi „valjalo tragati za njim da bi se objavio kao dragocen dokument o Velikom ratu, o pogibiji Dimitrija Tucovića i drugih ratnika iz užičkog kraja“. Već u sledećem broju nedeljnika „Vesti“ tim povodom oglasio se poznati Užičanin Ljubivoje Ršumović. U svom pismu „Vestima“ Ršumović navodi:

„Drage kolege, evo vam koristi od toga što mi redovno besplatno šaljete Vesti, na čemu vam drugarski zahvaljujem. Pročitah Pilčevićevo opširno pitanje na dve strane Gde je Ratni dnevnik pukovnika Stevana Tucovića, i prisetih se da sam 1984. godine, kao urednik u Izdavačkom preduzeću Književne novine došao do rukopisa tog dnevnika. Sad, da me ubijete, ne sećam se kako. Spremio sam ga za štampu, dakle, fotokopirao i, čini mi se, lektorisao. Međutim, tada se podigla prašina oko knjige Radovana Popovića Istina o Dučiću, pa onda oko knjige Danka Popovića Knjiga o Milutinu, a u to vreme sam pripremao i objavljivanje izbora iz opusa Slobodana Jovanovića (u dogovoru sa Ivanom Stambolićem i sa recenzijom dr Jovana Deretića, njegovog predsednika ideološke komisije u Komitetu!).

Elem, ta dreka javnog mnjenja dala je žalostan rezultat: zemljak Milenko Vučetić, tada sekretar komunista pisaca, i Nikola Cincar Poposki iz Književnih novina, napujdali su novinara Tomislava Marčinka (kasnije istaknutog hadezeovca u Hrvatskoj) da me proglase nacionalistom, i kao takav sam izbačen iz Saveza komunista. Tako je Stevanov dnevnik ostao neobjavljen. Prešao sam u Pozorište Boško Buha, ali sam poneo fotokopiju tog dnevnika, jer sam imao i privatni razlog i želju da ga sačuvam. Naime, moja baba Jovanka (majčina majka) je iz Tucovića. Dakle, ta fotokopija je kod mene, i rado ću je ustupiti užičkim izdavačima. Evo prilike da se i ja pojavim, ako već ne mogu kao autor onda kao priređivač, među užičkim izdavačima“, stoji u pismu Ljubivoja Ršumovića.

Odmah je reagovao Željko Marković, direktor Istorijskog arhiva u Užicu. Pozvao je Ljubivoja Ršumovića, i dogovoreno je da već ove godine Arhiv izda Ratni dnevnik pukovnika Stevana Tucovića.

Momčilo Isić

Seljaštvo u Srbiji

„Filip Višnjić“, Beograd, 2016

Posle višegodišnjih istraživanja, trilogijom Seljaštvo u Srbiji dr Momčilo Isić je stručnoj javnosti podario „ličnu kartu“ dominantnog društvenog sloja u Srbiji u vreme Kraljevine SHS/Jugoslavije, koji je i najviše uložio u njeno stvaranje. Ovim značajnim istoriografskim delom, srpska istoriografija dobila je kompletnu sliku o seljaštvu, čime je učinjen jedan od ključnih uslova za njegovo razumevanje.

 

 

 

 

Dušan Babac

Srbija i Rusija u Velikom ratu

Evro Book, 2014

Dvojezična monografija na srpskom i ruskom koja se bavi tematikom savezništva Srbije i Rusije u Velikom ratu. Istorijski pregled o vojnim vezama i odnosima dva bratska naroda, nastala sa ciljem da se osvetle neke malo poznate epizode iz te epohe, imena i lica njenih aktera u vreme obeležavanja stogodišnjice od početka rata koji svet dotad nije video. Autor se bavi genezom savezništva, otkriva njegove korene koji sežu u daleku 1806. godinu, u vreme borbe da se Srbija oslobodi turske vlasti, te se nastavljaju 1877. kada je Rusija ušla u rat sa Turcima, pa sve do prelomne 1914. kada je Srbija u Rusiji našla svog glavnog i prirodnog saveznika.

Srpske slave i praznici

Vulkan izdavaštvo, 2015

Slave i praznici sakupljeni i predstavljeni u ovoj knjizi svedoče ne samo o duhovnosti srpskog naroda već i o sačuvanoj bogatoj narodnoj kulturi do naših dana, manifestovanoj u narodnim običajima, predanjima, mitovima i legendama, prenošenoj s kolena na koleno. U izradi ovog raskošnog izdanja učestvovali su eminentni stručnjaci iz oblasti teologije i etnologije, a rezultat njihove saradnje takav je da ova knjiga sa ponosom nosi blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja. Slave i praznici sa simbolikom i strukturom koju nose sa sobom, iako u savremenom dobu dobijaju i novi oblik proslavljanja, u srpskom narodu se poštuju, održavaju i oživljavaju shodno potrebama vremena, kodeksu ponašanja i nastojanju očuvanja identiteta.

 

 

Dušan Miklja

Grand central

Laguna, 2016

Uliks je doputovao u Njujork s prvobitnom namerom da snimi film po svom scenariju, poseti muzeje, muzičke dvorane i knjižare i oseti duh starih vremena u Sohou, Tribeki i Grinič Vilidžu. Čim je zakoračio na Grand central, zastao je i pokolebao se: našao se na raskršću puteva i sudbina i uzdrhtao pred snagom doživljaja Njujorka kao džinovskog ciklotrona u kojem se kao čestice vrtoglavo premeću i mimoilaze ljudi iz svih krajeva sveta. Osećajući da nema pogodnijeg mesta i vremena da se konačno zaustavi i sagleda svoj celokupni put, odlučio je da u gradu nad gradovima za kratko vreme u jednu žižu zgusne ceo pređašnji život. Uronio je tako u svetove Njujorka otkrivajući njegove blistave i strašne kutke i istovremeno postojanje Grada kao očinskog utočišta i čudovišta koje proždire ljude.

 

 

 

Arhimandrit Aleksej (Bogićević) Radmila Mišev

Dečanske i druge priče

Manastir Svetog apostola i jevanđelista Luke, Bošnjane, 2015

U želji da od zaborav a sačuvaju reči i događaje vezane za Manastir Visoki Dečani, kao i divne, umne i zdrave starce, arhimandrit Aleksej i Radmila Mišev prizvali su sećanja na duhovnike iz poslednje generacije velikih ratnika, trudbenika i molitvenika. Dečanske poruke i pouke, kako u predgovoru kaže episkop šumadijski Jovan, sećanja su na vreme odrastanja i sazrevanja dečaka koji je u dvanaestoj godini došao u manastir, i kroz čiji životni put pratimo i događaje u manastiru i van njega. Ova knjiga zapis je jednog nepovratno prošlog vremena koje je ostavilo neizbrisiv trag u dušama ljudi okupljenih oko dečanske svetinje.

 

 

Zvonimir Vučković

Sećanja iz rata

Srpska književna zadruga, 2016

Zvonimir Vučković bio je oficir Jugoslovenske vojske. Od 1941. u pokretu otpora Draže Mihailovića, po činu kapetan, komandant korpusa. Potkraj rata vojni izaslanik u savezničkoj komandi u Italiji. Do 2004. živeo je u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegova knjiga ima dva dela – Sećanja iz rata i Od otpora do građanskog rata. U formi sećanja Vučković prikazuje svoj život i ratni put, gotovo iz dana u dan, iz svoje oficirske i ravnogorske, ali pre svega ljudske perspektive. Knjiga predstavlja hroniku rata u blizini Draže Mihailovića, koji je, uz pripovedača, glavni junak tragičnih zbivanja u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Njegovo kazivanje nije jednostrano i navijačko. Dragoceno i zanimljivo svedočanstvo iskrenog rodoljuba i učesnika.