Neoliberalizam ne rešava probleme, produbljuje bedu

U Briselu održan Narodni samit Latinske Amerike i Evrope

Piše Nikola Martić

Učesnici skupa su izneli svoje čvrsto uverenje da se čovečanstvo suočava sa potrebom urgentnog preoblikovanja društva koje će se temeljiti na principima socijalne pravde, a čiji će temelj biti međusobna solidarnost i poštovanje suvereniteta

U prestonici evropske administracije, Briselu, održan je sredinom prošle nedelje Narodni samit Latinske Amerike i Evrope. Na ovom skupu bilo je više od hiljadu predstavnika zemalja dva kontinenta. Među njima su bili parlamentarci, intelektualci, aktivisti raznih udruženja i prijatelji Venecuele i Kube, a završnoj konvenciji je prisustvovao i Rafael Korea, predsednik Ekvadora. On je samo dan ranije održao upečatljiv govor u Evropskom savetu, na Samitu predstavnika država Evropske unije i zemalja Latinske Amerike i Kariba.

Rafael Korea je u sedištu EU istakao „hitnost i moralnu opravdanost smanjenja siromaštva i socijalne isključenosti u svetu“. On je zapitao prisutne visokorangirane administratore Evropske unije „zašto je Latinskoj Americi zabranjeno da protekcionizmom u spoljnoj trgovini ostvari ekonomski rast, kada je poznato da je EU upravo na taj način dostigla sadašnji nivo razvoja“?

Emotivni govor Rafaela Koree U emotivnom obraćanju učesnicima završne konvencije Narodnog samita Latinske Amerike i Kube i evropskih prijatelja, predsednik Ekvadora je rekao da se „Venecuela, Bolivija i Ekvador snažno protive neokolonijalizmu i da se njihove glave neće saginjati od stida pred imperijom“. On je odbacio sankcije koje je Amerika uvela Venecueli a stavljanje Venecuele na listu država koje su pretnja po bezbednost SAD nazvao je „besmislenim“. Korea je stao u odbranu revolucionarnih vlada Latinske Amerike koje nastoje da smanje nejednakosti, istovremeno izražavajući snažnu podršku Kubi i Venecueli. „Najveći izazov savremenog doba i cilj kojem težimo je supremacija ljudskih bića nad kapitalom“, rekao je predsednik Ekvadora, državnik čija je pojava ostavila snažan utisak na prisutne.

[restrictedarea]

Učesnici ovog paralelnog, narodnog samita iskazali su nepodeljenu podršku narodima sveta u njihovoj borbi protiv imperijalizma SAD. Inače, na tribinama koje su trajale dva dana, razmatrana su pitanja mira i solidarnosti u kontekstu intervencionizma i jednostranog nametanja sankcija (SAD i NATO) očuvanja životne sredine, integracije zemalja Latinske Amerike u sopstvenu uniju, uloge medija u ovim procesima, kao i problematika aktuelnih regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini koje promovišu SAD (NAFTA, „Transatlantik“, „Transpacifik“ i TISA sporazumi    – trgovina u oblasti usluga).

Okupljeni oko istorijskih uspeha Simona Bolivara u borbi za slobodu zemalja Latinske Amerike od španskog kolonijalizma, ali i slobodarskih ideja i borbe Uga Čaveza i Fidela Kastra protiv savremenog imperijalizma, učesnici samita jednoglasno su usvojili deklaraciju kojom su artikulisani ciljevi i težnje svih slobodoljubivih naroda na svetskoj političkoj pozornici. Deklaracijom je naznačena podrška integracionim procesima koji počivaju na principima slobode i suvereniteta zemalja Latinske Amerike i Kube. Ovaj region proglašen je „zonom mira i slobode od kolonijalizma“ i odbačena je „svaka vrsta vojne agresije SAD i njihovih saveznika koja se sprovodi putem uspostavljanja i održavanja američkih vojnih baza u zonama vojnih operacija sa jasnim ciljem da se oružjem interveniše protiv država koje teže slobodi“. S tim u vezi, potpisnici deklaracije traže od SAD „zatvaranje i uklanjanje svih vojnih baza na teritoriji Latinske Amerike i Kube, sa akcentom na vojnoj bazi Gvantanamo“, gde Amerika već decenijama sprovodi mučenje ljudi osumnjičenih za terorizam.

EU da usvoji politiku konstruktivnog dijaloga Javnom deklaracijom pružena je nedvosmislena podrška Bolivarskoj Republici Venecueli i njenom lideru Nikolasu Maduru, uz jasnu osudu „američke politike permanentne destabilizacije Venecuele koju planiraju, finansiraju, organizuju i sprovode agencije SAD“. Posebno se „osuđuje donošenje i zahteva ukidanje izvršnog akta vlade SAD kojim je Venecuela stavljena na listu zemalja opasnih po nacionalnu bezbednost Amerike“. Ovom deklaracijom se „odbacuju svi oblici intervencionizma SAD protiv progresivnih vlada Latinske Amerike i zahteva se poštovanje njihovog nacionalnog suvereniteta, a „Evropska unija se poziva na uzdržanost u pružanju podrške Americi u ovakvim aktivnostima u regionu“. Od Evropske unije se traži da „usvoji politiku konstruktivnog dijaloga sa zemljama Latinske Amerike“. Takođe, izražena je „podrška uspostavljanju nezavisnih nacionalnih ekonomija koje će biti u komunikaciji sa ostatkom sveta na ravnopravnim osnovama“ i naglašena potreba „da se spreči nepravedni uticaj spoljnih dugova na zaustavljanje razvoja ovih zemalja“.

Učesnici samita smatraju da je potrebno „urgentno preoblikovanje društva koje će se temeljiti na principima socijalne pravde i ravnopravnosti polova“, pri čemu je veoma važno aktivno učestvovanje mladih ljudi u izgradnji novog međunarodnog sistema „čiji će temelj biti međusobna solidarnost i poštovanje suvereniteta“. Takođe, odbacuje se „neoliberalni model koji nije u stanju da rešava nagomilane probleme“, budući da se pokazalo da je „neoliberalizam najefikasnije sredstvo za produbljivanje siromaštva, bede, nejednakosti i socijalne isključenosti, čime se promoviše i održava nepravedna raspodela bogatstva melju ljudima i nacijama“. S tim u vezi, artikulisano je snažno protivljenje međunarodnim trgovinskim sporazumima (NAFTA, „Transatlantik“ i „Transpacifik“ sporazumi, TISA i dr.) koji predstavljaju „brutalni napad na socijalna, demokratska i politička prava radnika i naroda, tamo gde se ti sporazumi primenjuju“.

Osuđena je izraelska agresija protiv Palestine, uz zahtev da se hitno ukine blokada Pojasa Gaze, i snažno je izražen otpor američkom i NATO ekspanzionizmu u Ukrajini. Jasno su osuđeni „rasizam i ksenofobija inkorporirani u imigracione politike evropskih zemalja“ (gde treba tražiti „odgovornost za hiljade smrtnih slučajeva u Mediteranu“). Povodom kontrole medija navedeno je da „džinovske multinacionalne medijske korporacije demonstriraju jedan od najviših nivoa centralizacije i koncentracije kapitala, što je dijametralno suprotno naporima za uspostavljanje i održanje nacionalnih suvereniteta i antineoliberalnih politika vlada širom sveta“. Kako se navodi, ove medijske korporacije su „moćno oružje za demonizaciju i destabilizaciju progresivnih procesa u Latinskoj Americi i Evropi“.

Distanca Ovom deklaracijom, usvojenom na Narodnom samitu zemalja Latinske Amerike i Kube sa evropskim prijateljima u Briselu, razmotreni su i drugi aktuelni problemi, poput eksploatacije rudnih bogatstava i zajedničkih ciljeva očuvanja životne sredine, problema gladi u svetu (posebno u Africi) ljudskih prava (pre svega, prava na život dostojan čoveka) savremenih izazova masovnih migracija, besplatnog obrazovanja, prava svakog čoveka na zdravstvenu zaštitu i sl.

U zaključku deklaracije se navodi da će „narodi Latinske Amerike i Evrope učiti jedni od drugih i da će formirati globalne mreže socijalnih pokreta kako bi se izvršio neophodan uticaj na zaustavljanje i prevazilaženje kriza, ukidanje diskriminacije, eksploatacije i socijalne nepravde, kao i na sprečavanje neoliberalnih i imperijalističkih ratova“. Osnovni cilj ovakvog delovanja internacionalne inteligencije je uticaj na „uspostavljanje i očuvanje mira i međunarodne ravnopravnosti, napredovanje ka stvarnoj, neposrednoj demokratiji i doprinos stvaranju održivog ekonomskog sistema“.

Više od hiljadu učesnika Narodnog samita evropskih prijatelja Latinske Amerike demonstrativno je prodefilovalo centralnim ulicama Brisela, do spomenika Simonu Bolivaru.

Upečatljiv prizor bilo je neposredno okruženje na trgu kojim dominira bista ovog legendarnog oslobodioca Latinske Amerike od španske okupacije. Naime, Bolivar je danas u centru Brisela sa svih strana okružen „tvrđavama od čelika i stakla“, tamnim neboderima (simbolima modernog imperijalizma) koji podsećaju na kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Ipak, Simon Bolivar među njima deluje samo naoko usamljeno. Utisak pada u drugi plan pred distancom između ovog borca za slobodu i savremenih simbola neoliberalnog kapitalizma. Taj prostor, distancu između njega i simbola kapitalizma stalno iznova popunjavaju neki novi ljudi. Simon Bolivar ni ovih dana nije bio usamljen u Briselu.

[/restrictedarea]