Salto mortale slovenačke diplomatije

za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina

Kada je službena Ljubljana „otkrila“ da na hrvatskoj paradi 4. avgusta neće biti britanskih, američkih i nemačkih vojnika, bila je prinuđena da promeni prvobitnu odluku, pa je svega jedan dan posle najave učešća na zagrebačkoj paradi – objavila demanti

Ponos slovenačkog Ratnog vazduhoplovstva, avioni marke „Pilatus“ (sa propelerima, tehnologija iz vremena Drugog svetskog rata) ukupno tri komada, kao i deset gardista Slovenačke vojske (SV) ipak neće uveličati hrvatsku vojnu paradu povodom 20-godišnjice „Oluje“, tokom koje je ubijeno i nestalo oko dve hiljade i proterano preko 220000 Srba iz Republike Srpske Krajine. Iako zbog odluke vlade slovenačkog premijera Mira Cerara u Beogradu niko neće likovati, pomenuto neučešće pripadnika stranih vojski na zagrebačkoj svetkovini može se protumačiti kao poen za srpsku diplomatiju, tim pre što na paradi Hrvatsku svojim prisustvom neće počastiti ni engleski, ni američki, niti nemački soldati.

Još koliko prošle sedmice je slika, međutim, bila drugačija – zbog Slovenije, čija je ministarka odbrane Andreja Katič obznanila da će u Zagreb poslati elitne jedinice SV. Što je naišlo na ushićenje domaćih medija. Potom je usledio hladan tuš – zasedala je vlada, pa odlučila da Slovenačkoj vojsci nije mesto na hrvatskoj paradi. Ta je odluka uskomešala i slovenačku političku scenu ali i izazvala burnu reakciju medija i javnosti. Komentatori ljubljanskih medija notirali su nekompetentnost prvobitne odluke koju je slovenačka ministarka odbrane navodno lansirala bez znanja svog šefa, posle čega je usledilo odustajanje uz obrazloženje namenjeno naivnima, naime, da se isprva smatralo da će biti u pitanju NATO a ne lokalna svetkovina.

[restrictedarea]

ZA DOM SPREMNI

Vest da će Slovenija učestvovati na paradi objavljena je 14. jula zahvaljujući izveštavanju hrvatskih medija, koji su se pohvalili da na paradu 4. avgusta stižu slovenački „pilatusi“ (letelice koje u Sloveniji služe, uglavnom, za školovanje pilota, pošto je odbrana slovenačkog neba – u okviru NATO – prepuštena Italijanima i Mađarima) i deset gardista SV. Informaciju je tada potvrdila i Cerarova ministarka odbrane Andreja Katič, dodavši da lično neće uveličati proslavu jer će biti na odmoru. Slovenačko Ministarstvo odbrane je u istom dahu na svom tviter nalogu objasnilo da se radi o „saradnji sa prijateljskom zemljom (Hrvatskom) koja je član EU i NATO“. Hrvatsko Ministarstvo odbrane je spremno nadogradilo to objašnjenje zaključkom da će međunarodnopolitički legitimitet operacije „Oluja“ dokazati činjenica da su dolazak na paradu potvrdili i „svi strani ambasadori“ akreditovani u Hrvatskoj.

Sve to je usijalo društvene mreže; komentatori najčitanijeg slovenačkog medijskog portala 24.ur.com rugali su se da je posredi „parada penzionisanih američkih generala“ i da je „greška što slovenački vojnici nisu smeli da učestvuju na paradi u Moskvi“ a sad će defilovati Zagrebom. Za nauk onima koji su se radovali odlasku Slovenačke vojske u Zagreb, kritičari tog poteza upozorili su da treba „učiti istoriju i odvesti se bar do Plitvica, gde se može lepo videti da ‚Oluja‘ nije bila nikakva humanitarna akcija“. „Mi sa tom ‚Olujom‘ nismo imali ništa; zato Slovenačka vojska ne bi trebalo da učestvuje na toj paradi. Ne znam zašto bismo morali da izazivamo, jer učešće su odbile sve ostale države, samo mi Slovenci bismo sada da se pravimo pametni i da učestvujemo. Sramota!“, zapisao je jedan od komentatora. Drugi je bio još jasniji: „Hrvati praznuju ‚Oluju‘; smešno! A protiv koga su se borili? Protiv 250000 dece, žena i staraca koje su proterali iz Hrvatske. To je parada genocida i sramote.“ I na sajtu državne Radio-televizije Slovenije ispod vesti o učešću SV na paradi u Zagrebu ređali su se argumenti za i protiv, pri čemu su mnogi podsetili da Slovenija u Zagrebu nema šta da traži: „Neka je sramota ove glupe birokrate u Generalštabu Slovenačke vojske. Ne samo da je operacija ‚Oluja‘ bila kršenje ljudskih prava i ubijanje civilnog stanovništva nego su Hrvati zagriženi neprijatelji i Slovenaca, koji protiv nas deluju još od 1941. godine. Hrvati su već 1941. okupirali deo Slovenije u okolini Čateža a posle 1945. još i Istru i Međimurje!“

Bilo je samokritike i na račun sopstvene avijacije, jer „Hrvati imaju zastarele ‚migove‘, a mi (Slovenci) avione za modelare“… Ubrzo su usledile izjave srpskog političkog vrha da Srbija nije slala demarše pojedinim zemljama zbog učešća na vojnoj paradi povodom 20-godišnjice operacije „Oluja“, niti će likovati zbog njihove odluke o otkazivanju. Tek tada službena Ljubljana „otkriva“ da na paradi 4. avgusta neće biti ni američkog lovca F-16 iz baze u italijanskom Avijanu, kao ni britanskih, američkih i nemačkih vojnika. Tako je bila prinuđena da promeni prvobitnu odluku, pa je svega jedan dan posle najave učešća na zagrebačkoj paradi – objavila demanti; i novu informaciju o neučešću, pravdajući blamažu „nesporazumom“ jer je na osnovu prvih informacija iz Zagreba mislila da se radi o paradi „u okviru članica NATO“, a onda se „ispostavilo da to nije tako“.

„Pošto ni druge države saveznice neće učestvovati na paradi, na primer SAD, Velika Britanija i Mađarska – nema nikakve potrebe da na njoj učestvuje Slovenija“, zaključio je slovenački ministar spoljnih poslova Karel Erjavec. Ministarka odbrane je uočila i da se „radi o osetljivom spoljnopolitičkom pitanju za odnose u jugoistočnoj Evropi, koja je za Sloveniju od strateškog značaja“; sve je kulminiralo izjavom predsednika slovenačke vlade da „Slovenija ne priređuje parade i ne odlazi na strane parade“, za koju se potom ispostavilo da je neistinita, jer je SV učestvovala na brojnim paradama u inostranstvu.

RAZLOG PREOKRETA

Pravi razlog za takav slovenački „salto mortale“ koji se dogodio za manje od 24 sata jeste ne samo sporni povod parade nego i reakcija službene Srbije, koja je podsetila partnere u Ljubljani da je u „Oluji“ od ruke i oružja kasnije nikada procesuiranih hrvatskih vojnika i policajaca – stradao veliki broj srpskih civila. Zvanična Hrvatska nije ostala dužna Cerarovoj vladi, pa su se zagrebački mediji podrugljivo raspisali kako „naši saveznici ne žele da se zamere Srbiji“; slovenački mediji su potom preneli izveštaje stranih dopisnika da otkazi vojnih delegacija predstavljaju „šamar Hrvatskoj“ i „diplomatsku katastrofu“. Lokalne ljubljanske novine su upozorile da „šepurenju vojne snage u regionu, koji se jedva izvukao iz rata i sada se suočava sa ekonomskom i izbegličkom krizom – nema mesta“. Takav stav, začudo, ne deli provladino „Delo“ koje je napalo Cerarovu vladu zbog „gubljenja suvereniteta“, ogorčeno jer je „Ivica Dačić zaustavio ‚pilatuse‘ i pripadnike slovenačke garde na putu u Zagreb“.

Iako se „Delo“ reklamira kao dnevnik koji objavljuje kredibilne informacije, dopisnik iz Zagreba Rok Kajzer je slovenačku javnost obmanuo spekulacijom da „srpski ministar spoljnih poslova vodi našu (slovenačku) državnu odnosno spoljnu politiku“, kao i da je promenjena odluka Cerarove vlade rezultat delovanja (prosrpske) „struje u slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova koja smatra da su odnosi Slovenije sa Srbijom naročito važni“. Dopisnik „Dela“ je uzbunio javnost i tvrdnjom da će odluka Cerarove vlade „još dodatno učvrstiti uverenje da nemamo svoju spoljnu politiku“ i da je ovim činom Cerarov kabinet svojoj i međunarodnoj javnosti saopštio da spoljnu politiku Slovenije „formiraju na drugim mestima“, u konkretnom slučaju – „u Beogradu“.

„Teško je zamisliti da ministar spoljnih poslova neke zemlje može da izdejstvuje da druga zemlja odluči da njeni vojni avioni ne polete i da deset članova Počasne garde ostanu u vojnim barakama“, protestuje „Delo“ u komentaru objavljenom na naslovnoj strani. Sva ta šarada oko slovenačkog (ne)učestvovanja na vojnoj paradi u Zagrebu pokazuje koliko je važno blagovremeno delovanje (srpske) diplomatije. Slovenački primer pokazuje da u početku ni vlada pa čak ni njen predsednik (Miro Cerar) nisu bili aktivno uključeni u donošenje odluke o slanju vojnih aviona i gardista u Zagreb, već je sve bilo prepušteno nižim službenicima. Promena odluke je usledila tek posle jasno iznetog stava najviših predstavnika Srbije o tome kako Srbija shvata takav potez. Da su saveznice Hrvatske u okviru NATO bile spremne da odbiju hrvatski poziv zbog prigovora Srbije, to je novina koja svedoči o porastu ugleda Srbije, ali i porastu svesti o spornosti „Oluje“ i u zapadnoj javnosti. Iako je Sud u Hagu (ICTY) oslobodio hrvatske komandante objektivno odgovorne za brojne zločine počinjene tokom „Oluje“, međunarodna javnost očito dobro zna o kakvoj „operaciji“ se radilo i do koje mere je Hrvatska nesposobna da se suoči sa vlastitim zločinima, kao i da bi učešće na takvoj proslavi poslalo pogrešnu poruku o poštovanju osnovnih ljudskih prava.

Što se tiče srpske diplomatije koja često pasivno prati razne provokacije i ne reaguje na neistine stranih zvaničnika – ovaj zaplet dokazuje da se vredi boriti za istinu i da je diplomatska pobeda nadohvat ruke, iako na prvi pogled to izgleda kao nemoguća misija. Srbija je, bez ispaljenog metka, u čast nevinih žrtava hrvatske „Oluje“, samo odlučnim delovanjem i diplomatskim putem – uspešno prizemljila tri slovenačka „pilatusa“ koji neće paradirati hrvatskim nebom i zaustavila deset gardista što su u Ljubljani već pakovali kofere put Zagreba. Mala pobeda za srpsku diplomatiju, ali velika za mir u regionu.

[/restrictedarea] bыstrыe zaйmы na kartu zaйm na kartu sberbanka vizazaйm эkspesslaйme zaйm