Most za ćorsokak

Piše VIKTOR MATIĆ

Iako se dan posle parlamentarnih izbora u Hrvatskoj 8. novembra činilo da je ta država u koaliciji Most nezavisnih lista dobila novu političku zvezdu, odnosno takozvani treći put između HDZ i SDP, nakon nedelju dana pregovora o novoj hrvatskoj vladi čini se da je taj put zapravo ćorsokak

Izgleda da birači u Hrvatskoj vole koalicije neobičnih imena, barem onoliko koliko vole da na izborima promovišu političke snage za koje i sami najpre misle da će uzdrmati dominaciju neprikosnovenih Socijaldemokratske partije i Hrvatske demokratske zajednice. Ali hrvatski san o takozvanom trećem političkom putu uvek se nekako lako i brzo rasprši baš kao što se raziđu i koalicije za koje se verovalo da mogu da ugroze dva partijska džina.

Ali prevejani u brojnim borbama na biralištima, HDZ i SDP za sada su se pokazali prejakim i prelukavim za sve ostale koji su pokušavali da se domognu izvršne vlasti u Hrvatskoj. Tako su već skoro u zaborav dospele organizacije za koje se verovalo da su takozvani hrvatski treći put, poput koalicije Orah ili Živog zida. Iako nije izgledalo tako u izbornoj noći 8. novembra, sada je na dobrom putu da im se pridruži i koalicija Most nezavisnih lista uprkos tome što bez njihovih 19 mandata ni SDP ni HDZ ne mogu da formiraju novu vladu.

[restrictedarea]

ZAKLETVA KOD NOTARA Izgleda da je koalicija Most počela da se raspada još onda kada je bila najjača – u samoj izbornoj noći. Nije pomogla ni čuvena izjava jednog od lidera koalicije Boža Petrova koji je kod javnog beležnika overio izjavu da Most neće ući u koaliciju ni sa HDZ, ni sa SDP, odnosno ni sa jednom strankom koja je u prethodnih deset godina vladala Hrvatskom. U izjavi overenoj kod notara Petrov je naveo da će, ukoliko Most ipak jednostrano priđe nekoj od velikih koalicija, podneti ostavku na mesto predsednika Mosta i staviti toj koaliciji na raspolaganje svoj mandat u Saboru.

Ali, kao što u Srbiji svojevremeno nekima nije pomoglo ni zaklinjanje u crkvi, ni Božu Petrovu nije mnogo pomogla overena izjava u kojoj se navodilo da će poslanici Mosta ostati nepodeljeni do kraja mandata. Već prvih dana razgovora o formiranju nove vlasti iz koalicije je isključen čovek broj dva u Mostu – bivši potpredsednik HDZ Drago Prgomet. Kao razlog za njegovo izbacivanje navedeno je da je tajno pregovarao sa vođom koalicije koju predvodi SDP, hrvatskim premijerom Zoranom Milanovićem. Naime, Prgomet je iz HDZ-a izašao posle svađa sa predsednikom stranke Tomislavom Karamarkom i očekivalo se da će on biti glavna prepreka za formiranje eventualne koalicije sa HDZ. No niko nije mogao ni da pretpostavi da će Prgomet tako brzo izneveriti koalicione kolege i da će biti izbačen iz Mosta manje od nedelju dana od kako je ta koalicija do temelja uzdrmala političku scenu u Hrvatskoj. Upućeni u dešavanja u toj državi takođe su navodili da je Prgomet bio rado viđen gost u američkoj ambasadi u Zagrebu, pa se pretpostavlja da je SDP zapravo favorit Sjedinjenih Američkih Država za stožera nove vlade u Hrvatskoj. Ali izbacivanje Prgometa moglo bi da tas na vagi opet okrene ka desničarskom HDZ-u za koji se opet navodi da je mnogo bliži stranci nemačke kancelarke Angele Merkel od SDP, te da je samim tim favorit Nemačke za novu vlast. A svima je jasno koliko veliki uticaj na naše susede ima Berlin. Ispraćajući Prgometa iz koalicije, hrvatski mediji su objavili da mu je Milanović dao ponudu koju ovaj nije mogao da odbije. Navodno je Milanović ponudio Prgometu četiri ministarstva, mesto potpredsednika Vlade i predsednika Sabora ako dovede još najmanje sedam poslanika Mosta da podrže formiranje SDP vlade.

 

BITKA ZA MOST Međutim, zasad se čini da je levičarska koalicija koju predvodi SDP mnogo agilnija u pokušajima da dođe do potrebne većine. Naime, HDZ je u hrvatskom Saboru koji ima 150 mesta osvojio 59 mandata, dok je SDP uzeo tri mandata manje. Ali SDP može da računa i na tri mandata Istarskog demokratskog sabora koji joj je koalicioni partner u odlazećoj vladi, te su zapravo dve stranke izjednačene po broju poslaničkih mesta.  Milanović nije dangubio čekajući da se Most konačno odluči, već je nastavio da gomila podršku budućih poslanika svojoj koaliciji. Najpre je zadobio poverenje svih osam poslanika manjinskih zajednica, među kojima su i tri iz srpske zajednice. Posle toga podršku mu je najavio i jedan poslanik Narodne stranke – Reformista, a izvesno je da može i da računa na podršku Draga Prgometa. To ga, ipak, još nije dovelo do broja od 76 poslanika koji mu garantuje da će formirati vladu i uzeti još jedan premijerski mandat. „S obzirom na to da smo počeli s reformama i da se rezultati vide, mislim da je najprirodnije i najbolje da nastavimo zajedno uz podršku Mosta. Mnogo sam skromniji i realniji od svojih političkih suparnika koji se razmeću danonoćno. Treba mi podrška i treba nam podrška Mosta“, rekao je Milanović novinarima u Zagrebu.

Od namere da sa Mostom formira vladu ne odustaje ni HDZ. Nakon što je iz te koalicije izbačen Prgomet, vođa HDZ-a Tomislav Karamarko rekao je da će njegova stranka imati strpljenja da sačeka odluku uzdrmane organizacije. „Ozbiljni smo u ovoj situaciji. Čekamo da se Most konsoliduje i da nastavimo pregovore“, izjavio je Karamarko. On, međutim, nije imao mnogo razumevanja za predlog Mosta da buduća vlada bude neka vrsta vlade nacionalnog jedinstva koju bi činile tri najjače strane u budućem hrvatskom parlamentu. HDZ je takvu mogućnost odmah odbacio, dok se SDP nije decidno izjasnio iako su njegovi čelnici sumnjičavo vrteli glavu na predlog potencijalnih koalicionih partnera.

Za to vreme, Most je pokušavao da dođe sebi u situaciji kada mu je sudbina Hrvatske neočekivano pala u ruke, ali i da se povrati nakon izbacivanja Prgometa. Ta koalicija je sastavila spisak reformi koje traži od svojih partnera u vladi i saopštila da će koaliciju formirati sa onima čiji odgovori budu kvalitetniji. Za sada je izvesno da su iz Mosta zatražili regionalizaciju Hrvatske na tri do pet regiona sa širokom autonomijom. To nije nimalo čudno, jer je Most sastavljen od takozvanih lokalnih šerifa, odnosno od uticajnih gradonačelnika i regionalnih stranaka koji svoju biračku bazu upravo grade na uspesima koje postižu u svojim matičnim sredinama. Drugi zahtev bio je da se ubuduće svi krediti u Hrvatskoj obračunavaju isključivo u kunama, što je popularan potez jer je situacija sa zajmovima u švajcarskim francima u toj državi gotovo dramatična.

U drugom krugu razgovora o formiranju nove vlade koji je počeo 17. novembra Most je svojim potencijalnim partnerima zadao i dve nove teme za razmišljanje – reforme u oblasti pravosuđa i preduzetništva. Vođa Mostovog pregovaračkog tima Tomislav Panenić rekao je novinarima da će do kraja pregovaračkog procesa sagovornici proći sve teme od značaja za njegovu koaliciju, da bi na kraju Most odlučio koja je strana ponudila bolja rešenja za hrvatske građane. Zanimljivo je da se vođa Mosta Božo Petrov osvrnuo i na odnose sa Srbijom i kazao da bi oni ubuduće morali da se rešavaju isključivo dijalogom, jer tenzije koje su se osećale u poslednje vreme ne doprinose nikome.

Iako je cilj tih izjava da pokažu kako Most sve drži pod kontrolom, te da čak ima osećaj i za državničke poslove sa susednim zemljama, sve je više onih koji smatraju da ta koalicija neće izdržati veliki pritisak pod kojim se našla. Tačnije, da će iskusni političari iz SDP i HDZ uspeti da ih podele ponudama o učešću u vlasti i drugim unosnim pozicijama u javnom životu Hrvatske, baš kao što su već učinili sa Prgometom. Potpis Bože Petrova još se nije ni osušio na izjavi overenoj kod notara da će Most biti istinski treći put za Hrvatsku, a njegovi budući poslanici počeli su da se osipaju i merkaju ponude HDZ-a i SDP-a. Uz sve to, politika je umetnost mogućeg, pa samim tim nije isključeno ni da se u Hrvatskoj u jednom trenutku dosete da se ucenjivački potencijal Mosta lako može prevazići velikom koalicijom SDP i HDZ koja se sada čini malo verovatnom. Ali ne treba potcenjivati ni želju te dve stranke da i dalje imaju monopol nad vlašću u Hrvatskoj, iako im to u prvom trenutku može doneti samo pad popularnosti. No novi izbori su tek za četiri godine što je prilično dalek period, posebno kada je glavni konkurent, koalicija Most, organizacija sastavljena od partija i pojedinaca često suprotnih ubeđenja i političkih nazora. Vreme će verovatno raditi protiv Mosta. Što se više budu premišljali o budućem koalicionom partneru, izvesnije je da će njihovi poslanici biti pred velikim izazovom koji donosi mogućnost učešća u novoj vladi u naredne četiri godine. A taj vremenski period sasvim je dovoljan da prosečni birač zaboravi i na Most, i na obećane reforme i treći put, kao i na izjavu Bože Petrova overenu kod notara, koja je ionako već postala predmet mnogobrojnih pošalica na društvenim mrežama u Hrvatskoj.

[/restrictedarea]