Grčka na prodaju

Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios

Posle izglasavanja trećeg paketa kreditorske pomoći, vladajuća „Siriza“ je sve bliža raskolu a Grčka vanrednim izborima

Doskorašnji strah i trepet evrozone, „najopasniji populista“ Evrope, premijer Grčke Aleksis Cipras više se ne kiti ovim epitetima. Posebno to ne čine sredstva javnog informisanja u Grčkoj. Ovaj harizmatični mladi čovek, koji je podigao Evropu na noge dolaskom na kormilo grčkog broda što je već uveliko slao SOS signale svojim „nagluvim“ evropskim saborcima kada se Cipras popeo na njega, stavio je na prvo mesto prioriteta spas vlastite otadžbine.

 

RASCEP „SIRIZE“

Ciprasova predizborna obećanja sada liče na slatke papirne kule od karata, u koje je grčko biračko telo pokušalo da se sakrije pod udarom ponenta – zapadnog vetra pretnji Greksitom.

Sasvim je izvesno da „Siriza“ više nije jedinstvena levičarska stranka. Svaka njena struja će sa sobom, u trenutku neminovnog cepanja, odneti svoja predubeđenja, bes zbog razočaranja i gorki ukus izgubljenih ideala u roku od samo sedam meseci. „Siriza“ se neće raspasti zbog toga što više nema podršku naroda, već će njeno komadanje biti obavljeno rukama sopstvenih poslanika koji su se u suštini podelili na tri tabora: na one uz premijera, na uzdanice leve platforme Panajotisa Lafazanisa i Zoi Konstantopulu (predsednica parlamenta) i na treću grupaciju što još nije u potpunosti raščistila (pred javnošću, makar) svoje stavove.

[restrictedarea]

Početkom sledeće nedelje očekuje se glasanje o poverenju vladi u grčkom parlamentu, pošto je, kao što je poznato, država i zvanično ušla u proces dodele trećeg paketa pomoći Evropske komisije, Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropskog stabilizacionog fonda. Premijer Cipras je rešen da zatraži glas poverenja od poslanika grčkog parlamenta, a u slučaju da vlada ne dobije podršku, biće raspisani vanredni parlamentarni izbori, prema najavama, već za 20. ili 27. septembar.

Sa sigurnošću se može tvrditi da leva platforma, pod vođstvom bivšeg ministra za energetiku Panajotisa Lafazanisa i Zoi Konstantopulu neće dati glas poverenja predsedniku svoje stranke i premijeru Grčke, iako, kako kažu, ne žele da zbace vladu već samo da se sa razvojnog puta zemlje skloni treći paket ekonomske pomoći koji će je zauvek staviti u vazalski položaj. Leva platforma pita se i zašto će vlada pred parlament izneti pitanje poverenja. Da bi se oslobodila težine leve platforme koja stalno podseća na (izneverena) predizborna obećanja, ili da bi Cipras potvrdio privremenu naklonost „Nove demokratije“, „Pasoka“ i „Potami“?

U redovima „Nove demokratije“ pod (privremenim) vođstvom Vangelisa Mejmarakisa uveliko se spremaju za izbore, ne shvatajući tačno šta Cipras želi njima da postigne i zašto unutrašnje probleme svoje partije leči prejakim lekovima, recimo izborima koji će skupo koštati već pokleklu, ili bolje reći nepostojeću kasu grčke države.

TREĆI PAKET

Protekle nedelje vlada premijera Ciprasa isključivo se bavila iščekivanjem potpisivanja ugovora sa Evropskim stabilizacionim fondom kao i tehničkim pitanjima ostvarenja trećeg paketa pomoći. Najkritičniji trenuci za grčki narod bili su trenuci očekivanja rezultata glasanja evropskih parlamenata kroz koje je ugovor „morao da prođe“.

Treći paket pomoći je, prema mišljenju pristalica leve platforme, izglasavanje novog dužničkog ugovora i ponižavanje demokratije. Smatraju da je ovaj dužnički ugovor bez premca i da je u stvari jedna obična farsa evropskih kolonijalista.

Opozicija smatra da je Ciprasova vlada jednostavno produžila muke grčkog naroda za sedam meseci, i da se izgubilo mnogo ugleda i snage na igre bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa, koji je, po rečima opozicionih stranaka, pokušavao svoje ekonomske teorije sa papira da prenese u sferu stvarnosti, i da mu je njegov narod u tome bio zamorče.

Uragan protivljenja, čuđenja i osuđivanja podigao se na grčkoj političkoj sceni posle odluke o prepuštanju na korišćenje i ekonomsko eksploatisanje četrnaest aerodroma (između ostalog i solunskog) nemačkoj kompaniji „Fraport“ na četrdeset godina. Leva platforma je ovaj postupak vlade nazvala etničkim, ekonomskim i društvenim zločinom osuđujući Ciprasa što je poklonio plen Nemcima za male pare. Pojedini članovi „Sirize“ pitaju se da li je možda ovo ustupanje aerodroma poklon – dokaz zahvalnosti kancelarki Angeli Merkel i ministru finansija Nemačke Volfgangu Šojbleu što su omogućili Grčkoj treći paket pomoći. Krajnja levica „Sirize“ smatra da su na redu luke u Pireju i Solunu, pa onda železnica. Svi uglas uzvikuju u parlamentu: „Izvoli, narode, Grčka je na prodaju.“ Jedno od osnovnih Ciprasovih predizbornih obećanja bilo je da neće biti privatizacije giganata koji mogu doneti profit svojoj državi. Inače, dok je Antonis Samaras bio premijer, bila je doneta odluka o prodaji ovih aerodroma. Tada je Aleksis Cipras gest vlade nazivao „sumnjivom rasprodajom“. Danas je uz njega, što se tiče aerodroma i politike privatizacije, jedino bivši premijer i predsednik „Nove demokratije“, taj isti proevropski nastrojeni Antonis Samaras.

Još jedan kamen spoticanja za sadašnju vladu je problem ilegalnih migranata koji su bukvalno preplavili ostrva Egejskog mora. Vlada je donela odluku da će unajmiti brod za 2.500 izbeglica i migranata koji će ići od ostrva do ostrva i kupiti ih, a na njemu će se sprovoditi i popis novih pridošlica.

Opozicione snage smatraju da je „Siriza“ i ovde „izgubila borbu“ jer se vlada nije na vreme organizovala da zatraži pomoć Evrope, budući da je izbeglički problem ipak međunarodni, i da ne mogu svi da grade zidove i žice a da se Grčka „davi“ u nemoći da smesti, nahrani i izleči hiljade pridošlica. U svakom slučaju, činjenica je da je Ciprasov tim sedam meseci bio zaokupljen borbom protiv izlaska iz evrozone i mogućnostima otplate dugova; kako inače Grci vole da kažu, Cipras od drveta nije video šumu…

[/restrictedarea]