Orban protiv imigranata i EU

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Problem ilegalnih imigranata izazvao je novi sukob mađarskog premijera i briselske birokratije

Nova Evropska agenda o migracijama, koju je Evropska komisija obznanila 13. maja, pored mera u Sredozemlju, znatno većih novčanih izdavanja za obnovu italijanske operacije „Mare nostrum“ i dodatnu pomoć „Fronteksu“ (agenciji za zaštitu spoljnih granica EU) odnosno uništenje kriminalnih krijumčarskih mreža ‒ predvidela je još nešto. I to vrlo važno. Dislociranje izbeglica i njihovo raspoređivanje po svim EU članicama iz trećih zemalja (sve ovo po ključu koji uzima u obzir broj stanovnika, BDP, postojeći broj azilanata i nezaposlenost u svakoj državi članici). Brisel je takođe planirao i znatno jaču zajedničku politiku prema pitanju azila i potpuno novu politiku prema legalnim migracijama.

Za Mađarsku, glavni grad Evropske unije predvideo je da primi 1,53 odsto od svih relociranih izbeglica i 1,79 odsto (ukupno 307) od 20 000 izbeglica predviđenih za raspodelu iz trećih zemalja, po predlogu Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).

[restrictedarea]

NAMETNUTE KVOTE Ova impozantna šema, koja obuhvata period od 2015. do 2020. godine i reintegraciju 100 000 raseljenih (dakle, po 20  000 godišnje) iako predstavlja kap u moru (u svetu ih ukupno ima 50 miliona) izazvala je vrlo burne reakcije u velikom broju zemalja Unije.

Prvo i najžešće protivljenje Belgiji (koje su potom podržale i ostale članice Višegradske grupe s njom u savezu, Slovačka, Češka i Poljska) stiglo je iz Mađarske. Vladajući desnokonzervativni „Fides“ i premijer Viktor Orban kategorički su podvukli da Budimpešta neće poštovati nijednu od dve nametnute briselske kvote. Sa Košutovog trga odbijen je i predlog italijanske katoličke fondacije „Migrates“ da „mađarske porodice moraju postati ‚resurs i nada‘ barem impresivnom broju od 10 000 izbeglica ispod 18 godina bez roditelja i rodbine koji su se iskrcali na italijanske obale“.

Premijer Orban (evropski plan o podjednakoj distribuciji tražitelja azila u države članice EU nazvao „suludim i nepoštenim“)  visokoj predstavnici za spoljnu politiku i bezbednost EU Federiki Mogerini, na njenu tvrdnju da će „od sada odgovornost tereta za zbrinjavanje izbeglica morati da podnese svaka od zemalja dvadesetosmorice, što je u skladu sa osnovnim načelom solidarnosti…“, direktno je odgovorio: „Nije vreme za solidarnost, već za sprovođenje zakona. Ilegalna imigracija je prekršaj!“

I Janoš Lazar, šef Kabineta Viktora Orbana, na konferenciji za novinare potvrdio je da će „mađarska vlada učiniti sve da blokira bilo kakav sistem kvota u Briselu“. Odluku je obrazložio rečima da je Mađarska druga u Evropi (iza Švedske) po uplivu izbeglica (u tu zemlju dolaze preko njene južne granice sa Srbijom) i da bi do kraja 2015. njihov broj dostigao cifru od preko stotinu hiljada (u poređenju sa 18 900 koliko ih je bilo 2013. godine). Lazar je podsetio da je u Mađarskoj od januara do maja registrovano 40.550 zahteva za azilom (od kojih je 23.800 sa Kosova i Metohije, a ostali iz Sirije, Iraka, Avganistana i Somalije).

Nedelju dana kasnije, 19. maja, Viktor Orban je o izbegličkoj krizi „ukrstio“ stavove i sa evropskim parlamentarcima u Strazburu. Tom prilikom je i ‒ zvanično ‒ odbio prihvatanje sistema kvota za emigrante, za koje je rekao da će „samo povećati njihov broj u Evropi“. On u vezi sa ovim pitanjem jedino podržava ideje zasnovane na principu dobre volje i procene samih država.

 

BRISELSKA KONFUZIJA  „Mađarska mora sama da odlučuje o politici prema ilegalnim imigrantima na svojoj teritoriji i da brani svoje granice. Ni u kom slučaju nije saglasna da o ovako važnoj temi umesto nje odlučuje administracija u Briselu. Fer je pitati građane šta misle o tome, što ćemo i uraditi u prvoj polovini juna“, izjavio je Orban čiju diskusiju je, tokom oštre dvočasovne debate, osudila većina predstavnika političkih grupa u EP, navodeći (po ko zna koji put) da je nedemokratska i protivna osnovnim evropskim vrednostima.

U svom kominikeu pred evroparlamentarcima Orban je apelovao i da se pravi razlika između onih koji traže azil (a imaju pravo na međunarodnu pomoć) i ekonomskih migranata (koji su u potrazi za boljim životom). Po njemu, briselskom konfuzijom došlo je do „mešanja“ pitanja izbeglica, ekonomskih migranata i gostujućih radnika, a te tri kategorije treba odvojeno rešavati. Uz to, Mađarska ne može da ima isti tretman prema migrantima kao nekadašnje kolonijalne sile, a nije ni u mogućnosti da obezbedi posao za one koji napuštaju svoje zemlje iz ekonomskih razloga.

Orban je u Strazburu javno spočitao još jedan, čini se, posebni paradoks kod prisilnog primanja izbeglica. To su otvorene granice među evropskim zemljama koje još više komplikuju stvari. Jer, niko od briselskih birokrata ne može da objasni, na primer, kako primorati jednog migranta koji je zbog kvota dospeo u Mađarsku da zatim ne ode u Nemačku, državu što je prošle godine prihvatila trećinu od 627 000 tražilaca azila u EU?

Završetak ove priče u potpunosti zaokružuje izjava specijalnog predstavnika UN za migracije Pitera Saterlenda, koji ističe da su glavni uzroci ovih talasa migranata pre svega ratovi, zatim ekonomsko-socijalna nejednakost i beda, i ‒ demografski rast. „Kad je reč o ratovima i ekonomskim razlikama, tu zapadne zemlje imaju najveći deo odgovornosti. Barem jedna članica NATO intervenisala je u poslednjih 20 godina u Somaliji, Siriji, Avganistanu i Libiji i svaki put su te akcije dovele do destabilizacije zemalja“, rekao je Saterlend.

Da bi kontroverzni plan Evropske komisije o zbrinjavanju migranata sa uvođenjem kvota koje određuju koliko svaka država EU mora da ih primi stupio na snagu, potrebno je da ga 26. juna odobre sve zemlje članice.

Federalizacija na mala vrata

Prvi čovek mađarskog parlamenta Laslo Kever podvlači da je uvođenje imigracionih kvota „u službi nastojanja Evrope da nacionalne države potčini birokratiji Evropske unije, u statusu kvazipokrajina“.

Kever je još izjavio da je smešno niska ukupna kvota azilanata od 20 000, s obzirom na to da je u prva četiri meseca ove godine u Mađarskoj već podneto 135 puta više zahteva za azil od broja koji Unija od Budimpešte traži. „Ovaj sistem s kvotama samo je mamac. Brisel hoće da se države članice upecaju na udicu da bi se Unija pomerila u smeru federalizacije“, upozorio je.

[/restrictedarea]