Upaljene baklje predizborne borbe

Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios

Desetak dana uoči vanrednih izbora u Grčkoj, „Siriza“ i „Nova demokratija“ gotovo su izjednačene, dok treće mesto zauzima desničarska „Zlatna zora“

Turistička sezona u Grčkoj bliži se kraju. Ljudi su se vratili na svoja radna mesta (oni koji su toliko srećni da ih imaju), deca se spremaju za školu, nestašica novca i dalje vlada, noći su duže i hladnije. Na prvi pogled, sve teče jednim prirodnim tokom. Međutim, iza kulisa vri atmosfera. Grčka politička scena upravo se zapalila od predizbornih baklji. Rat rečima političkih frakcija dobija na intenzitetu.

 

PRIDOBIJANJE NEODLUČNIH

Sve oči uprte su na predstojeću televizijsku debatu političkih vođa dveju najjačih stranaka, „Sirize“ i „Nove demokratije“, da bi se videlo ko sa čime raspolaže, ko šta misli i ko šta krije. Inače, glasačko telo Grčke poslednji put je uživalo u takvom televizijskom ugođaju davne 2009. godine, kada su mačeve ukrstila dva stara politička borca, Jorgos Papandreu iz „Pasoka“ i Kostas Karamanlis, tadašnji predsednik „Nove demokratije“.

Cilj učesnika ovogodišnje debate, Aleksisa Ciprasa, bivšeg premijera, i Evangelosa Mejmarakisa, privremenog predsednika „Nove demokratije“, jeste da što sadržajnijom retorikom pridobiju poverenje neodlučnih glasača koji dostižu čak 10 odsto ukupnog glasačkog tela Grčke.

[restrictedarea]

Agencija za istraživanje javnog mnjenja „Puls“ iznela je na svetlo dana najnovije rezultate ispitivanja, koji su svakako doneli sa sobom talas strepnje koji je snažno udario o hridi nada grčkog naroda za bolju sutrašnjicu.

Kako se navodi u pomenutim rezultatima, za „Sirizu“ bi glasalo 25,5 odsto glasača, a za „Novu demokratiju“ samo 0,5 odsto manje, što je suprotna slika od one koju su predstavljala sredstva javnog informisanja prethodne nedelje. Panajotis Lafazanis, bivši ministar energetike u vladi Ciprasa, koji je predvodio Levu platformu „Sirize“, a nedavno osnovao svoju novu stranku „Narodnog jedinstva“, pokupivši sa sobom velika imena neliberalne frakcije matrice, nije dobio željeno poverenje ispitanika „Pulsa“. Sa svega četiri odsto glasova, „Narodno jedinstvo“ jedva da prelazi cenzus.

Stranke kao što su „Pasok“, Komunistička partija Grčke i proevropski pokret „Potami“, po prognozama ove agencije za javno mnjenje, dobiće po oko pet odsto glasova. Čuđenje izaziva ponovljeni uspeh neonacističke partije „Zlatna zora“ koja, kao i na prethodnim izborima u januaru, zauzima treće mesto na rang listi političkih struja. Da li su to nesrećne izbeglice koje su u prolazu kroz Grčku probudile rasističke strasti „usnulih nacista“ nekog budućeg pseudorajha? Ili je arhinacisti Mihaloljakosu porasla popularnost jer izjavljuje kako ne podnosi ni svoje previše preplanule sunarodnike? Lider „Zlatne zore“ Nikos Mihaloljakos se, inače, našao uvređenim zato što nije bio pozvan na prvu televizijsku debatu u kojoj su učestvovale sve vođe partija, te su njegove pristalice ispred televizijske kuće koja je bila domaćin sučeljavanja protestovale i stvarale ulične nerede.

Poznato je nepisano pravilo na grčkoj političkoj sceni, po kojem male partije koje učestvuju u jednoj vladi u sklopu koalicije na sledećim izborima ne uspevaju da uđu u sastav Parlamenta. To će se, izgleda, desiti i sa „Nezavisnim Grcima“ koji, po istraživanjima, jedva da će dobiti 2,5 odsto glasova na vanrednim izborima 20. septembra. Predsednik ove partije Panos Kamenos, bivši ministar odbrane u vladi Aleksisa Ciprasa, ne krije razočaranje i iznenađenje što više ne uživa poverenje svojih „desnih“ pristalica.

 

VARUFAKISOVA PROGNOZA

Kao najpodesnijeg budućeg premijera 35 odsto ispitanika „Pulsa“ navodi Aleksisa Ciprasa, a 33 odsto Evangelosa Mejmarakisa. Predizborna obećanja partijskih vođa veoma su umerena u poređenju sa obećanjima pre osam meseci jer niko ne bi voleo da prođe Ciprasov put posut laticama i trnjem. Ironična je činjenica da će se 20. septembra održati vanredni izbori, a 21. građanima Grčke počeće da pristižu računi za vanredni porez na imovinu, zbog čijeg je „predizbornog ukidanja“ minulog januara Cipras dobio podršku.

Sve u svemu, u Parlament Grčke najverovatnije će ući devet partija, od kojih šest sa svega oko pet odsto glasova.

U iščekivanju izbora, kontrola kapitala, odnosno ograničenje limita podizanja novca dnevno na 60 evra, neće se menjati u dogledno vreme. Provere validnosti banaka će se završiti tek krajem oktobra, a predviđa se i „stapanje“ četiri velike grčke banke u jednu.

Život nastavlja da teče, a sve više Grka se sve teže bori sa svakodnevicom i troškovima koje ona nosi. Tema koju nije potrebno posebno „razrađivati“ srpskom čitaocu. Da li je Cipras kriv za sve? To će ostati mala istorijska tajna. Bivši car finansija Grčke, Janis Varufakis, koji će uskoro organizovati svoju proevropsku stranku, sa žaljenjem je konstatovao da će harizmatični Cipras završiti neslavno, kao i svi njegovi prethodnici „premijeri vanrednih paketa pomoći i nametnutih mera štednje“. Varufakis se laganim koracima izvukao iz Ciprasovog požara, te sad izjavljuje da crna Trojka (EU, ECB, MMF) nije dala bivšem premijeru da ostvari plan B. Koji je to plan B bio, ostaće takođe mala gorka tajna grčke istorije. Jednog dana će se sve saznati, a pre svega će 20. septembra biti poznato ko će vaditi vruće kestenje grčke stvarnosti isprepletane trećim paketom pomoći od „humanih Evropljana“.

[/restrictedarea]