Tako nam ubijaju identitet

DVOJEZIČNI IDIOTIZAM U MILANU

Specijalno za „Pečat“ Dijego Fuzaro 

U nizu stresnih događaja poslednjih nekoliko nedelja, gotovo nezapaženo je prošla vest, pa bih želeo da skrenem vašu pažnju. „Ovde je budućnost dvojezična“,  bio je naslov u Republici, povodom otvaranja prve državne srednje škole u kojoj se uči na engleskom jeziku. To je Klasična gimnazija „Tito Livio“ gde će učenici slušati predavanja na engleskom.

Kakva je to revolucija?

Ovo ludilo koje bi moralo užasnuti svakoga, a iznad svih nastavnike, slavljeno je u pomenutom tekstu do mere da je nazvano „školskom revolucijom“.

To bi bilo smešno, da nije za plakanje.

U vreme kada se imperijalističko bombardovanje naziva „izvozom demokratije“, a državni udari zovu „tehnokratske vlade“, nije ni čudo da se uništenje ugledne srednje klasične škole, ponosa i bisera naše zemlje – u sadašnjem obliku – slavi kao „školska revolucija“.

To je u skladu, štaviše, sa smešnom formulom „dobre škole“ koja – Orvel je tu amater!  – uništava školu upravo u času kada obećava da će je  učiniti „dobrom“.

Savremena tragedija

Direktorka škole trijumfalno tvrdi: „Mi smo shvatili da je budućnost u tome.“ Naravno, nije joj palo na pamet da precizira da je prinudno korišćenje engleskog na račun italijanskog jezika, jedna od brojnih tragedija današnje globalizacije, koja prinuđava ljude da napuste svoju kulturu i svoj identitet da bi se istopili u magmi atoma bez kulture i bez identiteta, da bi bili sposobni da govore samo engleskim, kao operativnim  jezikom tržišta.

Nije joj ni palo na pamet da kaže da je upotreba engleskog jezika jedan od mnogih imperativa na koje nas je svikla tzv. globalizacija, što je ponižavajuće i „meko“ ime za  nju, a kojim se koriste organizovana manipulacija i industrija svesti da kvalifikuju kapitalistički monopol organizovanog nasilja na globalnom nivou.

To je jezik ekonomije

Samo na ovaj način, štaviše, objašnjava se današnji očigledni paradoks koji se izražava, u principu, u prinudi da se narodi odreknu svog nacionalnog jezika (u našem slučaju, jezika Dantea i Leopardija, Makijavelija i Gramšija) i da konvergentno i obavezno prihvate operativni engleski jezik finansijskog tržišta, a ne jezik Šekspira i Vajlda.

Ovaj poslednji aspekt otkriva, ako je to uopšte potrebno, našu nesposobnost da se razume i govori bilo koji jezik, osim jezika ekonomije.

Neograničeno oblikovani

Bez kulture i bez identiteta ljudi mogu da se neograničeno oblikuju i plazmiraju, što je, u stvari, san svevladajuće tržišne globokratije.

Uostalom, kada direktorka kaže „mi smo shvatili da je budućnost u tome“, ona koristi orvelijansku formulu u ravni „dobre škole“.  Realnost je prevazišla fantaziju: Orvel 1984. nije bio dovoljno radikalan.

Taj idiotizam dostiže nezamislivu visinu kada nameće, kao što je to slučaj danas, dogmu da su publikacije na engleskom, u takozvanim „humanističkim naukama“ (kao da postoje i nehumane nauke!) bolje od onih na njihovom nacionalnom jeziku. To je tragična floskula koju je, još u antičko doba, Tacit kvalifikovao kao „ruere in servitium“, jurnjavu u ropstvo intelektualaca koji rade za kralja Pruske.  Današnja kriminalna upotreba engleskog jezika, nametnuta kao sudbina i kao sistemska neophodnost procesa globalizacije, jednoumno nastupa preko tragične demontaže nacionalnih država, zamenjenih globalnom upravom, odnosno deteritorijalizovanom ekonomskom moći multinacionalnih kompanija i bankara bez državljanstva.  Ko to ne shvata ili je slep ili zlonameran.  Ko favorizuje sve ovo, u dvojnom i sinergetskom hodu ka napuštanju nacionalnog suvereniteta i italijanske kulture (koja se izražava na  našem lepom jeziku)ili je budala ili kriminalac.  Kultura postoji samo u množini, kao dijalog između kultura i jezika koji se odnose, jedno prema drugom, shodno zajedničkoj pripadnosti ljudskom univerzumu.  Dinamika kapitalističke mondijalizacije, nametanjem jedne jedine kulture i jednog jedinog jezika, predstavlja suzbijanje kulture kao takve, tako što je zamenjuje monoteizam tržišta i nameće  „reductio ad unum“, „svođenje na samo jedno“, čiji je on nosilac. Današnja prisila da se koristi engleski jezik je zabrinjavajući pokazatelj svega toga.

Prevod s italijanskog Dragan Mraović